“I ptice lete tamo gde je toplije”, Sandra je u Beč otišla zbog studija a ostala zbog ljubavi (FOTO)

Foto:UnitCargo
1,005

“I ptice lete tamo gde je toplije”, kaže Sandra Sretenović koja je otišla za Beč  2012. godine na Master studije u Austriji i kako kaže ne namerava da se vrati.

Posle završenih studija u Beogradu otisnula se na put u nepoznato, ali se kaže na ovaj korak brižljivo i planski pripremala.

Već na trećoj godini Fakulteta političkih nauka počela je da uči nemački jezik, jer joj je cilj bio da nastavu sluša na njihovom jeziku.

Foto: UnitCargo/Sandra Sretenović ispred UnitCargo

Iako je imala nameru da se vrati u Srbiju po završetku studija i u svojoj zemlji primeni naučeno sudbina je htela drugačije. Naime, u Beču Sandra je upoznala svog sadašnjeg supruga Milana koji je bio nedostajuća karika za njen ostanak u tuđini.

Posle završenog mastera Sandra se zaposlila u Beču, a trenutno radi kao marketing menadžer u kompaniji UnitCargo. To je internacionalna špedicija koja ima predstavništva svuda u svetu, a direkcija je u Beču. Pored maternjeg Sandra govori i nemački, engleski i rumunski. Zadovoljna je životom u Beču, a ovo je njena priča.

Foto: Una Stefanović

Sandra, zašto ste se odlučili baš za Austiju i kako su izgledale  pripreme za dolazak?

Postoji uvek ono “nešto” što ti vidiš kada dođeš kao turista u jednu državu i to te zanese da poželiš tu i da živiš. Neke stvari ne možeš da otkriješ odmah, nego tek za pet-šest godina svog života tamo. Austrija je veoma internacionalna, a većina zna da je Beč ekonomski stabilan grad i kulturno veoma bogat. Beč je poznat i kao studentski grad, a tu je sedište i OEBS-a i Sedište Ujedinjenih Nacija. Pored te dve jako bitne internacionalne političke institucije grad dobija na težini. Ja sam otišla 2012. godine. Tada sam završila Fakultet političkih nauka u Beogradu i onda sam u Beču upisala Master studije politikologije. E, sad to ne zvuči tako lako kao sad u dve rečenice nego sam nemački vredno učila tokom studija u Srbiji. Već na trećoj godini FPN-a počela sam da se pripremam za Master studije u Beču. U četvrtoj godini studija u Beogradu položila sam B2 nivo koji je ovde potreban da bi se studiralo na nemačkom.

Foto: UnitCargo/Sandra Sretenović ispred UnitCargo

Kakva je procedura što se tiče vize, radne dozvole i pronalska odgovarajućeg zaposlenja?

Sve se to malo odužilo sa papirologijom jer Srbija nije, nažalost, (još uvek) članica EU, te su za „nas“ kriterijumi stroži tj. zahtevniji. Nisu prihvatili neke ispite sa osnovnih studija, tako da sam morala dodatno da ih polažem. Master sam završila za tri godine, i diplomirala na nemačkom.

Koje ste sve kriterijume morali da zadovoljte da biste aplicirali za radnu dozvolu?

Bukvalno prevedena „Crveno-bela-crvena karta“ je ta radna dozvola sa slobodnim pristupom radnom tržištu i ona je neophodna za Austriju, ako niste državljanin članice EU. Ona se može dobiti lakše ukoliko posedujete kvalifikacije za deficitne struke u Austriji, ali se može dobiti i za „uobičajene“ struke uz veću podršku poslodavca, jer za nju postoji lista kriterijuma. Pored kvalifikacija, određene visine plate, jedan od ključnih kriterijuma, kao u mom slučaju, jeste da poslodavac obrazloži u svojoj izjavi zašto mu baš Vi trebate, a ne austrijski ili državljanin neke druge zemlje EU. Postupak obrade te vize traje oko 3 meseca, koliko sam je ja čekala i dočekala.

Kada se dobije ta viza onda prvih godinu dana nemate slobodan pristup radnom tržištu tj. „vezani“ ste za poslodavca koji Vam je za tu vizu i aplicirao. Kada tih godinu dana prođe dobija se radna dozvola na tri godine i time neograničen pristup radnom tržištu.

Koliko je to rizično i stresno za osobu koja se prvi put sreće sa tim?

To je izuzetno veliki stres, jer se nikad ne zna. Prvo, strepite od odgovora institucija da li ćeVam odobriti radnu dozvolu, jer konkurencija je sve veća, posebno od strane državljana EU članica. A drugo, strepite da li ćete uspeti tih godinu dana i da ispunite očekivanja poslodavca. Eto, slobodno mogu da kažem da sam ja imala sreće i da sam se našla na pravom mestu u pravom trenutku i da je moj tadašnji poslodavac bio krajnje korektan i profesionalan.

