Sa Srbima u Skadru, gde su sahranjeni srpski kraljevi…

Foto: printscreen/youtube
337

Pavle Jakoja Brajović, predsednik jednog od dva udruženja Srba iz Skadra, “Morača-Rozafa”, jedan je od Srba iz Albanije koji brinu o očuvanju nacionalnog identiteta, uprkos okolnostima koje im, kako svedoče, ne idu na ruku.

Konačno donošenje zakona, kojim je Srbima, posle decenija asimilacije, konačno priznat manjinski status i pravo da se izjasne kao Srbi, jeste korak napred, kaže Jakoja Brajović, ali su izostali podzakonski akti koji bi ga učinili “živim”.

“Mi tražimo ne samo da budemo formalno priznati kao manjina, već i da uživamo ta prava”, kaže za Tanjug Jakoja Brajović. A to znači, objasnio je, mogućnost da se sprovode sve one aktivnosti koje bi išle u prvacu očuvanja srpskog identiteta, poput mogućnosti da deca i omladina uče srpski jezik, kulturu, folklor, istoriju, kao i da imaju i bolje finansijske uslove za rad.

U prostorijama njegovog udruženja postoji biblioteka sa više hiljada naslova na srpskom jeziku, a u njoj se održava i nastava na srpskom.

Foto: printscreen/Tanjug

“Ove godine nismo dobili ni jedan dinar pomoći iz Albanije, ali je i pomoć iz Srbije bila slaba. Radimo na tome da deca i omladina uče srpski jezik, a ova biblioteka otvorena je za sve. Nadamo se da će nam pomoći i Srbija i Albanija” kaže on.

Dodaje da im Mitropolija pomaže u borbi za očuvanje srpskog identiteta, ali da je potrebno sistemsko rešenje o finansiranju, koje će omogučiti dalji razvoj aktivnosti na polju promovisanje srpske baštine u Albaniji.

“Ne samo što čuvamo baštinu i sprečavamo gubljenje srpskog identiteta u Albaniji, već radimo da se on unapredi i to može da se vidi ovde u Skadru. Ali, potrebni su zakonski mehanizmi da bi se to očuvalo na zdravim osnovama”, upozorava Jakoja Brajović.

Njegovo udruženje traži od albanske i srpske države da kreiraju obrazovni sistem koji će moći da prikaže značaj srpskog naroda u albanskoj istoriji.

On podseća da žive na prostoru nekadašnje kraljevine Duklje, koja je bila deo nemanjićkog carstva, i na kojoj su sahranjena tri srpska kralja iz loze Vojislavljevića.

“Ovde imamo stare crkve od pre 10 vekova, imamo najveći broj srpske ikonografije koje su veoma vredne, četiri srpska kralja su sahranjena na teritoriji današnje Albanije, imamo oko 10. 000 srpskih vojnika koju su 1912. i 1913. sahranjeni ovde, a da niko o tome ne brine, niti pita”, zaključuje Brajović.

Biblioteka ovog udruženja broji preko 5. 000 primeraka knjiga na ćirilićnom pismu i reč je o jednoj od najbogatijih biblioteka na srpskom jeziku u Albaniji u kojoj su knjige nabavljene putem donacija, poklona…

Predsednik drugog srpskog udruženja, „Svetog Jovana Vladimira“, takođe iz Skadra, Zoran Ajković, međutim, kaže da on ne oseća bilo kakav pritisak u Albaniji koji bi svedočio tome da je on kao Srbin ugrožen u toj zemlji.

“Uživamo sva prava kao i svi Albanci. Ja sam zaposlen, radim svoj posao, volim svoj posao. Ne vidim u tretmanu albanskih vlasti prema Srbima ili prema meni konkretno da sam u nečemu ugrožen”, kaže Ajković za Tanjug.

Kako navodi, Srbi u Albaniji uživaju pravo da izražavaju svoja verska opredeljenja:

“Mi već 25 godina imamo sagrađenu crkvu u Vraki. To je crkva svete Trojice u kojoj mi služimo na srpskom jeziku. Nemamo našeg sveštenika, ali dolaze sveštenici iz Crnogorske mitropolije. Oni redovno dolaze već dvadeset i pet godina i služba se vrši na srpskom jeziku, po našim običajima”, objašnjava Ajković.

I on, ipak, ukazuje da mladi i deca sve manje uče i govore srpski jezik u toj zemlji.

“To treba priznati”, kaže Ajković, ali smatra da na to utiče i činjenica da je “u užurbanoj svakodnevnici” sve manje vremena za učenja maternjeg jezika.

Ajković ukazuje da je država Srbija uvek pomagala srpskom narodu u Albaniji u očuvanju srpskog jezika i finansijski i kroz druge mehanizme, poput doniranja knjiga, školskih udžbenika, programa, a i kroz ljudske resurse.

Međutim, skreće pažnu Ajković, to nije lako sprovoditi, jer kada deca idu pet dana u školu, onda im je teško da se aktiviraju u izučavanje srpskog jezika tokom vikenda i slobodnih dana.

“Prvo treba svako pojedinačno kući da se bori. Treba zbog toga da se uputi poziv svim roditeljima. Ja sam uspeo moju decu da vaspitam i da ih naučim da pricaju srpski jezik. Kada bi svaki roditelj obavio svoju dužnost onda bi i profesoru koji predaje srpski jezik bilo lakše”, dodaje Ajković.

Kada je reč o broju Srba koji živi u Albaniji, on kaže da je to relativna stvar jer, kako navodi, mnogi od njih se osećaju i izjašnjavaju kao Srbi samo privatno.

“Kada treba javno da se izražavaju o tome, onda politika čini svoje, jer se neko boji zbog posla i na to utiču različiti faktori tako da je taj broj manji nego što smo očekivali. Kada bi došlo do rasterečenja odnosa između Srbije i Albanije mislim da bismo se i mi Srbi u Albaniji lakše izražavali i da se ne bismo stideli da kažemo ko smo i šta smo”, zaključuje Ajković.

I to je stav koji deli većina Srba u Albaniji, kako oni u Skadru, tako i oni u Tirani, sa kojima je razgovarala ekipa Tanjuga.

Saglasni su, naime, u stavu da je za značajniju promenu statusa našeg naroda u Albaniji ključni uslov – rešenje kosovskog pitanja.

Tako kažu i u udruženja Srba u Tirani “Skadarlija”, i ističu, kako navodi predsednik Salko Brajović-Fereza, da su saglasni sa stavom srpskog predsednika Aleksandra Vučića da prosperitet Zapadnog Balkana zavisi od pomirenja između Srba i Albanaca.

“To je jedini uslov i nema dalje. Ili ćemo uništiti jedni druge ili ćemo shvatiti da moramo zajedno da živimo. Ne postoji alternativa”, kazao je za Tanjug Brajović.

Srbi u Albaniji takođe očekuju da se pšromeni zakon kojim im ne dozvoljava da vrate svoja izvorna srpska prezimena, a smatraju da bi im trebalo omogućiti da imaju i srpski pasoš, kao što je Bugarska pre izvesnog vremena omogućila svojim sunarodnicima, koji su tek tada priznati kao manjina u Albaniji.

Od Srbije očekuju i veću pomoć u udžbenicima, a od više stotina firmi iz Srbije, koje posluju u Albaniji – da zapošljavaju pripadnike srpske manjine, što bi im, kažu, značajno olakšalo život, budući da spadaju u najsiromašniji deo stanovništva.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More