Mame ocenile porodilišta u Srbiji: Evo koje je dobilo najbolju ocenu, i kakva su u poređenju sa ovim zemljama

Pixabay
128

Portal Bebac sproveo je anketu u kojoj je učestvovalo više od 12 hiljada mama i za najbolje porodilište proglašeno je beogradsko KBC Doktor Dragiša Mišović.

Turizmološkinja Jelena Davidović prvi put se porađala pre šest godina u valjevskoj bolnici, a drugi put pre četiri godine u Beogradu.

“Uslovi u Valjevu nisu baš sjajni. Nekoliko doktora je bilo okej, a raspoloženje ostalih zavisilo je od toga kako su ustali tog dana.

“Hrana kao i u svakoj bolnici skromna. Kupatilo nismo imale u sobi, ali kada uzmete dete u naručje sve vam je okej”, kaže Davidović za BBC na srpskom.

Uslove u porodilištima širom Srbije mame su ocenile sa vrlo dobar 3,61, podaci su istraživanja portala Bebac u kom je učestvovalo 12.201 žena.

U odnosu na prethodno istraživanje od 2016. godine porodilišta su za nijansu bolja u svim segmentima koje su mame ocenjivale, saopštili su na predstavljanju rezultata.

Kriterijumi su bili ophođenje lekara, babica, prijem, podrška na porođaju i sam porođaj, uslovi boravka, dostupnost lekara posle porođaja, podrška dojenju, podrška mami i bebi i opšti utisak.

“Ocena vrlo dobar je solidna”, kaže za BBC ministarka zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

“Zdravstvena politika je stručna, humana, ali i pronatalitetna.

“Voleli bismo odličnu ocenu, ali pre samo nekoliko godina stanje u porodilištima je bilo značajno lošije”, dodaje Đukić Dejanović.

Zavisi od grada do grada

Davidović je sa drugom ćerkom 52 dana ležala u beogradskoj Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni front” na odeljenju za održavanje trudnoće i tamo su, kaže, znatno bolji uslovi.

“Bolnica je jako čista, renovirana, kupatila takođe. Sestre i doktori su izvanredno uslužni i uvek dostupni za pacijente, što se, nažalost, za valjevsku bolnicu ne bi moglo reći”, kaže ona.

Po anketi koju je sproveo Bebac, porodilište u Valjevu jeste dobilo slabiju ocenu od republičkog proseka – dobar 3,36.

Da nije svejedno u kom delu Srbije beba dolazi na svet pokazale su u odgovorima i mame koje su učestvovale u ovom istraživanju.

U Beogradu su mame najzadovoljnije, zatim one u Vojvodini, dok su porodilišta u južnoj i istočnoj Srbiji najslabije ocenjena.

U pojedinim gradovima ukupna ocena porodilišta ne prelazi ni dobar 3.

Najveće razlike odnose se na same uslove boravka, mogućnost primene epiduralne anestezije, ali i tretman koje su mame imale na porođaju i tokom boravka u porodilištu.

Ekonomistkinja Mirjana Nikolić iz Smederevske Palanke zbog dve rizične trudnoće oba puta se porađala u Beogradu i ima pozitivna iskustva.

“U prvoj trudnoći sam poslata sanitetom iz bolnice u Palanci u `Front`, pošto su doktori savetovali da su tamo svakako bolji uslovi.

“Smeštaj, uslovi za porodilju i bebu – sve je bilo korektno. Doktori su bili vrlo stručni i ljubazni”, kaže Mirjana za BBC.

Prvo dete je rodila mesec dana pre termina.

“Uslovi u kojima je ona bila su sterilni, pratili su je neonatolozi, stalno su me informisali o stanju bebe, sve pohvale”.

Higijena je bila na zadovoljavajućem nivou, a i hrana je bila dobra.

“Količinski je bilo dovoljno, nešto ukusno, nešto ne, mada je to individualno.

“Male zamerke na rad pojedinih medicinskih sestara, koje nisu htele da daju potrebne informacije i neljubazno su se ophodile prema porodiljama”, navodi Mirjana.

Zbog poznatog “terena” na drugom porođaju je bila opuštenija.

“Svakako mi je bilo bolje nego u bolnici u Palanci za koju sam čula dosta negativnih komentara”, ističe Nikolić.

GAK “Narodni front” je ocenjen sa 3,65 – za nijansu iznad republičkog proseka.

KBC Dr Dragiša Mišović – najbolje, ali ne “odlično” porodilište u Srbiji

Najbolje porodilište u kategoriji srednjih porodilišta je Kliničko – bolnički centar (KBC) “Dr Dragiša Mišović” koji je poneo i titulu najboljeg porodilišta u Srbiji.

Ipak, ni uslove tamo mame nisu ocenile kao odlične – dobilo je ukupnu ocenu 4,47.

