Oni rade 24 sata, 365 dana u godini: Ove operacije lekari u Urgentnom centru nikada neće zaboraviti

youtube printscreen serbiaemergency
141

Oni rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini, kod njih vrata nikada nisu zatvorena i uvek su tu da vam pruže pomoć. Urgentni centar je perpetuum mobile srpskog zdravstva, mašina koja se ne gasi, a tokom praznika zaposlene u Urgentnom centru očekuje i povećan obim posla.

– Naša vrata se nikad ne zaključavaju, intenzitet posla je permanentan, od prijema preko odeljenja, operacionog bloka, intenzivnih nega i nebitno je koje je doba dana ili noći. I tokom renoviranja, nikad nismo zaključavali vrata. Uvek smo se prilagođavali pacijentima, a ne okolnostima u kojima se nalazimo – rekao je za “Blic” profesor dr Pavle Gregorić, direktor Klinike za urgentnu hirurgiju KCS.

STRASNO KA CILJU

Već 24 godine hirurgija je njegov posao i ljubav, i pored velike količine odgovornosti i stresa, kaže da se najprijatnije oseća u operacionoj sali.

– Zbog hirurgije sam upisao Medicinski fakultet. U mojoj glavi nije bilo alternative tom izboru. Iako put do moje profesije nije bio lak, sva odricanja su bila smislena i lakša jer sam uvek strasno stremio ka cilju. A naravno, kao i u svim sferama, život je splet čudnih i srećnih okolnosti koje nam neretko i pomognu na našem putu. Jedna od srećnih okolnosti je i moje zaposlenje u Urgentnom centru, koji je za moju profesiju jedna od najkvalifikovanijih zdravstvenih ustanova ne samo u Srbiji nego i u regionu. Kod nas, mladi doktori usled velike frekventnosti pacijenata, imaju priliku da brzo i kvalitetno nauče sva pravila i postulate moderne medicine. Srećući se sa najkompleksnijim zdravstvenim stanjima pacijenata, koji zahtevaju važne odluke i urgentne postupke, mladi lekari uz iskusne starije kolege imaju najbolju šansu da postanu vrsni stručnjaci u svojim oblastima. Opšte je poznato da savremenu medicinu mora da prati savremena tehnologija, pa je tako i na našoj klinici prisutan trend stalnog osavremenjivanja tehnologije. Uz konstantnu edukaciju i usavršavanje kadrova, to nam pomaže da bolje odgovorimo svim izazovima koji se pred nas stavljaju jer su pacijenti uvek na prvom mestu. Svakog dana prosečno imamo oko 200 ambulantnih pregleda pacijenata u hirurškoj ambulanti od kojih 15-20 primamo kao hitan slučaj – dodaje profesor dr Pavle Gregorić.

Iako je uvreženo mišljenje da je hirurgija uglavnom muška disciplina, u Urgentnom centru ima i pripadnica nežnijeg pola koje to uspešno opovrgavaju. Jedna od njih je docentkinja dr Krstina Doklestić, specijalista opšte hirurgije.

– Drago mi je što imamo mlade kadrove koji su zaljubljeni u urgentnu hirurgiju, jer bez ljubavi i ambicije, nije moguće dobro raditi ovaj posao. Pored vrednih lekara, uvek u pozadini, a jednako važan je ostali medicinski kadar, a posebno medicinske sestre koje su neizostavni deo dobrog sistema, od prijemne ambulante, preko svih odeljenja, operacionog bloka i intenzivnih nega. Sve je veći broj mladih doktorki koje vide hirurgiju kao svoj životni izbor i ja ih podržavam u tome. Nikada se nisam dvoumila, kada je hirurgija u pitanju. To je teška i zahtevna grana medicine, posebno urgentna hirurgija, gde moramo doneti najbolju odluku u najkraće vreme, ali osmeh izlečenih pacijenata je nemerljiva sreća u odnosu na odricanja koja nas hirurge, prate na dugom putu edukacije – kaže za “Blic” docentkinja dr Krstina Doklestić.

TRANSPLANTACIJA JETRE

Posle dužeg perioda, program transplantacije jetre u Urgentnom centru obnovljen je 2013. godine, sa stručnim timom sa docentom dr Zlatiborom Lončarom na čelu, tadašnjim direktorom Urgentnog centra. U tome smo znatnu podršku imali od kolega iz Hrvatske.

– Prva transplantacija jetre u Urgentnom centru urađena je 26. juna 2013. godine, zajedno sa timom lekara iz KBC Merkur iz Zagreba, koji imaju veliko iskustvo i koji su nas edukovali. Edukovao sam se i za eksplantaciju, i za transplantaciju, što je sada standardna procedura. Prošle nedelje smo imali transplantaciju i dve eksplantacije organa u Novom Sadu. Pacijenti su sada stabilni i njihov oporavak teče po planu – rekao je asistent dr Branislav Oluić, specijalista opšte hirurgije.

