Božićni post uz dobra dela, a bez mrsnih jela i nedoličnih želja

Vikipedija
450

Četrdesetodnevni Božični post za Srpsku, Rusku, Gruzijsku i Jerusalimsku pravoslavnu crkvu, kao i za monašku Svetu goru u Grčkoj, počinje 28.novembra i po značaju je odmah iza Velikog uskršnjeg sedmonedeljnog posta.

S obzirom na to da je ove godine 27. novembra sreda, inače uvek postan dan u sedmici, Božićni post praktično počinje tog dana. Božićni post za rimokatolikie i pravoslavce koji se drže novog kalendara počeo je 15. novembra, jer oni Božić slave 25. decembra po aktuelnom kalendaru.

Božićni post, po teološkom učenju, prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku rođenja Sina Božjeg – Isusa Hrista. U dane Božićnog posta neophodno je i da slavske trpeze kod Srba budu posne.

U vreme posta, kako poučava sveti vladika Nikolaj Velimirović, nije dovoljno uzdržavati se samo od mrsnih jela i poroka, već i od rđavih dela, zlih misli i pohotnih želja, a uz obavezno činjenje milosrđa i upražnjavanje hrišćanskih vrlina.

“Uvek sito telo, obično pokazuje uvek gladnu dušu. Ko posti dušu gosti. Što više čovek posti, to više umanjuje brigu o svom telu i veliča radost svoje duše“, poručivao je vladika Nikolaj. O uzdržavanju od telesnih strasti za vreme posta sveti Jovan Zlatousti kaže: “Ko svodi post samo na uzdržavanje od hrane, taj sramoti post. Nisu samo usta dužna da poste-ne! Neka posti i oko, i uho, i ruke, i noge, i svo naše telo.” Sveti Vasilije Veliki veli: “Istinski post nije samo uzdržavanje od mrsne hrane, nego odricanje od strasti i grehova: da nikome ne učiniš nepravdu, da oprostiš bližnjem svome za uvredu koju ti je naneo, za zlo što ti je učinio, za dug što ti je dužan.”

Hrišćanski post uveden je po uzoru na Isusa Hrista koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi. Ovaj post je ustanovljen u ranoj hrišćanskoj crkvi i pominje se u delima svetih otaca od četvrtog i petog veka nove ere. Prvobitno je trajao sedam dana, a odluka da se uoči praznika Hristovog rođenja posti šest nedelja doneta je na saboru svetih otaca 1166. godine.

Pravila posta

Božićni post kod pravoslavaca nalaže odricanje od mesa i mesnih prerađevina, kao i od belog mrsa (mleko, mlečne prerađevine, jaja). Ulje i vino su dozvoljeni svakog dana, osim srede i petka kada se posti na vodi. Subotom i nedeljom dozvoljeno je da se jede riba, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, bez obzira u koji dan padne. Ribu je dozvoljeno jesti i na Svetog Nikolu, ali samo oni koji ga svetkuju kao krsnu slavu. A i medicina potvrđuje da post blagotvorno deluje na organizam. Kod rimokatolika su, tokom ovog posta, zabranjeni samo meso i mesne prerađevine.

Deca su bezgrešna

Razrešenje od posta verniku daje duhovnik i ono može biti potpuno ili delimično, što zavisi od starosti, zdravstvenog stanja i prilika u kojima se nalazi vernik. Jer, post ne treba da bude isti za jakog i zdravog čoveka i za iznemoglog starca, teško bolesnu osobu, te trudnicu ili vojnika u rovu na frontu. Deca uzrasta do sedam godina, prema crkvenom tumačenju , ne treba da poste sredom, petkom i u dane četiri višednevna posta tokom godine, niti se dečiji post pominje u kanonima.

Deca, ukazuju duhovnici, ne poste i nemaju potrebe da poste kao odrasli hrišćani, jer u tom uzrastu ne poseduju grehe, strasti i navike, koje se postom smiruju i zbog kojih je posti.

Smrtni gresi

Sedam smrtnih grehova u rimokatoličanstvu, odnosno u pravoslavlju osam sagrešenja koja vode u smrt, važna je okosnica hrišćanskog učenja. Prvi ih je označio monah Evagrije Pontijski, tri veka posle smrti i vaskrsenja Isusa Hrista. Sačinio je listu od osam “strašnih iskušenja ljudske duše“, a 590.godine papa Grigorije Veliki sveo je na sedam i proglasio ih “smrtnim gresima“. Prema učenju crkve, smrtni gresi nisu izolovani od onih greha koji nisu “smrtni“, ali jesu izvorište za sve druge poroke i grehe.

