Koliko novca trošimo na hranu?

Foto: Pixabay, ilustracij
402

Na listi rashoda u Evropskoj uniji hrana je tek na trećem mestu, dok veći deo novca odlazi na komunalije i prevoz, pokazuje jučerašnji izveštaj Evrostata, a prenosi „Politika“.

Građani Evropske unije za hranu i bezalkoholna pića prosečno troše tek 12,2 odsto mesečnog budžeta, objavio je Evrostat analizu zasnovanu na podacima iz 2017. godine.

Troškovi za hranu su, prema ovom istraživanju, na trećem mestu rashoda domaćinstava.

Naime, Evropljane najviše koštaju mesečne komunalije (24,2 odsto) i prevoz za koji izdvajaju više novca nego na punjenje frižidera (13 odsto).

I pored toga što desetak država Evropske unije, kao što su Nemačka, Austrija, Finska, Holandija… za hranu izdvajaju manje od ovog proseka, postoje i države u kojima se na osnovne životne namirnice troši gotovo trećina ukupne zarade.

Kako pokazuje poslednja analiza, apsolutni rekorder je Rumunija u kojoj se izdvaja 27,8 odsto i ona je ujedno i jedina država EU u kojoj se za hranu daje više novca nego u Srbiji.

U našoj zemlji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, učešće hrane i bezalkoholnih pića u odnosu na ukupnu finalnu potrošnju domaćinstava u 2017. godini iznosilo je 24,88 odsto.

U poslednjih mesec dana, Evropska statistika je objavila još nekoliko izveštaja koji bi trebalo da osvetle problem siromaštva i daju sliku realnog standarda njenih građana.

Navodi se da je među „najinteresantnijim“ onaj koji pokazuje koliko njih nema mogućnost da sebi priušti automobil – u 2017. sedam odsto stanovnika EU nije sebi moglo da priušti taj „luksuz”, što je za nijansu bolje nego godinu dana ranije kada je taj podatak iznosio 7,7 odsto.

Upoređujući ove podatke sa stanjem u Srbiji, domaći sajt „Makroekonomija” objavio je da nas nema u najnovijoj analizi Eurostata, ali da postoje podaci iz 2013. i 2016. godine.

„Šteta je što se iz ovog podatka ne mogu izvući čvrsti zaključci. Broj građana koji ne mogu da kupe auto smanjen je sa 25 odsto u 2013. na 19,7 u 2016. Ovo navodi da je bilo rasta standarda stanovništva. Međutim, tu su mogli da deluju i drugi faktori, poput bescarinskog uvoza automobila iz EU i nižih cena vozila“, navodi „Makroekonomija”.

Kako ističu, po ovom kriterijumu „siromašniji” od građana Srbije bili su stanovnici Mađarske, Bugarske, Rumunije i Turske.

 

Izvor Infobrif
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More