Čime se danas bavite i koji posao obavljate u Beču?

Obavljam posao marketing menadžera u internacionalnoj špediciji UnitCargo, čija je direkcija u Beču. Kompanija postoji 15 godina, trenutno ima predstavništva u Slovačkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i Srbiji. Ja sam zadužena za marketing, što je širok pojam, ali sam i event menagment i PR već dve godine. Ima i malo novinarstva, što je moja prva ljubav, jer kompanija poseduje svoj žurnal, te newslettere, dosta medijskih objava, ali i pošto je direktor UnitCargo predsednik odeljenja za saobraćaj u Privrednoj komori Beča, medijski je eksponiran, te često “uskačem” i tu.

Da li je Vaš plan bio da ostanete u Austriji?

Ja sam sebi ovde obezbedila ostanak i ako nisam baš planirala da ostanem. Već sam počela da se kolebam negde pre tri godine dok još nisam upoznala moju srodnu dušu. To je bila čista slučajnost ili sudbina, ali da nije bilo toga verovatno bih se vratila.

Šta je to što je najviše nedostajalo i zbog čega ste želeli da se vratite?

Nije dovoljno da imaš nešto poput posla zbog čega si došao. Ja sam ovde došla zato što su mi se neke stvari dopadale kojih nije bilo u Srbiji. Austrija je jedna ekonomski stabilna država sa funkcionalnim i uređenim sistemom. I to sam htela da doživim. Ali, posle nekog vremena to nije bilo dovoljno, jer su već počeli enormno da mi nedostaju roditelji, moji dragi ljudi, prijatelji…Upoznala sam ja ovde puno zanimljivih osoba, ali moji pravi prijatelji sa kojima delim godine prijateljstva su svi dole, jer, ipak, sam ja ovde došla sa 24 godine. I, eto, dok sam ja ramišljala da se vratim u Srbiju upoznala sam sadašnjeg muža i time su se nekako kockice sklopile.

Šta ima Austrija što nema Srbija?

Svuda postoje prednosti i mane ili ti dve strane medalje, ali je bitno, šta je Vama lično važno. Austrija ima jedno uređeno društvo, a pod uređenim društvom podrazumevam kolektivnu svest i odgovornost što kod nas, nažalost, nedostaje, ali se u poslednje vreme sve više razvija. Ovde imate nekako više izbora i mogućnosti. Na mnogim fakultetima ne postoje prijemni ispiti, zbog čega su, recimo, najveća grupa „stranaca“ Nemci koji ovde dolaze na studije i često ostaju ovde da rade. Isto tako, bitno je za pomenuti, Nemci su ovde generalno najveca grupa “stranaca” i kad se pogleda radnicka, ne samo akademska klasa. Kada je privreda razvijena, onda postoji mnogo veći izbor zaposlenja, mogućnosti usavršavanja i napretka, a za mlade ljude je to vrlo bitno. Osećaj sigurne budućnosti je, takođe, sa tim povezan.

Uređenost se ovde ogleda u svakodnevnici, jer grad je infrastrukturalno odlično organizovan, prevoz stiže na vreme i u čestim intervalima. Recimo, ovde nisam videla da neko uključi četiri migavca i „skokne“ do trafike, kao što je to, recimo, neretko viđena slika u Srbiji. Može to neko i da uradi, ali će organi reda stići baš brzo i kazna je neminovna. Dozvaćeš se pameti, ako te neko udari po džepu. Da ne ispadne da je ovo hvalospev o Austriji svakako da savršeni sistem ne postoji, ali Austrija ima čime da se pohvali i od nje može mnogo da se nauči.

Poslovno gledano, ne kasni plata, dogovor tj. ugovor se poštuje, jer je profesionalizam na višoj instanci, ali je tu velika podrška i Radnička komora Austrije. Takođe, bitna stavka je poštovanje u raznim situacijama koje je ovde uzajamno. Od strane nadređenih i kolega, ali i u situacijama kada odete do banke, lekara, marketa… Vraćam se na svakodnevnicu. To jedno uljudno “dobar dan” treba da se podrazumeva, a kod nas, nažalost, često se ne podrazumeva i još žalosnije što smo na to navikli.

Iz državnog budžeta se izdvaja dosta za porodice, redovne dečije dodatke, samohrane majke, trudnice, ali i za sve ostale osetljivije članove društva, kao i za ugrožene grupe. Država vas neće ostavititi tek tako na cedilu, ako ste, recimo, dobili neku ozbiljnu bolest ili ostali bez posla. Ima tu dosta „sitnica“ koje utiču ne samo na svakodnevno raspoloženje, već na vaš osećaj zadovoljstva. Naravno, i ovde ima stvari koje bi mogle da se promene i poprave, ali jednostavno je baza drugačija. No, da ponovim, meni su u jednom trenutku sve ove stvari koje nabrajam postale nebitne koliko sam se emotivno osetila praznom, jer naša psiha je čudo…

Da li mislite da svako kome se ukaže prilika treba da ode iz Srbije i potraži bolje mesto za sebe i svoju porodicu?

