U Luksemburgu ratu je kraj! Bivše Jugoslovene spojila deca, košarka i isto poreklo! (FOTO)

Foto: PrintScreen/YouTube
557

Zbog sukoba koji su zahvatili područje bivše Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka, opasnosti, siromaštva i nesigurne budućnosti, mnogi državljani nekadašnje zajedničke države napustili su svoje domove. Sreću su potražili kako preko okeana, u Americi, Kanadi, Australiji, tako i na tlu Evrope. Iako su Austrija, Nemačka ili Švajcarska prepoznate kao one u koje se selio najveći broj dojučerašnjih komšija sa Balkana, veliki broj njih došao je i u Luksemburg.

Diferdanž. Mesto nedaleko od francusko-luksemburške granice. Namik Muratović trenira košarku u lokalnom klubu. Ima 11 godina i već je visok 1.90.

Namik je rođen u Luksemugru, ali je poreklom iz Bosne i Hercegovine. Košarku trenira godinama, ali sada sa svojim drugarima koji potiču iz regiona. Namik, Stefan i Leis zajedno već postižu odlične rezultate, piše N1.

Foto: PrintScreenN1/Namik Stefan Leis

“On je šuter, on je centar, ja sam plej. On ima neverovatno ruku šuta, Namik je dobar u centru”, objašnjava Stefan Čavor ko je ko u timu.

Visina i talenat privukli su višegodišnjeg francuskog košarkaša crnogorskog porekla da pomogne. Ali i prijateljstvo sa sinom, vršnjakom, koji takođe trenira košarku. I rezultati nisu izostali.

Foto: PrintScreenN1/Namik Muratović

“Odmah su sva trojica, Leis, Stefan i Namik, odmah su ušli u reprezentaciju, posle godinu dana treniranja ušli su u reprezentaciju Luksemburga”, kaže trener ovih dečaka Predrag Čavor i ocenjuje da dečaci imaju veliki potencijal.

Foto: PrintScreenN1/Namik Stefan Leis

Čavor je Crnu Goru napustio tako što je otišao da radi ono što najbolje zna – da igra košarku. Put ga je vodio preko Francuske, do Luksemburga, gde je poslednjih sedam godina.

Foto: PrintScrenN1/Predrag Čavor

Namikov otac ipak nije bio takve sreće. On je iz rodnog Sarajeva otišao svega nekoliko dana pre prvih pucnjeva u Bosni i Hercegovini početkom devedesetih godina.

“Put je trajao do Luksembugra pet godina. Pre Luksemburga sam živeo u Nemačkoj i ovde sam od ‘97. sve do sada”, kaže Namikov otac Mervan Muratović.

Foto: PrintScreen/N1/Namikov otac /Mervan Muratović

Mervan sa porodicom često posmatra trening najmlađeg od četvoro dece. Četvrtkom ne radi kao taksista, jer želi da bude uz sina, uveren u njegov uspeh.

“Voleo bih da ga vidim u NBA. To bih najviše voleo, da ga vidim kao uspešnog košarkaša. Ali, najpre kao čoveka… Kao Novak Đoković”, ističe Mervan.

Mervan i Predrag deo su velike zajednice bivših Jugoslovena – ne samo onih koji se tako osećaju, već onih koji vode poreklo iz bivše zajedničke države.

Prema zvaničnim podacima iz 2010. godine, 86 odsto stranaca u Luksemburgu su iz država EU. Najvše ima Portugalaca, potom Francuza, Italijana i Belgijanaca.

Od preostalih 14 odsto, skoro polovinu čini peta grupacija po veličini – građani nekadašnje Jugoslavije – čak 44,8 procenata, odnosno 6 odsto ukupne populacije.

A prema podacima iz 2017, pojedinačno je najviše Crnogoraca – 9.065 osoba, a potom Srba – 6.282.

Nekadašnji Jugosloveni u Luksembugru funkcionišu zajedno. Posećuju jedni druge za rođendane, verske ili državne praznike. Nalaze se i po kafanama ili restoranima. Druže se i ispomažu se.

“Ovde u Luksemburgu ne poznajemo te granice, već se nazivamo svi Jugoslovenima”, ističe Mervan.

“Više je nacionalnosti, ali ovde na to niko ne obraća pažnju nego se čak i više družimo i jedni drugima pomažemo”, dodaje Predrag. Nostalgični su, ali svesni da se na prostor sa koga su potekli neće vratiti.

Kako kažu, ne vide budućnost u regionu. A i Jugoslavije odavno nema.

Izvor N1
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More