Šta sve Srbi zovu drugačije od ostatka sveta

Odbor za standardizaciju srpskoj jezika zauzeo stav da Holandiju ne zovemo Nizozemska

Foto: Pixabay
252

Ukoliko nekom strancu kažete da ste u Holandiju stigli preko Soluna i Beča, vrlo je verovatno da će vas samo bledo pogledati. A možda se i uvredi.

Holandija je prošle godine odlučila da od 1. januara bude Nizozemska i da se pod tim imenom predstavlja u svetu.

Kažu, reč je o ribrendingu zemlje, na šta je većina planete samo slegla ramenima, klimnuvši glavom. Međutim, ta odluka izazvala je dosta reakcija u Srbiji – naročito na društvenim mrežama, piše BBC na srpkom.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika odlučio je u petak da će se u Srbiji i dalje koristiti naziv Holandija “kao što je već ustaljeno”.

“Nije to nikakav presedan. Nema potrebe da se bilo šta menja, postoji ime koje koristimo. To što oni izbacuju jedno od dva imena nas ni na šta ne obavezuje”, kaže za BBC na srpskom profesor Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju.

“Mi tradicionalno tu zemlju zovemo Holandija i zvaćemo je i dalje tako. Ništa tu nije problematično”, dodaje on.

Vijena, Tesaloniki…

Tanasić kaže da je Holandija samo jedan u nizu sličnih slučajeva.

“Prvo, Nemačku zovemo Nemačka, iako se ne zove tako, već Dojčland. Isto tako Grčku ne zovemo Elada ili Elas, nego Grčka. Tu su i Finska, Japan, pa i komšijska Albanija”, ističe on.

Finci svoju zemlju zovu Souomi (Suomi), Japanci kažu Nipon (Nippon), a Albanci Šćiperija (Shqipëria).

“Mi imamo naša imena za te zemlje i ona su deo naše tradicije, nema potrebe da se u slučaju jedne zemlje ponašamo drugačije”, kaže Tanasić.

“Sve to je u skladu sa našom ustaljenom jezičkom praksom. I drugi to rade”, dodaje on.

Nisu samo zemlje “problem”, već i gradovi.

Najpoznatiji primeri su Beč (Vijena – Vienna), koji to ime ima i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kao i Solun (Tesaloniki – Thessaloniki).

“Sankt Peterburg je takođe dobar primer, ovde ga mnogi nazivaju samo Peterburg”, kaže Tanasić.

Kako kaže, jednostavno se stvori tradicija nekog imena “i tako to ide”.

“Ima dosta primera gde smo mi dali neki naš naziv ili državi ili gradu i nije lepo svaki čas menjati. Šta da sada Petra Velikog preimenujemo onako kako se u Rusiji kaže – Pjotr?

“Jezik voli red i ono što je ustaljeno… Ne voli da se menja”, ističe on.

Holandska priča

Holandija ima 12 provincija, od kojih samo dve u nazivu sadrže reč Holandija – holt land, tj. “šumovita zemlja”. Šumadija, rekli bi neki.

To su Severna Holandija u kojem je Amsterdam i Južna Holandija u kojoj je Roterdam.

Zvanični naziv države je Kraljevina Nizozemska (Koninkrijk der Nederlanden), a reč Nederlanden (Nizozemska) sastavljena je od reči “neder” – nisko i “land” – zemlja.

Bukvalan prevod bio bi “Kraljevina Niskih Zemalja”, pa je odlučeno da se zemlja zove Nizozemska.

Iz holandske ambasade u Beogradu ističu da je reč samo o “izmeni naziva zbog brendinga, a ne o promeni imena”.

“Ovo je interna odluka Holandije o tome kako će se predstavljati i ne bi trebalo da utiče na to kako će se zemlja zvati na kojem jeziku”, navodi se u odgovoru ambasade Politici.

A šta kaže internet?

Naravno, svašta.

Jedni se bune zato što se izraz “Nizozemska” koristi u Hrvatskoj, drugi se bune zato što se prvi bune, a treći… Pa, treći su duhoviti.

Ostale promene

Države i gradovi često menjaju imena.

Poslednja promena desila se sredinom decembra, kada je Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija postala Severna Makedonija.

Spor Skoplja i Atine oko imena trajao je decenijama – što je bila velika prepreka evropskim integracijama Severne Makedonije – pa je tek nedavno postignut kompromis. Međutim, početka pregovora sa EU nije došlo, zbog čega su mnogi Makedonci razočarani.

U poslednjih nekoliko godina imena su menjali (ili dodavali) ili u Mađarskoj i Češkoj.

Tako je je 2012. iz zvaničnog imena Mađarska izbacila reč republika, dok je Češka dodala i kraću verziju Čekija (Czechia). Poznat je i slučaj promena Kongo – Zair – Kongo, kao i promena Burme u Mjanmar.

Menjali su se i gradovi – Dancig je postao Gdanjsk, indijska Kalkuta je postala Kolkata, Bombaj Mumbaj, dok je Sajgon na kraju rata u Vijetnamu postao Ho Ši Min, po severnokorejskom lideru.

Upravo je to najčešći razlog promena – ideologija.

Tako je nekada Petrograd 1924. preimenovan u Lenjingrad, da bi nakon pada Sovjetskog Saveza grad postao Sankt Peterburg. Sličan primer postoji i u Srbiji sa Zrenjaninom, koji je nosio ime Petrovgrad, da bi posle Drugog svetskog rata dobio ime narodnog heroja Žarka Zrenjanina.

Jedan od najupečatljivijih primera promene imena grada dogodio se 2019. godine kada je Astana, prestonica Kazahstana, postala Nursultan, po bivšem predsedniku Nazarbajevu.

Izvor BBC na srpskom
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More