Nekadašnja Titova vila u Igalu, danas je turistička atrakcija (FOTO+VIDEO)

Foto/Printscreen/You Tube
445

Vila Galeb u Igalu, nekadašnja rezidencija Josipa Broza Tita doživotnog predednika SFRJ za turiste je otvorena pre pet godina. Interesovanje za to intrigantno zdanje raste iz godine u godinu, a od početka juna do kraja oktobra ove godine posetilo ga je oko četiri i po hiljade znatiželjnika. Od prodaje ulaznica ostvareno je od 12,5 hiljada eura prihoda, piše Bokanews.me.

Vila se može pogledati i u ostatku godine, ali samo za grupe od deset i više ljudi. Posetioci mogu da vide prostore u kojima je Tito sa saradnicima i gostima održavao sastanke, gledao filmove, zatim jedan od apartmana u kojima su boravili njegovi bliski saradnici, kao i njegov, i apartman njegove supruge Jovanke, koji su ujedno i najekskluzivniji deo Titove vile. U najvećem delu zdanja zadržan je stari nameštaj. Tako je odmah do ulaza, u kongresnoj dvorani gde je zasedalo nekadašnje Savezno izvršno veće još 51 fotelja za toliko članova Centralnog komiteta.

Foto/Printscreen/You Tube

Posetioci vile bili su iz celog sveta, a najviše iz zemalja sa područja bivše Jugoslavije, Zapadne Evrope i iz Rusije, ali i sa Novog Zelanda, Kanade,…

Alen Filipović vodič kroz vilu, kaže da je među posetiocima ovog leta bio i premijer jedne afričke zemlje sa porodicom, kao i nemački i austrijski ambasadori koji se nisu mogli složiti oko toga da li je Herta Hes, druga Titova supruga, bila Nemica ili Austrijanka.

Filipović ističe da je posetiocima najzanimljiviji Titov radni kabinet i da se tu najduže i zadržavaju. Turistima vodič priča i neke zanimljivosti i anegdote iz vremena Titovog boravka u Igalu, kao onu kada je “pobegao” svom obezbeđenju koje ga je kasnije našlo u jednoj porodičnoj kući u Igalu kako pije rakiju sa domaćinom.

Tito je u ovoj vili boravio četiri puta, prvi put, kada je izgrađena, a poslednji put 15. aprila 1979. godine kada je Crnu Goru zadesio katastrofalni zemljotres. Tito je zajedno sa pratnjom istog jutra obišao celu rivijeru i uputio apel republikama tadašnje Jugoslavije da pomognu Crnoj Gori. Noć pred odlazak proveo je u šatoru, da bi 16. aprila napustio Igalo i vratio se u Beograd. Njegova supruga Jovanka u vili Galeb bila je samo jednom.

Za Tita je u hercegnovskoj opštini sagrađena još jedna rezidencija–vila Lovćenka u krugu nekadašnje Vojne bolnice u Meljinama. Međutim on nikada u njoj nije boravio. Kada je kompleks Centra vojno–medicinskih ustanova u Meljinama, u sklopu kojeg se nalazi “Lovćenka”, kupio konzorcijum na čelu sa Atlas grupom bilo je predviđeno rušenje vile zbog, kako je obrazloženo, “nestabilnosti i klizanja terena”. Lovćenka nije srušena, a u njoj je poslednjih godina smešten “Azmont studio centar”, koji radi na projektu turističkog kompleksa Portonovi u Kumboru.

Ima i atomsko sklonište

Titova, ili vila Galeb sagrađena je 1976. godine nakon prve Titove posete Herceg Novom , a jedan od glavnih razloga gradnje bila je blaga klima i blizina Instituta “Dr Simo Milošević” i izvandrednih medicinskih i terapijskih usluga koji su u velikoj meri uticali na poboljšanje Titovog zdravstvenog stanja. Vilu je projektovao Milorad Petijević, arhitekta iz Herceg Novog, a izgrađena je za svega šest meseci .

U oko 5.600 metara kvadratnih stambenog prostora, smešteno je nekoliko apartmana, restoran, bar, sala za odmor, radni kabinet koji je nekada koristio Tito, kuhinja,… Poseban deo predstavljaju terapijski sadržaji. U vili se nalazi bazen sa mineralnom vodom, blatne i biserne kade, deo za hidro, elektro i kinezi terapiju i trim sala.

Pored čuvenog plavog apartmana i kamin sale, Tito je najviše slobodnog vremena provodio u kino dvorani u kojoj je u večernjim satima obožavao da se opusti gledajući kaubojske filmove, a tu su za njega ponekad održavani i koncerti.