Transplantacija ne zavisi samo od hirurga, već i od anesteziologa, hepatologa, kao i od koordinatora celog programa.

– Koordinatori su ti koji prate ako negde postoji potencijalni donor. Ukoliko je taj donor pogodan za transplantaciju organa, oni obaveštavaju hirurški tim i mi pokrećemo proces eksplantacije, a zatim i transplantacije. Želeo bih da istaknem da pravi heroji nisu ni hirurzi, ni anesteziolozi, već porodice donora koje se u najtežim trenucima odlučuju na milosrđe i čovekoljublje i njima zahvaljujem na hrabrosti – istakao je dr Oluić.

Ovaj mladi i ambiciozni doktor nije mogao da izdvoji najteži slučaj sa kojim se susreo, ali zato zna koji mu je najdraži.

– Imamo dosta teških slučajeva, a svaki život nam je dragocen i borimo se za njega. Kod prve transplantacije koja je urađena u Urgentnom centru, novu jetru je dobila gospođa Dragana, koja je ove godine postala majka jednog dečaka – kaže dr Oluić.

NIŠTA BEZ ANESTEZIOLOGA

Anesteziolozi su najbliži saradnici hirurga, naučeni su da brzo reaguju i pokriju sva odeljenja Urgentnog centra, te često menjaju radno mestu u centru.

– Ono što je izdvojena priča to je intenzivno lečenje gde se nalaze najteži pacijenti u Srbiji. Pokrivamo više punktova, a pomoć je često potrebna kardiolozima, urolozima, kao i svima onima koji imaju jedinice intenzivnog lečenja – rekla je primarijus dr Nataša Petrović, načelnik odeljenja anestezije.

Ona je dodala da je posao naporan ali i da ima svoju lepotu, a to su raznovrsnost i dinamika sa kojom se susreću svakodnevno.

– Suština našeg posla je da se pored adekvatnog lečenja, na vreme detektuju i reše komplikacije i da se po pacijenta sve dobro završi – naglašava primarijus dr Nataša Petrović.

NAJTEŽE OPERACIJE

U praksi, ovi ljudi susreću se sa najrazličitijim i najkomplikovanijim povredama. A najčešće je potrebno reagovati munjevito, svaki sekund odlučuje o životu pacijenta.

– Pre par meseci primili smo muškarca sa teškom povredom srca. U pitanju je bila ubodna rana u predelu leve strane grudnog koša, neposredno uz grudnu kost. Na osnovu rekonstrukcije mehanizma povređivanja, brze i precizne dijagnostike, posumnjali smo na rascep srčanog mišića. Pacijent je bio svestan, održavao je vitalne parametre, ali je imao povredu vitalnog organa. Kada srce krene da krvari, teško da uopšte možete da stignete do operacione sale. Na sreću, uspeo je da na vreme stigne u Urgentni centar – priča profesor dr Pavle Gregorić.

Hirurzi su odmah krenuli u akciju.

– Otvorili smo grudni koš, detektovali mesto povrede i počeli da šijemo srce. Ušili smo jednu rupu na srčanoj komori, a u međuvremenu su stigle kolege kardiohirurzi sa kojima smo uspešno završili operaciju. Pacijent se brzo oporavio i otišao je kući – kaže dr Gregorić.

Ono što je glavna prednost Urgentnog centra je to što na jednom mestu možete da dobijete svu neophodnu pomoć.

– Kod pacijenata sa višestrukim povredama organskih sistema (glava, ruke, noge, trbuh, grudni koš) bitan je multidisciplinarni pristup, gde je više raznih specijalista medicine usmereno ka jednom pacijentu, što je i osnovni smisao postojanja naše ustanove. Procenjuje se šta je najugroženije i to se sanira prvo – ističe dr Gregorić.

Porođaj na pogrešnom mestu

Urgentni centar je najfrekventnija ustanova u zemlji i regionu, dnevno kroz njihova vrata prođe više od 900 najtežih pacijenata iz zemlje i regiona. Svakodnevna borba lekara i medicinskog osoblja za živote najtežih pacijenata najbolje opisuje rad u ovoj ustanovi, ali uvek postoje i one nesvakidašnje priče, događaji koji se pamte, prepričavaju i nikada ne zaborave.

– Da, imali smo jedan neobičan porođaj. Žena se slučajno zadesila umesto na ginekologiji u našoj ambulanti reanimacije. Krenuo je porođaj, te je kolega hirurg, uz pomoć anesteziologa i tehničara, uspešno porodio ženu – dodao je profesor dr Gregorić.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More