Tri svetkovine u jednom danu: Proslavljaju se Sveti Vasilije, Mali Božić i Srpska nova godina

Posle II svetskog rata u komunističkoj Jugoslaviji je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno

Foto: Slovoljubve
220

Prvog dana tzv. Nove (starokalendarske) julijanske godine, 14. januara, Srpska pravoslavna crkva obeležava spomen na dan obrezanja Isusa Hrista, u narodu poznatiji kao Mali Božič, a slavi i Svetog Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarijskog.

Ovog sveca kao krsnu slavu svetkuju i brojne srpske porodice, dok se kod Rusa i Grka proslavlja kao imendan.

Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina., oko 329.godine. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju retoriku i astronomiju, pa je bio veoma učen. U zrelim godinama, kad je napunio 30 leta, krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske 10 godina, a upokojio se 1. januara 379.( U to vreme jedini kalendar je bio julijanski). Bio je veliki pobornik pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, veliki bogoslovski um i stub crkve. Naziva se pčelom crkve Hristove, koja nosi med vernicima i žaokom svojom bode jeretike. Zato na današnji dan valja uzeti kašiku meda.

Sačuvana su brojna dela Svetog Vasilija Velikog , bogoslovska, podvižnička i kanonska. On je i autor jedne od tri liturgije ( postoji još liturgija Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Jakova). Vasilijeva liturgija služi se 10 puta u godini, i to: 1. januara po julijanskom, odnosno 14. januara po gregorijanskom kalendaru, zatim uoči Božića i Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog uskršnjeg posta osim Cvetne, na Veliki Četvrtak i na Veliku Subotu.

Srpska, pravoslavna, julijanska Nova godina

Vasilice kolačići sreće

Kod Srba se za dan Svetog Vasilija spremaju pogačice od pšeničnog brašna – vasilice. Kod Grka je sličan kolač nazvan “vasilopita”. Negde se ovaj kolač zove maslenica, papuljica, gruvanica, baranica, u Resavi Mečka povojnica, u Leskovačkoj Moravi poparenica… U Pomoravlju i istočnoj Srbiji nazivaju je i vasuljica. Predstavlja kolač sreće i u njega se stavlja novčić. Negde male okrugle kolače vasilice daju deci za pokoj duša umrlih, a negde čobanima da ih pojedu kod stoke, da bi marva bila zdrava. Naš narod veruje da se između Božića i Malog Božića ne sme tući stoka, jer će lomiti noge.

Vasilica – kolač za Srpsku novu godinu
Foto: Pixabay

Mali Božić- Srpsku novu godinu, treba dočekati budan

Istoričari navode da je srpska Nova godina,koja ” pada” na dan Malog Božića , u stvari starokalendarska pravoslavna, jer je slave Rusi, Gruzini, monasi na Svetoj Gori,. Međutim, srpska Nova godina je nastala iz inata kao otpor nastojanjima da se zatre srpski identitet, te je narod još od 1923. počeo da je u Kraljevini Jugoslaviji praznuje javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik.

Posle II svetskog rata u komunističkoj Jugoslaviji je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno. U Arhivu Jugoslavije postoje dokumenti koji striktno naređuju da se novogodišnji pokloni povlače iz prodaje u vreme verskih praznika. To nije važilo za katolički Božić, jer je prethodio internacionalnoj proslavi Nove godine, već samo za pravoslavni Božić i Mali Božić – srpsku Novu godinu. Postojala je striktna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata. Ipak Srbi su nastavili da slave, krišom i iz inata, rizikujući doček u pritvoru.

Ali, u 19. stoleću, za vreme Karađorđa, bilo je uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju na dan Malog Božića, 14.januara po sadašnjem kalendaru, tj 1.januara po starom julijanskom. U to doba, najpogodnije je vreme da se podnose izveštaji, prave godišnji pregledi i dogovaraju poduhvati za predstojeću godinu.

Postoji i običaj da se uoči Malog Božića na raskršćima pale vatre, što, uz čistiličko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić. U nekim srpskim krajevima, pak, ponovo se unosio badnjak, opet bi dolazio položajnik, a na trpezi je bila obavezna glava božićne pečenice koja se čuvala do ovog dana. Staro verovanje je i da Mali Božić treba dočekati budan, te su u ovom bdenju mnoge devojke nagađale da li će se te godine i za koga udati. Posebno je zanimljivo gatanje devojaka u Bosni, jer pre svanuća su, popevši se na tavan, izbacivale svoju obuću napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići i udati se.

Mali Božić se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi svetkuje pre svega kao uspomena na dan obrezanja Isusa Hrista. Jer, osmog dana po rođenju Sin Božji je, po zakonu starozavetnog judejskog proroka Mojsija, donet u judejski hram i bio obrezan. Starozavetno obrezanje muške novorođenčadi je, tumaći Crkva, preteča novozavetnog krštenja. Ovaj obred kod hrišćana je docnije zamenjen krštenjem, u spomen na krštenje Isusa Hrista u reci Jordan.

Na Mali Božić ne treba se svađati, jer će vas cele godine “terati baksuz”. Bolje je prećutati i oprostiti svaku uvredu. Narodna metereologija kaže ako na Mali Božić pada sneg, biće rodna godina. Ako neko umre u danima između Božića i Malog Božića veruje se da ide pravo u raj.

R.Lončar

Izvor Naši u svetu

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More