U vili je smešteno i atomsko sklonište koje je napravljeno u slučaju ratnog stanja. U tom podrumu nalazio se veliki akvarijum za proveru ispravnosti vode, koji se napajao vodom iz istog ventila kao i ostali delovi vile, pa tako ukoliko bi ribe u njemu uginule, to bi značilo da je voda neispravna.

Vila Galeb projektovana je za izuzetno komforman boravak 30-tak gostiju uz mogućnost korišćenja medicinskih i usluga rehabilitacije. Ugostila je izmedju ostalog i mnoge svetske državnike, ali i ličnosti iz javnog života.

U njoj su boravili Safija Gadafi, Helmut Šmit, Sirimavo Bandaranaike, premijerka Šri Lanke, Huari Bumedijen, predsednik Alžira, a 1978. godine u jednodnevnoj poseti bio je tada mladi princ Čarls.

Ovo izuzetno zdanje koje od kraja 80 tih godina prošlog veka posluje u sastavu Instituta Igalo (tadašnje Savezno izvršno veće predalo mu ga je na upravljanje), u toku leta pre desetak godina zakupljivala je ruska turistička agencija “Travel centar “iz Moskve. Gosti su prvih godina bili bolje platežni turisti iz Rusije. Izmedju ostalih, ovde su letovali ruski kosmonaut Aleksej Leonov, bugarski biznismen (vlasnik nekoliko hotela na Crnomorskoj obali) Petar Mazukov i mnogi drugi. Leonov se svojevremeno sreo i sa Titom, za koga i danas misli da je bio veliki državnik.

Park oko vile koja je okružena prirodnom šumom čempresa i primorskih borova , bio je jedan od najlepših i najvrednijih vrtova na crnogorskoj obali, ali je zbog neodržavanja proteklih godina prilično propao.

“Šumski kompleks i površine koje pripadaju ovom objektu zauzimaju oko 40.000 m2. Izgrađeni su pristupni putevi, staze i serpentine koje vode od vile do puta i Šetališta pored mora. Izgrađen je i vidikovac, pa čak i mali staklenik. Osnovna ideja je bila da se prirodni ambijent sačuva i uklope neke nove karakteristične vrste. Postoje podaci da se tada zasadilo 2.000 velikih stabala čempresa, kedrova, magnolija, borova, 7.000 kom raznih vrsta ukrasnog šiblja i žbunja, 8.000 komada perena, sezonskog cveća i zasejano 15.000 m2 travnjaka”, navodi dipling.pejzažne arhitekture Milica Berberović.

Ona ističe da poseban kvalitet parku daje vidikovac sa jugozapadne strane objekta oko kog su bile zasađene brojne palme, dracene, juke, i drugo mediteransko bilje, a duž čitave ograde velike količine puzavica – bogumila, glicinija, bršljana. Duž staze koja se spuštala ka moru i šetalištu bilo je zasađeno mnogo novih vrsta kao kedrovi, zlatne tuje, magnolije, lagerstremija, kažu da je bilo i puno mimoza svuda u parku. Padine su bile prekrivene zimzelenim žbunjem i perenama, sve žardinjere na terasama su bile zasađene sezonskim cvećem ali najviše ruzmarinom, lavandom, santolinom. Tada su zasađeni i uskopiramidalni čempresi , koji i danas postoje, i predstavljaju divan ukras ovog objekta.

“Godinama je ova površina bila prepuštena sama sebi. U jednom periodu se uopšte nije staralo o šumi i biljkama oko objekta, te su tako one osetljivije nestale, osušile se , polomile, perene su potpuno nestale. Opstali su samo najrezistentniji elementi kao oleanderi, lemprike, palme, a šumski kompleks se sam obnavlja”, ističe Berberović.

Grupa građana je 1998. godine pokrenula inicijativu da se ovaj rezidencijalni kompleks otvori za javnost kao muzej, a da se oko njega formira botanička bašta jer za to postoje svi uslovi. Međutim inicijativa nije imala odjeka.

Vila se nekada mogla prodati za 20 miliona eura

Podsećamo da su pregovori oko zaključenja kupoprodajnog ugovora za većinski paket državnih akcija od 56,4 odsto Instituta Dr Simo Milošević ušli u završnu fazu. Tenderska komisija za privatizaciju usaglasila je većinu članova ugovora sa konzorcijumom Phillibert i Ville Oliva, koji je jedini dostavio ponudu

To podrazumeva i prodaju Titove vile za koju su ranije mnogi mislili da bi je trebalo izdvojiti iz tog “paketa”. Vila nikada samostalno nije nudjena na prodaju, ali ljudi koji se bave nekretninama procenjuju da je u vreme buma prodaje nekretnina u Crnoj Gori mogla dostići vrednost od oko 20 miliona eura i da su ta sredstva i uz povoljan kredit mogla biti uložena u Institut, kako bi se izbegla njegova prodaja.

S.Kosić

 

Izvor Bokanews.me
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More