Otvorena izložba fotografija jednog od najlepših i najstarijih srpskih manastira (FOTO)

U jednoj posebnoj prostoriji biće oživljena atmosfera i lepota Studenice, po uzoru na virtuelne izložbe Van Goga, Klimta, Karavađa

Foto: Youtube Printscreen
54

Izložba “Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenica, drevnost, postojanost, savremenost” koju je Srpska akademija nauka i umetnosti pripremila u saradnji s manastirom Studenica, otvorena je večeras u Galeriji SANU u Beogradu.

Autor izložbe i urednik kataloga je dopisni član SANU Miodrag Marković, a izložbu je otvorio akademik Gojko Subotić.

Predsednik SANU Vladimir Kostić pozdravio je na otvaranju izložbe monahe iz Hilandara sa Svete gore i Studenice i srpskog patrijaha srpskog Irineja.

 

“Kultura je naša razmažena saputnica koju ako ne negujemo i ne pazimo, jednostavno odluta. Bez kulture nemamo jasnu ideju kuda to idemo dalje. Ciljevi za budućnost ne služe ničemu ako ne služe čoveku i čovečnosti i zato je ova izložba pre svag namenjena đacima i studentima. Ova izložba o Studenici nosi majstorski žig naših autora, ima višeslojna naravoučenija, a mi nemamo više vremena za bilo šta osim da ih naučimo”, kazao je Kostić.

Ovim naučno-stručnim projektom ujedno se obeležava veliki jubilej 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Cilj izložbe je da se ukrštanjem autentičnih artefakata i konvencionalnih eksponata s novim tehnologijama i digitalnim instalacijama, kreira interaktivna, savremena prezentacija manastira Studenica.

 

Iguman manastira Studenica, arhimandrit Tihon, kazao je da se već duboko zagazilo u 9. vek postojanja Studenice.

“Nit koja povezuje sva vremena od početka gradnje do danas je dobra volja svih koji su živeli u manastiru ili ulagali i na različite načine pomagali opstanak Studenice i njen razvoj. Dobra volja je vodila Nemanju da poveže stilove iz različitih delova regiona ondašnjeg vremena. Dobra volja je utvrdila pomirenje braće u Studenici. Dobra volja je vodila bratstvo da izdrži u opasnosti i nas sada i dovela do ove izložbe”, kazao je arhimandrit Tihon.

Aktuelna postavka podrazumeva moderan pristup i korišćenje najsavremenije elektronske opreme koja će najširem krugu posetilaca učiniti pristupačnim sve segmente manastirskog kompleksa, arhitekturu, slikarstvo, riznicu, ali i novija otkrića brojnih istraživača.

Među eksponatima su i Beogradski parimejnik, originalni novac, predmeti primenjene umetnosti, ikonoposi… Publika ima prilike da vidi kadionicu i krst Svetog Save, koji su tako dobili ime, iako potiču iz kasnijeg perioda, potom niz od 12 ikona Georgija Mitrofanovića iz 17. veka, kao i jedan od najznačajnijih predmeta u studeničkoj riznici: plaštanicu Antonija Heraklejskog.

 

Deo postavke nastao je zahvaljujući upotrebi modernih tehnologija.

U prostoru galerije rekonstruirani su objekti, istorijski događaji, a znamenite ličnosti biće predstavljene trodimenzionalno.

U jednoj posebnoj prostoriji biće oživljena atmosfera i lepota Studenice, po uzoru na virtuelne izložbe Van Goga, Klimta, Karavađa.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More