Van svih očekivanja: Evo kojim poslom se bavi najviše Evropljana u “zlatnim godinama”

Da vas u nekom kvizu pogodi pitanje o delatnosti u kojoj najviše rade stariji Evropljani, oni iznad pedeset pete, ne biste pogrešili ako biste odabrali poljoprivredu

Foto Pixabay.com
56

Da vas u nekom kvizu pogodi pitanje o delatnosti u kojoj najviše rade stariji Evropljani, oni iznad pedeset pete, ne biste pogrešili ako biste odabrali poljoprivredu, budući da je u agraru gotovo trećina zaposlenih u dobi od 55 do 74 godine.

Česi su u tim godinama najzastupljeniji radnici u rudarenju metala: svaki drugi rudar je stariji radnik, Poljaci i Slovaci u zrelim godinama bave se obezbeđenjem i istražnim delatnostima.

Danci, Italijani i Finci u tim godinama najviše rade kao šumari i drvoseče.

Stariji radnici u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji najviše rade u domaćinstvima, a ti ih poslodavci zapošljavaju na poslovima pomoćnika, kuvara, sobara, sluga, pralja, vrtlara, vratara, konjušara, vozača, čuvara, osoba koje čuvaju decu, učitelja, piše “Slobodna Dalmacija”,  a prenosi Blic

Dok je stopa zaposlenosti starijih u Hrvatskoj porasla gotovo za 53 odsto, istovremeno je znatno manje porasla ukupna zaposlenost stanovništva od 20 do 64 godine – svega 11,6 odsto, s 58,4 na 65,2 odsto, po čemu su lošiji samo Italijani i Grci.

Po zaposlenosti starijih Hrvatska je bolja samo od dve zemlje, i to od Grčke, koja jedina u celoj Uniji nije povećala zaposlenost u dobi od 55 do 64 godina, i od bogatog Luksemburga. Jer, u proteklih 15 godina, delom verovatno i zbog krize, Evropljani – s izuzetkom Grka – nastoje sve duže da rade, objavio je Evrostat.

Iako je nizak, rastući udeo Evropljana u dobi od 65 do 74 godine nastavio je da radi. Lani je tako bilo zaposleno više od jedne četvrtine (26 odsto) ove starosne grupe u Estoniji, dok su stope iznad 15 odsto zabeležene u Rumuniji, Latviji, Portugalu, Velikoj Britaniji, Irskoj, Švedskoj i Letoniji. Hrvatska je u društvu nekoliko zemalja koje nisu u toj grupi jer je u njima zaposlenost tog stanovništva niža, pa je zaposlenost starijih od 65 godina pala u Hrvatskoj sa sedam odsto u 2003. na 2,9 odsto, a onih starosti od 70 do 74 godine sa 7,3 odsot na 2,1 odsto.

Taj je udeo dostigao je vrhunac u poljoprivredi, u kojoj je 30,3 odsto svih radnika imalo između 55 i 74 godine. U sedam država članica EU-a poljoprivreda je bila vodeća delatnost koja pruža rad ljudima u dobi od 55 do 74 godine, a u Portugalu je gotovo polovina ukupne radne snage u poljoprivredi u toj starosnoj grupi.

Izvor Bliconline
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More