Nišlije se odužuju Amerikancu Daglasu Doldu, Pupinovom studentu koji je lečio srpske vojnike od tifusa

Foto: wikipedia
251

Pošto je nova genetska laboratorija u Klinici za kardiohirurgiju KC Niš ponela naziv “Daglas Meriveder Dold”, direktor klinike i predsednik Kluba američko-srpskog prijateljstva dr Dragan Milić je pokrenuo inicijativu da se i jedna ulica u Nišu nazove po ovom dobrovoljcu iz Prvog svetskog rata. Nišlije tako ispravljaju nepravdu prema američkom studentu medicine koji je oslepeo lečeći od tifusa srpske vojnike, a istorija beleži da je hrabrom intervencijom kod bugarskih okupatora sprečio stradanje civila i ranjenika koji su ostali u “ratnoj prestonici” 1915. godine.

Ostao bi, međutim, zauvek zaboravljen da nije bilo novinara Dragana Videnovića, koji je, tragajući za materijalom za televizijski emisiju, otkrio lik i delo ovog Amerikanca, pišu Novosti.

– Radeći istraživanje za epizode serije “Istorija Niša” posvećene Velikom ratu, došli smo do te priče. Konsultanti istoričari su znali za njega, ali sam shvatio da je Dold, kao i ono što je on učinio za Nišlije, nepoznato široj javnosti. Zato smo priču o njemu dodali u epizodu koja govori o Nišu kao ratnoj prestonici Srbije – kaže Videnović.

KO JE BIO DAGLAS DOLD?

Biografski podaci kažu da je Daglas Meriveder Dold rođen 7. februara 1888. godine u Njujorku, u porodici uglednog psihijatra Vilijema Eliota Dolda. Kao svršeni student medicine na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, došao je u Srbiju usred rata, u julu 1915. godine, sa 25 dobrovoljaca koje je organizovao njihov profesor Mihajlo Pupin, naučnik i počasni konzul Kraljevine Srbije. Koristeći svoj ugled, po izbijanju Prvog svetskog rata Pupin je bio vrlo aktivan u prikupljanju pomoći svom narodu i slanju dobrovoljaca u Srbiju.

Daglas Merivider Dold Foto Columbia University

Srbija je, uprkos pobedama na početku rata, bila iscrpljena zbog ogromnih ljudskih gubitaka i velikih razaranja, i, dodatno, izbijanjem smrtonosne epidemije tifusa, koja je ostavila pustoš među vojskom i stanovništvom.

Stigao je Daglas Dold u Niš, u jeku strašne epidemije pegavog tifusa.

– U takav Niš došla je američka misija, čiji je šef upravo bio Dold. Kao da su iz raja stigli u pakao. Uglavnom su bili studenti završnih godina raznih specijalnosti. Agronomi su pomagali po okolnim selima da se poveća proizvodnja hrane, a oni sa tehničkog fakulteta da Niš ima struju, vodu i slično. Držali su veliki magacin sa raznim potrepštinama, koje su stalno stizale iz Amerike i koje su delili u saradnji sa Crvenim krstom i Vladom – priča nam Dragan Videnović.

SITUACIJA je krenula nizbrdo kada je u jesen 1915. bugarska vojska napala Niš. Srpska vojska počela je da se povlači na svim frontovima. Bugarska im je zabila nož u leđa. Već početkom novembra Bugari su došli nadomak Niša, a 6. novembra iz grada je izašao poslednji srpski vojnik. Niš je bio bez zaštite, a sa istoka su nadirale snažne bugarske trupe. U takvoj situaciji tadašnji niški vladika Dositej odlučuje da krene u susret okupatorskoj vojsci, da je zamoli za milost. Verovatno poučen crnim iskustvom Srba kada su u pitanju okupatori…

– Vladika je prvo otišao do američke misije i rekao šta mu je na umu i pitao da li bi neko od Amerikanaca pošao sa njim. Dold se odmah javio. I krenuli su, kako se to tada zvalo, Ćelekulskim drumom, u susret Bugarima. Negde iza sadašnje Trošarine, sreli su prve bugarske jedinice. Dold im je pokazao svoj američki pasoš i podsetio ih da je Amerika neutralna u ovom ratu. I nije molio, već je zahtevao da bugarska vojska poštuje sve međunardne konvencije i humanitarno pravo – istorijski su podaci o ovom događaju, prema rečima Videnovića.

– Izuzetan gest mladog Amerikanca. Prijateljski i herojski. On je, iako to nije morao, stao pred okupatorsku vojsku da zaštiti Niš i Nišlije. A to je ovaj naš grad, i to su bili naši očevi, dedovi, preci… Štiteći ih na neki način, Daglas Merivider Dold je i štitio sve nas koji ćemo doći mnogo kasnije – zaključuje Videnović.

AMERIČKA misija ostala je u Nišu veoma kratko, a Daglas Dold je nastavio humanitarni rad u Bosni, gde je radio kao lekar u poljskoj bolnici.

– Jednog jutra, samo što su se dočepali Dobruna u Bosni, Dold se probudio – potpuno slep. I više nikada nije mogao da vidi. Patetično ili ne, ali poslednje što je video bila je Srbija. Pretpostavlja se da je oslepeo od isparenja nekog sredstva koje se u niškoj bolnici koristilo za dezinfekciju, a čije štetno dejstvo tada nije bilo poznato – kaže naš sagovornik.

Za sanitetske zasluge u Prvom svetskom ratu Daglas Dold odlikovan je, posthumno, Krstom milosrđa jugoslovenske države 1935. godine.

SLEPILONIJE poznato šta je dovelo do znatnog oštećenja vida Daglasa Dolda. On u jednom članku kaže da se sve desilo odjednom i da su najverovatniji uzroci bili veliki fizički napor i glad, kojima je svakodnevno bio izložen. U drugom, međutim, izražava sumnju da su problemi sa vidom bili prouzrokovani dejstvom metanola, toksičnog alkohola koji je, ne znajući, koristio za dezinfekciju kože umesto medicinskog alkohola. Smatrao je da su nemački agenti zamenili medicinski alkohol metanolom.

BALKANSKA AVANTURA

ARHIV Vojvodine čuva Zbirku dokumenata o Mihajlu Pupinu, u kojoj su i kopije dragocenih dokumenata koji su nastali od 1912. do tridesetih godina 20. veka. Jedan od ovih dokumenata je i rukopis “Avantura na Balkanu”, 1915 (Adventure in the Balkans, 1915) autora Daglasa Merivedera Dolda (Douglas Meriweather Dold). Rukopis je na engleskom jeziku i pisan je pisaćom mašinom. Original se čuva u Biblioteci Kolumbija univerziteta, na odeljenju za retke knjige i rukopise, u okviru Dokumenata Mihajla Idvorskog Pupina, 1800-1995.

Izvor Novosti
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More