Katarina Radivojević o životu u Njujorku: Kroz glumačku igru, učim decu u Srpskoj školi da ne zaborave srpski jezik

160

Lepa glumica Katarina Radivojević nema društvene mreže, pa se malo zna o tome kako provodi vreme preko grane, ali ona u intervjuu za “Blic” otkriva šta sve radi i kako joj izgleda jedan dan.

Katarina pola godine provodi u Americi, pola u Srbiji, a sada je odlučila da ispriča kako izgleda njen život u Velikoj jabuci.

“Živim od svog rada. Idem na kastinge i radim kao koordinator kulturnih aktivnosti pri našem konzulatu u Njujorku. Pripremam predstavu o zaboravljenim Srpkinjama i Amerikankama iz Prvog svetskog rata. Radim, takođe, na nekoliko projekata ovde u Americi kao deo produkcionog tima. Radim, takođe, volonterski kao učitelj glume u Srpskoj školi koja postoji pod okriljem Crkve Sv. Sava na Menhetnu. U okviru škole, jednom nedeljno za decu iz naše zajednice vodim kreativnu radionicu i stimulišem ih da kroz improvizacije i glumačku igru što više govore i da ne zaborave naš jezik”, kroz osmeh priča Katarina.

U poslednje vreme su mnogi glumci otkrili da će se odseliti iz Srbije i svoj posao raditi u drugoj zemlji, pa smo pitali Katarinu zbog čega se njene kolege odlučuju za ovaj korak.

“Zbog nemogućnosti da naplate svoj rad. Onda se osećate nedovoljno vrednim. Nije mi stalo da snimam bilo šta da bih se ja osećala vrednom, ukoliko shvatam da moj rad produkcija ne vrednuje dovoljno. Radije ne glumim i čuvam energiju za neke druge stvari koje radim pored svog glumačkog posla. Naglasila bih ovom prilikom da ne igram u seriji „Urgentni centar“, mada vidim da koriste moje ime i reklamiraju se na društvenim mrežama kao da sam i dalje tamo prisutna”, kaže Katarina, a kako i ona trenutno radi u Americi, pitali smo je da se tamo može pronaći sreća.

“Zavisi šta je za koga sreća. Za mene nije gomila novca. Za mene je sreća kada sam ispunjena, zadovoljna i voljena. Kada sam živa iznutra, a živa sam kada radim ono što volim i što mi prija, rutina me ubija, kada saznajem i učim o novim kulturama i ljudima. Kada sam okružena ljudima koji ne pričaju loše o drugima. Kada se družim sa kim želim, a ne sa kim moram. Čovek postaje slobodan svojom odlukom, nepristajanjem i otporom, što kaže Meša Selimović. Osećam se slobodnom kad ni od koga ne zavisim i kada mogu da živim i radim i u Srbiji i u Americi, u Rusiji ili Japanu. A sloboda je za mene sreća”.

U javnosti se već mesecima nagađa kako bi glumica mogla da bude diplomata u našem konzulatu u Njujorku, a ona objašnjava da li će to toga zaista doći:

“Iskreno da vam kažem, nemam tih ambicija. Volim poziv glumice i umetnice. U konzulatu sam angažovana ne kao diplomata ili službenik Ministarstva spoljnih poslova, već kao lokalno lice zaposleno po ugovoru, koje je tu da svojim profesionalnim iskustvom i kontaktima pomogne rad konzulata u oblasti kulturne promocije naše zemlje.”

“Zona Zamfirova” prikazana je u Institutu Hariman na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, u okviru ciklusa istorijskog filma slovenskih zemalja, a Katarina je prisustvovala prikazivanju čuvenog filma.

“Inicijativa za prikazivanje filma došla je od dr Predraga Obućine, profesora za srpski jezik na ovom univerzitetu, koji je na ovaj način želeo da svojim studentima i kolegama sa Kolumbije približi književno stvaralaštvo Stevana Sremca. Po završetku projekcije, publika je imala priliku da mi postavlja pitanja u vezi sa filmom, koja su se u najvećoj meri odnosila na specifičan dijalekat kojim se govori u filmu i običaje tog vremena. U programu svečanosti u Bostonu, kojom je Eparhija istočnoamerička proslavila 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, učestvovala sam na poziv episkopa istočnoameričkog Irineja da učestvujem u programu. Bila mi je čast da kao ponosna Srpkinja učestvujem na ovoj svečanosti i prisustvujem veličanstvenoj liturgiji.”

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More