Prvim smrtnim grehom smatra se stomakougađanje, odnosno prejedanje, pijanstvo, nedržanje postova, jedenje u tajnosti, alavost i uopšte narušavanje uzdržanja. Proždrljivost je naročito smatrana negativnom osobinom kroz istoriju. Dok su neki umirali od gladi bogataši su se razbacivali. Bludno raspaljivanje osećanja i želja tela, kao i duše i srca (razdraživanje), psovanje, nečiste pomisli i naslađivanje njima, ubraja se u drugi smrtni greh. Bludnost je, po crkvenom tumačenju, iskrivljen, izopačen odnos prema seksualnosti kao nečemu čistom i svetom što je Bog stvorio.

Treći smrtni greh je opsednutost novcem i imovinom, tvrdičluk i koristoljublje, pohlepa i lihvarstvo, bezdušnost prema sirotoj braći i svima kojima je pomoć potrebna. Filozof Seneka je govorio da siromasi žele nešto, bogataši mnogo, a škrtice sve. Pokazivanje gnevnih pomisli, maštanje o gnevu i osveti, pomućivanje srca jarošću, pomračenje uma njome, svrstava se u četvrti smrtni greh, kao i nedolična vika, svađa, grdnja, žestoke i zajedljive reči, te tuča, ubistvo, zlopamćenje, mržnja, neprijateljstvo, osveta, klevetanje, osuđivanje, smućivanje i uvreda bližnjeg.

Peti smrtni greh je, po crkvenom tumačenju, malodušnost, ogorčenje, melanholija, odsecanje nade u Boga, sumnja u obećanja Božija, neblagodarnost Bogu, netrpeljivost, neprekorevanje sebe, roptanje, odricanje od krsta, pokušavanje da se siđe sa njega. Lenjost za svako dobro delo, naročito za molitvu, te nebriga i nemanje straha Božijeg, kao i besposličenje i bespotrebno izležavanje koje je prešlo u svakodnevnu naviku, ubraja se u šesti smrtni greh. A tu je i praznoslovlje i bogohuljenje. Lenjost je osobina koja karakteriše ljude koji su izgubili cilj u životu i entuzijazam, želju za stvaralaštvom.

Sujeta je, tumače crkvene knjige, sedmi smrtni greh. Želja za zemaljskim počastiima. Ljubav ka lepoj odeći, kolima, posluzi…. Obraćanje preterane pažnje na lepotu svog lica i druge osobine tela. Isticanje svog razuma. Ponižavanje bližnjeg. Promenljivost karaktera. Pretvaranje. Sujetu prati zavist-snažno osećanje zavidnosti na uspeh koji je ostvario neko drugi. Zavist potiskuje samopoštovanje.

Osmi smrtni greh je gordost, odnosno oholost. Preziranje bližnjeg. Pretpostavljanje sebe svima. Drskost. Pomračenje, grubost uma i srca. Zajedljivo podsmevanje. Gubitak ljubavi prema Bogu i bližnjem. Smrt duše. Ohol čovek se odnosi potcenjivački prema ljudima, po hrišćanskom učenju i prema samom Bogu. Ohol čovek je prepotentan, pun sebe, smatra da sve najbolje zna i da sve najbolje ume. Oholost predstavlja precenjivanje svojih mogućnosti i stvaranje osećaja nadmoćnosti u odnosu na druge ljude.

Ispovest i pokajanje

Čovek je, prema hrišćanskom učenju, po prirodi grešno biće, ali to ne znači da treba uživati u sopstvenim gresima. Naprotiv, svako ljudsko biće ima slobodu svoje volje da se njih oslobodi. Jedan od načina su ispovest i pokajanje.

“Tokom ispovesti, osoba se iskreno kaje i ponizno ispoveda svoje grehe pred duhovnikom, kao pred samim Gospodom. Zato je pravi podvig stati otvorenog srca i izgovoriti nazive grehova koje smo činili, kako bi nam bili oprošteni i da bismo bili spremni da se borimo protiv njih. Direktno priznavanje grehova podrazumeva da budemo jasni, specifični, iskreni i uz odluku da više nikada ne ponovimo grehe koje smo ispovedili”, navodi monah Mojsije Svetogorac.

On ističe da ispovest bez pokajanja ne znači ništa pred Bogom: „Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje! Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i znači promenu našeg razmišljanja, našeg karaktera, obnavljanje morala i odbacivanje greha. Pokajanje počinje u dubini srca i neizostavno kulminira u Božanskoj, Svetoj Tajni Ispovesti”.

Kaže takođe da “posao ispovednika nije da površno čuje grehe i pročita razrešnu molitvu”.

“Ispovednik stalno brine za svoje duhovno čedo, savetuje ga, ističe njegove talente i ne stavlja mu nepotreban teret na pleća. A kad određuje epitimiju (crkvenu kaznu), daje je sa blagošću, samo kad mora. Ispovednik nikada ne obeshrabruje već leči i stalno pomaže u iskorenjavanju strasti, a sticanju vrlina da duša njegovog duhovnog čeda bude nalik duši Hristovoj”, ukazuje monah Mojsije.

R. Lončar

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More