U crnogorskom selu žive bez struje u 21. veku (VIDEO)

Foto/Printscreen/You Tube
145

U bajkovitom delu prašume Crna poda, na tridesetom kilometru od Mojkovca, pored regionalnog puta Mojkovac -Đurđevića Tara, smešteno je selo Donja Dobrilovina, koji je ni danas nema električnu energiju. Iako se vodi da ima 12 stanovnika u ovom surovom delu Potarja istrajavaju još dva stanovnika, Rade Furtula i Đuka Miljić, piše Vijesti.me.

Iako udaljeni svega pedesetak metara, Rade kod komšinice na kafu ide u drugu opštinu – Žabljak.

Rade je poznati rafter, spasioc, planinar i veliki zaljubljenik u prirodu.

Ipak, nije lako u ovim surovim uslovima živeti bez struje, a njegova prva komšinica nema ni vode u kući.

“Pa živi se kako se mora, u skladu sa prirodom. Od danas do sutra, sve što se kupi danas, ako se ne pojede, sutra to nije za upotrebu, sutra je novi dan, nova nafaka i ide se napred.

Sa prirodom sam, tu sam rođen, sa prirodom srastao i tako da sam navikao na sve to i nije mi ništa neobično”, priča Rade i dodaje da nije teško dok ne padne mrak, ali da se u krevet odlazi “za vida”, da bi se sve to preživelo, jer “ nemaš šta da vidiš niti čuješ”.

Podseća da je njegova porodica od 1967. godine plaćala doprinos za elektirfikaciju sela. Njihove nade u “svetliju” budućnost pale su i pre deset godina, kada je posle brojnih žalbi i molbi nadležnim službama počeo, ali uzbro i propao projekat elektrifikacije.

Ovaj gorštak priča da bi se mnoge komšije vratili ovdje da ovde ponovo saviju ognjišta, a među njima i njegova četvorica braće, samo da ima struje.
“ Svi oni imaju zemlju ali nemaju struje i ne mogu da naprave kuće. Ne mogu da zamešaju malter, beton da bi se to napravilo. I da skuvaju kafu moraju ići u sred leta da naruče drva iz te šume ”, priča on.
Rade objašnjava da je do pre tri godine bio u potpunom mraku, nakon čega je od Opštine Mojkovac dobio solarne panele, tako da sada ima rasvetu i tv.
“ Te veće aparate nemam, šporet, bojer, frižider, zamrzivač, što mi je bilo najosnovnije “, objašnjava gorštak.

Priča da solarnu energiju malo koristi jer u mestu opasanom visokim stenama, u kanjonu Tare gde je “dva metra neba”, sunce zimi zađe oko 13 časova, pa nema ni punjenja.

Ipak, Rade ne želi da napusti selo, gde je osim rada koji je u Mojkovcu obavljao 13 godina, proveo celi svoj život. Živi u mestu gde su česti susreti sa srnama, koje su tu kao domaće.

“Divih zveri ima na pretek. Znači tu je jedino što medveda nema, ovo drugo sve ima. I to ne u šumi, nego tu pored puta. Pred noć možete da vidite srne, koje su se odomaćile jer ih niko ne dira. Ima tu par grupa od šest sedam komada, a ima i divokoza, lisica, zečeva…

Bez struje nema turizma i opstanka na selu

U ovom živopisnom predelu Potarja Vladan Stanišić iz susednog sela se bavi turizmom držeći kamp.

“Ne žalim se ima posla, ali je sve otežano bez struje. Invstirao sam u solarni sistem, međutim, imam realan problem što je baterija snage pola kilovata. I kada se napuni kamp, sutradan ako pada kiša, treći dan nema struje, ni za sijalicu i punjenje telefona. Nemam mogućnost da hladim piće, da čuvam hranu u frižiderima”, kaže Vladan.

Vladan se u rodno selo Gornja Dobrilovina vratio iz Herceg Novog.

“Dosta ljudi bi došlo na selo i bavilo se poljoprivredom ili turizmom, koji je u razvoju. Međutim, ljudi bez struje nemaju uslova da se bave tim stvarima”, kazao je on.

Đuka Miljić nema ni struje ni vode u kući

Iako na svega pedeset metara od prvog komšije, Đuka Miljić živi u susjednoj žabljačkoj opštini.

Ona nema čak ni vode u kući.

“Mnogo je teško. Držim stoku i moram da ih vodim do pojilišta koje je podaleko od kuće, a za sebe vodu donosim na konju, dva kilometra odavde. Užasno je živeti bez struje i vode.

Nemam frižider, nemam mašinu za pranje veša, sve to ručno mora da se radi, nema kupatilo. Sve mora ručno, nema ništa”, jada se žena.

Ovim meštanima još veći problem predstavlja što žive na granici dve opštine, Mojkovca i Žabljaka.

“I sad sam ja ničijoj zemlji, niti sam tamo, niti sam tamo”, kaže ona.

Đuka priča da se vodi da je na Žabljaku, koji je udaljen 40 kilometara a za svoje potrebe odlazi u Mojkovac, udaljen tridesetak kilometara.

Iz CEDIS-a za ove gorštake najavljuju bolje dane.

“Odobrenim Planom investicija CEDIS-a za 2019-2021 godinu je predviđena izgradnja stubne trafostanice “Dobrilovina” 1x160kVA i izgradnja dalekovoda “Bistrica – Dobrilovina”. Tako ćemo u prvom kvartalu naredne godine započeti aktivnosti na pribavljanju potrebne dokumemtaciju u skladu sa važećim propisima ( saglasnosti, uslovi i dozvole).

Pojašnjavaju da projekat koji je urađen pre desetak godina nije u nije u skladu sa važećim pozitivno-pravnim propisima iz oblasti planiranja prostora i izgradnje objekata, međutim najveći deo tehničkih rešenja će se zadržati, u zavisnosti od složenosti rešavanja imovinsko-pravnih odnosa”, navode u odgovoru CEDIS-a dostavljenim Vijestima.

Izvor Vijesti.me
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More