Obraćaju nam se na srpskom i cene iskazuju u dinarima, a ne možemo da im se požalimo

Foto: pixabay
125

Nešto manje od 3,5 miliona stanovnika Srbije koristi Fejsbuk i ostavlja svoje lične podatke. Gugl i Fejsbuk te podatke i osetljive informacije prikupljaju i obrađuju. Obraćaju nam se na srpskom jeziku i cene iskazuju u dinarima. Dakle, dobro nas poznaju. Međutim, ako treba da im se obratimo, ako želimo da nešto izbrišu, predstavnika u Srbiji nema.

“Šer fondacija” je Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti  podnela prijave protiv Fejsbuka i Gugla, prenosi RTS.

“Novina je da se ovaj zakon primenjuje ekstrateritorijalno, odnosno primenjuje se i ona one kompanije koje nemaju sedište u Srbiji, ali na neki način eksploatišu podatke građana. Da bi se zakon mogao primenjivati, kompanije moraju imati predstavnike u Srbiji kako bi im se građani, poverenik ili sudovi mogli obratiti”, ističe Krivokapić.

Objašnjava da su pisali velikim kompanijama i obavestili ih o njihovim obavezama, te da su prijavom od Poverenika tražili da ispita da li su kompanije imenovale predstavnike, da li su prisutne u Srbiji i ako ne, da im izrekne kazne po zakonu.

“Predstavništvo Gugla mrtvo slovo na papiru” 

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da su pokrenute istražne radnje.

“Postoji kompanija koja je kao “Google d.o.o.” registrovana na teritoriji Srbije i ona se vodi u Agenciji za privredne registre. Naši inspektori su išli na tu adresu i pokušvali telefonskim i elektronskim putem da uspostave kontakt sa predstavnivima tog društva, ali sve upućuje da je to mrtvo slovo na papiru”, kaže Marinović.

Naglašava da će morati da preduzme druge raspoložive korake.

“Na osnovu prijava, izvršićemo inspekcijski nadzor. Da bismo utvrdili činjenice, mi ćemo se obratiti sedištu “Gugla” u Kaliforniji i upoznati ih sa obavezom da imaju predstavnika u Srbiji.

Ističe da Gugl ima predstavnika za Evropu u Dablinu i predstavnika za Zapadni Balkan u Zagrebu, ali da to nije dovoljno.

“Te države su članice Evropske unije. Kod njih se primenjuje Opšta uredba Evropske unije o zaštiti podataka. Mnoge kompanije nisu upoznate sa tim da se ova uredba kod nas ne primenjuje neposredno, iako je zakon u priličnoj meri tekstualno usaglašen sa njom. Dakle, moraju uskladiti svoje poslovanje sa srpskim zakonom”, objašnjava Marinović.

Navodi da postoji mehanizam međunarodne saradnje organa koji su nadležni za zaštitu podataka.

“Želim da verujem da su to velike i preozbiljne kompanije da bi bile neozbiljne na prostoru Srbije i da bi od same kazne, veća šteta bila po njihov ugled ako ne odrede prestavnika i ako se to obelodani”, kaže Milan Marinović.

Izvor RTS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More