U Hrvatskoj odbijaju tužbe srpskih firmi, a u Srbiji hrvatske firme povlašćene

FOTO: Printscreen/Youtube/RTS
30

BEOGRAD – Dok se u Hrvatskoj, bez izuzetka nastavlja odbijanje tužbi za povraćaj imovine srpskih preduzeća, srpski sudovi direktnom primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije vraćaju imovinu hrvatskim preduzećima u Srbiji i tako, prema tumačenju stručnjaka, postupaju nesrazmerno načelu reciprociteta i suprotno pravom stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Zbog toga je, prema mišljenju beogradskog advokata Ivana Simića, neophodno da srpski sudovi preispitaju svoje odluke o vraćanju imovine hrvatskim firmama u Srbiji.

Evropski sud je, najpre u slučaju „Mladost turist protiv Hrvatske”, prošle godine odbacio (iz procesnih razloga – racione temporis) predstavku srpske komanije i zauzeo načelni stav da sam Sporazum o pitanjima sukcesije, odnosno njegov Anex G, ne daje fizičkim i pravnim licima pravni osnov za povraćaj imovine nakon raspada SFRJ.

Odbacivanjem predstavke, Evropski sud je zapravo odbio da raspravlja o hrvatskim zakonima koji su omogućili nacionalizaciju imovine srpskih fizičkih i pravnih lica, a što je, suprotno svim imovinsko-pravnim normama savremenog demokratstvog društva.

Evropski sud smatra da bi povraćaj imovine eventualno bio moguć tek kada bude sklopljen dodatni bilateralni ugovor između Hrvatske i Srbije, kojim bi se konkretizovale odredbe Anexa G i rešila imovinska pitanja.

Pored toga, u odlukama sudova Srbije i Hrvatske vidiljivo je osustvo reciprociteta, jednog od osnovnih načela u odnosu između dve države, smatraju stručnjaci, i skreću pažnju da je potrebna promena stava Ustavnog suda Srbije oko vraćanja imovine hrvatskim preduzećima, tako da se on rukovodi principom reciprociteta i odlukom Evropskog suda, koja je nakon slučaja Mladost turist, po automatizmu primenjena i na slučajeve Jugobanke i Investbanke.

Simić smatra da Ustavni sud treba takav stav da zauzme u slučaju primene Sporazuma o pitanjima sukcesije u nekon budućem postupku koji bi pokrenula preduzeća iz Srbije protiv kojih preduzeća iz Hrvatske vode postupak u Srbiji za dodelu imovine koju traže.

Simić, koji je savetnik za praćenje postupaka za vraćanje imovine srpskih preduzeća i fizičkih lica u Hrvatskoj, smatra da u odlukama srpskog Ustavnog suda dominira stanovište da Prilog G Sporazuma o pitanjima sukcesije ima jaču pravnu snagu u odnosu na sve lokalne zakone i propise.

Sa druge strane, pravni poredak Hrvatske, kako kaže, čvrsto stoji na stanovištu da međudržavni ratifikovani sporazum sam po sebi, gotovo po pravilu, ima nedostake koji onemogućavaju diretknu primenu Sporazuma, a to stanovište potvrdio je i Evropski sud za ljudska prava.

Zbog toga je, prema mišljenju Simića, neophodno da srpski sudovi preispitaju svoje odluke o vraćanju imovine hrvatskim firmama u Srbiji, jer su one donete direktnom primenom Sporazuma, što je suprotno odluci Evropskog suda i načelu reciprociteta.

Ukazuje da bi preispitivanje takvih odluka moglo da se izvrši u predmetima koji još nisu okončani, tako što bi sprska preduzeća protiv kojih hrvatska preduzaća vode postupak u Srbiji za dodelu imovine, obratila Ustavnom sudu i naglasila povredu prava na pravično suđenje zbog novonastale činjenice – odluke Evropskog suda.

Postupak pred Ustavnim sudom mogu da iniciraju svi oni koji još uvek nemaju odluku Ustavnog suda o potraživanju hrvatskih preduzeća prema imovini srpskih preduzeća u Srbiji.

“Ustavni sud bi trebalo da zauzme stav koji ne može biti drugačiji od stava suda u Strazburu – da nema direktne primene Sporazuma o sukcesiji kada je reč o vraćanju imovine hrvatskih preduzeća u Srbiji”, smatra Simić i podseća da su odluke Evrospkog suda obavezne za sve države članice Saveta Evrope, pa i za Srbiju.

Eventualna odluka Ustavnog suda Srbije, koja bi bila u skladu sa odlukom Evropskog suda, bila bi dalje osnov za ponavljanje svih postupaka u kojima je Hrvatskim preduzećima dosuđivana imovina u Srbiju.

“Ovo bi bilo svrsishodno ukoliko bi odluka Ustavnog suda Srbije bila doneta u što skorijem vremenskom periodu, kako ne bi došlo do eventualnog propuštanja rokova i tako se dodatno otežao polozaj srpskih preduzeća”, naglašava Simić.

Sa ovim gledištem saglasan je u profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, Dejan Mirović, koji je skeptičan da li će, kako kaže, Ustavni sud imati hrabrosti da se bavi ovako važnim pitanjem.

On je u izjavi Tanjugu pokazao rezervu i kada je u pitanju primena načela reciprociteta u Srbiji i podseća na položaj hrvatskih firmi na srpskom tržištu.

Njihov položaj je, kako kaže, više nego povlašćen, dok na hrvatskom tržištu sprovodi diskriminacija prema srpskim firmama.

Kada je u u pitanju primena Sporazuma o sukcesiji, profesor nije iznenađen što ga Hrvatska ne poštuje i podseća da ta država nije primenila ni odluku Arbitraže u Hagu u sporu sa Slovenijom, na koju je pristala.

“Iznenađuje me ponašanje naših vlasti koje ni nakon svega što nam je priređeno od Zagreba i ne pomišljaju na reciprocitet kao osnovno načelo međunarodnog prava”, napomenuo je profesor.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More