“Jake četvorke” dobili su i KBC Zemun, KBC Zvezdara, kao i porodilišta u Pančevu, Somboru, Čačku, Zrenjaninu, Požarevcu i Kraljevu.

Nagrada za najbolje u kategoriji najvećih porodilišta dodeljena je novosadskoj Betaniji, Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodina.

U kategoriji malih porodilišta ove godine nagrađeno je ono iz Paraćina.

Čime žene nisu zadovoljne?
Mame koje su učestvovale u istraživanju najviše ocene dale su lekarima i babicama.

Uglavnom su zadovoljne odnosom osoblja u porođajnoj sali.

Međutim, manje su zadovoljne podrškom koju dobijaju odmah nakon porođaja.

U odnosu na rezultate iz 2016. godine povećao se procenat mama koje vide bebu odmah posle carskog reza, ali je i dalje mali procenat kontakta “koža na kožu” sa bebom i prvog podoja odmah nakon porođaja, i to bez obzira na način na koji se žena porađala.

Svaka treća mama nije dobila važne informacije o sopstvenom i stanju bebe nakon porođaja.

Istraživanje je pokazalo da 44 odsto mama ode iz porodilišta, a da nisu u potpunosti savladale dojenje bez uključivanja dohrane.

Šta posle porodilišta?
Vrsta državne pomoći novopečenim roditeljima varira od zemlje od zemlje.

Srbija obezbeđuje finansijsku pomoć jednokratnu i višegodišnju, ali je ta vrsta nadoknade više puta kritikovana.

Slična praksa postoji i u Crnoj Gori i Hrvatskoj, ali konkretan iznos pomoći zavisi i od lokalnih samouprava.

Značajniju finansijsku pomoć od ove godine dobijaju roditelji u Mađarskoj, koji su u pojedinim slučajevima oslobođeni plaćanja poreza, a nude im se i povoljni krediti.

Potpuno drugačiji sistem je u Finskoj, gde mame još od tridesetih godina 20. veka dobijaju kutiju za bebe – ona uključuje kartonsku kutiju u kojoj će beba spavati prvih meseci, kao i dušek, ćebence, benkicu i poneku igračku.

Za kutiju se odluči 95 odsto majki, jer je vrednost tog paketa daleko veće od novčane pomoći koja iznosi oko 140 evra.

Bebi kutije se već nekoliko godina koriste i u Škotskoj i u nekim delovima Engleske.

Kako je u drugim zemljama?

Ovo istraživanje je pokazatelj subjektivnog osećaja žena, ali i takve ankete su korisne jer podstiču porodilišta da budu bolja, kaže ginekolog Milan Milenković, subspecijalista reproduktivne medicine.

“Bilo bi dobro da stručnjaci – država i akademska zajednica – sprovedu analize i izmere stepen smrtnosti na porođaju, komplikacija, infekcija.

“U Srbiji je i dalje relativno visoka smrtnost na porođaju – premine pet žena od 1.000, dok je u Švedskoj 1,5 od 1.000 taj odnos”, kaže Milenković koji već 20 godina radi u Švedskoj, a tamo je proveo i deo školovanja i usvršavanja, kao i u Norveškoj.

On dodaje da se u razvijenim zemljama ta stopa kreće oko 2,5, ali da je u Srbiji napravljen pomak, jer je ranije smrtnost na porođaju bila 10-11 žena od hiljadu.

“U Švedskoj svaka žena ima svoju sobu, tako ima veću privatnost. U Stokholmu to izleda kao hotelska soba, ako je sve u redu.

Ukoliko je potrebno pomeri se klizni zid iza koga su aparati, priključak za kiseonik i sve ono što vam daje osećaj bolnice”, opisuje doktor.

Porodilišta u skandinavskim zemljama je gledao ne samo stručno, već i kao otac – jedno dete mu se rodilo u Švedskoj, drugo u Norveškoj.

“Potpuno je normalno da suprug prisustvuje porođaju i tako je u većini zemalja Zapadne Evrope”.

Epidural je, ističe, standardna procedura, jer bol žene najviše iscrpi.

“Ako vas boli ne možete da ustanete, ne možete da jedete.

“Dalje, dete je u Švedskoj odmah sa majkom, osim u slučaju da mora da bude u inkubatoru ili da beba mora da se leči”, navodi Milenković.

Ističe i primer Holandije, gde se žene često porađaju kod kuće.

“Oni imaju tu tradiciju, ali imaju dobro organizovanu službu transportnu, pa se u slučaju komplikacija lako prevezu do bolnica, koje su blizu zbog guste naseljenosti.

“To bi bilo dobro i u Srbiji uraditi. Jeftinije je ulagati u transportnu službu, nego graditi nefunkcionalna porodilišta, gde ima dosta komplikacija ili osoblje nije dovoljno obučeno”, zaključuje Milenković.

Izvor b92.net
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More