Ja nisam zastupnik da svako treba da napusti zemlju, iako i sami Austrijanci idu vani. Često je reč o mnogim pomešanim faktorima, a ne samo „trbuhom za kruhom“. Dosta mojih prijatelja i poznanika vrlo zadovoljno žive u Srbiji, što nije nemoguće – da se to ne shvati naopako iz mojih izjava. Ja sam uvek, a i ovde naglašavala da sam ja otišla u inostranstvo da se usavršim i nadogradim da onog dana kada se vratim imam bolji i interasantniji posao, ali i da budem duhovno bogatiji čovek. I ptice lete tamo gde im je toplije i ja sam, eto, izabrala Austriju, jer je ona jedno vreme nudila i besplatno studiranje. Mislim da svako ko želi da proširi horizonte, ko želi da uči strane jezike, upoznaje ljude ili stiče neku praksu sigurno ne može da škodi da izađe iz svoje „zone komfora“ i ode u inostranstvo. A i kada nečim nisi zadovoljan i nešto ti tu ne “štima” i želiš da napustiš zemlju mislim da je i to legitimno i da ne treba da osuđujemo ljude i napamet lepimo etikete. Jednostavno, svako traži svoju sreću.

Foto: Privatna arhiva/Sandra i Milan Sretenović/Svadba

Koliko je u Beču bogat Vaš društveni život i da li ima kulturnih sadržaja koji Vas podsećaju na rodnu Srbiju? Uspeva li to da malo odagna Vašu nostalgiju?

Lepo je što ovde ima bogat izbor kvalitetnih predstava, filmskih premijera, koncerata i što ovde postoje organizacije i udruženja koja se zalažu za to da „naši“ ljudi imaju bogat kulturni sadržaj. Ima i dosta naših restorana, te miris domaće kuhinje ne izostaje. Takođe postoji i mogućnost da deca u školama uče srpski jezik. I na kraju krajeva, „naših“ ljudi ima na svakom drugom ćošku, narodski rečeno, te često i zaboravite gde ste.

Šta Vam najviše nedostaje iz Srbije a toga nema u Beču?

Ono što mi nedostaje je isti onaj mentalitet, koji paradoks! Ali, onda ova država ne bi ličila na ono što sada jeste. Austijanci su usko specijalozavni, vredni, odgovorni ali su isto tako i manje topli nego mi – Balkanci. Ovde ti se neće desiti da kasirka ćaska sa tobom ili lekar. Generalno ta spontanost ovde manjka. Ali, kao što rekoh, savršensta nema, čovek u jednom trenutku mora da odredi svoje prioritete.

U čemu se naši ljudi razlikuju od ljudi koji tamo žive?

Austrijanci neće postavljati previše lična pitanja, ne zadiru toliko u intimu, za njih je to nepristojno. Drugo, mi smo kao narod jako snalažljivi, a oni retko kada “igraju” na tu kartu. Ali, to uvek ima i svoju dobru i lošu stranu.

Da li mislite da ste odlaskom iz Srbije doneli pravu odluku?

Zasad mi se još uvek tako čini. U mom slučaju je ta emocionalna nedefinisanost i neispunjenost dosta uticala. Pri dolasku si bukvalno sam i dugo traje dok ne nađeš svoje mesto pod suncem austrijskog neba. A i sebe upoznaješ iznova kada si tako sam, oslonjen na samog sebe u potpuno novoj i neistraženoj sredini. Sada sam ovde našla svoj balans i sigurnu luku. I mogu slobodno reći da sam ponosna kada se osvrnem i shvatim šta sam sve sama prošla i uspela na pošten način da steknem. Često je izazov zadržati obraz i dostojanstvo.

Šta biste Vi preporučili mladim ljudima u Srbiji? Da li treba da odu iz svoje matice?

Moja apslolutna preporuka mladim ljudima je da se osmele i izađu iz svoje „zone komfora“, jer ih to može u mnogim segmentima obogatiti. Ne kažem da je lako, ali nije ni toliko neizvodljivo. Moj savet mlađima je da izađu iz svoje sigurnosne zone ne samo zbog obrazovanja i usavršavanja, već i radi osamostaljivanja i razvoja sebe kao ličnosti. Čovek se bogati i duhovno i emotivno kada putuje, a kamoli kada negde živi. A sa takvim bogatstvom i kad se vrati, imaće bolje perspektive i više zadovoljstva.

Ana Marković

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More