Emilija je bila profesionalni sportista, sada je na doktorskim studijama na dva fakulteta i već ima 16 naučnih radova

FOTO TANJUG / MILICA NIKOLIC
58

Ako i pomislimo da naša deca nemaju valjane uzore u Srbiji, naša je greška što im ne ukazujemo na najuspešnije primere među kojima je Emilija Stojanović, sportista i naučnik. Radna etika, borbeni karakter i istrajnost koje je razvijala profesionalno se baveći košarkom, definitivno su se odrazili na njeno obrazovanje, piše Politika.

Osnovne akademske studije na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Nišu ona je završila pre roka, za tri godine, umesto četiri koliko te studije inače traju. Tu je zatim stekla zvanje master profesora fizičkog vaspitanja i sporta, a sad je na završnoj godini doktorskih studija. Na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu trenutno je druga godina doktorskih studija na odseku Eksperimentalne i primenjene fiziologije sa sportskom medicinom. Pod budnim je okom akademske javnosti koja u ovoj sportistkinji na početku naučnoistraživačke karijere uviđa veliki potencijal dobrodošao na našu i svetsku naučnu scenu.

– Požurila sam s osnovnim akademskim studijama, završila DIF za tri godine, jer sam želela da se ostvarim u sportu i imam inostranu karijeru. Moje ubrzano studiranje ispraćeno je svim mogućim nagradama, od fakulteta, univerziteta i grada Niša, ali ja tada nisam mislila da ću se baviti naukom. A onda sam, na početku doktorskih studija, ušla u kancelariju svog mentora i ponosno mu pokazala da sam postigla dvadeset poena na utakmici. Na to on je otvorio bazu za istraživače, ubeležio ime i prezime jedne naše profesorke, koja je desetak godina starija od mene, a koja je isto kao i ja bila košarkašica, i pokazao mi da ona ima petnaestak radova na prestižnoj SCI listi – neće nikad zaboraviti Emilija.

– To je uspeh – rekao joj je mentor – a ne poeni s utakmice.

Pogledala ga je i kratko rekla da će ona biti bolja. On, čovek, nije verovao, a naša sagovornica tada, kako sada priznaje, nije baš bila sigurna šta je SCI lista, i nije sanjala da će se potpuno posvetiti nauci.

– Možda i ne bih otišla na tu stranu, ali profesor je potkačio moj takmičarski duh i šest meseci od tog razgovora objavila sam prvi rad u časopisu „Sports medisin”, zatim u „Džornal ov strengt end kondišening riserč”. Iz meseca u mesec, kako su moji radovi jedan po jedan objavljivani, s puta profesionalnog sportiste skrenula sam ka nauci. Do sada imam 16 objavljenih radova. Dakle, više od pomenute profesorke – pobedila je dvadesetsedmogodišnja naučnica u nadmetanju koje je sama sebi nametnula.

Nacionalne stipendije za “Žene u nauci”: Mladim naučnicama iz Srbije po 5.000 evra

Sredinom prošle godine, kada je dobila status istraživača pripravnika, odlučila je da prekine sportsku karijeru i da se sasvim posveti nauci. U ovom trenutku najviše se bavi naučnim radom, svakodnevno provodi od pet do šest sati uz laptop i isto toliko u laboratoriji. Suplementacija sportista, pre svega uticaj kofeina, u žiži je njenog interesovanja.

Nagradnu stipendiju „Za žene u nauci” nedavno je dobila za istraživanje čija je okosnica procena uticaja supstance aktovegin na kardiorespiratornu izdržljivost sportista. Ta supstanca se trenutno ne nalazi na antidoping listi, unos više od sto mililitara aktovegina smatra se nedozvoljenim.

– Ova supstanca četiri decenije ima kliničku upotrebu i spada u takozvanu sivu zonu. Nije ni zabranjena, a ni nezabranjena. Doza od sto mililitara je zabranjena, ali i u nižim dozama ova supstanca se ipak pokazala efikasnom. Imajući u vidu da aktovegin može da se koristi, naš je cilj bio da utvrdimo da li ima ili nema efekta. Svaki rezultat istraživanja će pomoći u definisanju antidoping regulative. Celokupan istraživački materijal biće poslat Svetskog antidoping agenciji i Antidoping agenciji Republike Srbije, ali će o našim nalazima biti informisana i šira naučna javnost putem naših radova. Naš cilj je da se ova supstanca, ukoliko se utvrdi njen efekat i u značajno manjim dozama od sto mililitara uvrsti na antidoping listu – pojašnjava Stojanovićeva.

Ona živi i radi u Nišu, a zbog nauke redovno putuje u Kragujevac. Uvek je dolazila na trening pola sata ranije, i dan-danas dolazi na fakultet pola sata pre nastave, iako do Kragujevca nema direktnu liniju kojom bi tamo stigla u deset ujutru, kad njena nastava počinje. Zato, kaže, koristi kombinovani prevoz. Ide vozom od tri ujutru do Jagodine, odakle u pola šest kreće autobusom do Kragujevca gde stiže u pola sedam.

– Doktorske studije su i finansijski zahtevne, kad se uklope i putni troškovi, veliki je izdatak, a meni ova varijanta voz–autobus odgovara jer i tu mogu da radim. Spavam pet sati, od devet uveče do dva po ponoći, ali ništa mi nije teško – kaže Emilija kroz smeh.

Heroji koji postižu planetarne uspehe: Podvizi srpskih lekara u ovoj godini koji su zadivili sve!

Da dan traje bar 28 sati, možda bi uspela duže da odspava jer ono malo vremena što joj ne oduzmu nauka, put i san poklanja neugasivoj ljubavi prema sportu. Svakodnevno trenira dva sata i to je, kako kaže, „izduvni ventil” kojim održava fizičku kondiciji i psihičku relaksaciju.

Uspeh srpskih lekara: Našli gen gljive otporan na lekove protiv infekcije, evo šta to znači

Izvor Politika.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More