Džoni Štulić o Titu, Jugoslaviji, Azri, odlasku, knjizi o njemu i ponovnom nastupanju

FOTO: Printscreen/Youtube/Bosazing
425

Recimo kada je došla, ne znam kad već, devedeset prva i rat, ja nisam hteo raspad Juge, jer to mi je bilo igralište, rekao je muzičar Branimir Štulić, u intervjuu ovonedeljnog broja magazina NIN.

“Pljačke je bilo i pre, samo je nije bilo toliko. Ni Tito dok je bio živ tu nije mogao ništa specijalno, jer Juga je bila kao švajcarski sir, rupe na sve strane. Ali ipak se, kako-tako, držala”, rekao je Štulić.

Priseća se da je morao da se učlani u Organizaciju muzičkih autora Srbije – SOKOJ, preko koga su isplaćivani honorari. Međutim honorara i dalje nije bilo, što se pravdalo prelaskom na kompjutere.

“Dakle oni su prelazili na kompjutere od sedamdeset četvrte sve do rata. Znači, oni ubiru pare, ali ne isplaćuju honorare. I nije to bio slučaj samo sa mnom, već je važilo za sve”, objasnio je Štulić u intervjuu za nedeljnik NIN, prenosi Danas.

Negodovao i Džoni Štulić, knjiga o čuvenoj yu grupi izazavala “buru” na društvenim mrežama

Kako kaže, kao kad scenarista radi scenario za film, u njegove pesme nisu nužno učitani stavovi koje zastupa.

“Tako, dosta stvari o kojima sam pevao ne predstavljaju moje mišljenje. Isto kao i crtež ili karikatura. Isto kao i crtež ili karikatura, masa stvari te obasipa i zbog toga pričaš o njima”, rekao je Štulić.

Govori o velikoj popularnosti Azre osamdesetih godina, ali je prema Štuliću ta draž nestala. Zbog toga, na konstatacije novinara da bi veliki broj ljudi voleo da ga bar još jednom čuje, on uporno ponavlja da sa ove vremenske distance, to ne bi bilo kao što je bilo nekada.

Još uvek mu nedostaje da svira, ali kako vreme prolazi, sve manje.

“Ja sam voleo da sviram. Jedan sam od retkih koji je obišao celu Jugu, i to mi se sviđalo. A jedan samo od retkih koji i ne spada nigde, i to sam primetio. Ja sam primetio”, rekao je Štulić.

Voleo je Tita i Jugoslaviju, iako više puta napominje da ne zastupa stav o tome da je bilo idealno. Bilo je različitih problema, ali zaključuje da je bilo bolje nego sada.

“Kada vidim kakvi se zakoni uvode u Srbiji, bolje je da je nema nego da se tako živi”, napominje Štulić.

Štulić je u intervjuu izrazio nezadovoljstvo zbog poslednje biografije, koju je u knjizi “Između krajnosti”, koja je zapravo vodič kroz albume grupe Azra, napisao novinar i kritičar Ivan Ivačković. Štulić smatra da Ivačković ne zna ništa o njemu da bi mogao da piše o njegovom životu.

“To se službeno zove vodič kroz albume i nema veze sa mojom biografijom. On ne zna ništa o meni. Ja tu knjigu nisam čitao, ali znam da ima 250 stranica i dvadesetak fotografija, što znači da ima još manje pisanih strana od 250. Tako se popunjava prostor. Ja sam izdao 14 albuma, tako da gotovo cela knjiga može da se ispuni fotografijama. Ne znam šta on uopšte ima o meni, sem onoga što može da skine sa albuma i da nešto priča o tome. Ja sam siguran da on laže da je tu knjigu radio tri godine, jer se to radi uvrh glave šest meseci”, naglasio je Štulić koji je Vučkovića nazvao “Sraćkovićem”.

Na pitanje kako vidi vlasti na prostoru nekadašnje države Štulić kaže:

“Nemam pojma, sve ne pratim. Moram da kažem da, što se tiče jezika koji određuje pripadnost – ja ga zovem naški – on pokriva Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru, a Makedonija i Slovenija su drugo… Vidite, nije stvar u vlasti, nego u onome što je. A to su banane”.

Kako stati na put tim bananicama?

“Trebalo bi početi stvarati neke vrednosti koje će stvaraoca učiniti boljim, pa će onda krenuti kao lavina na suseda, pa na trećeg i tako dalje, dakle, stvaranje nematerijalno-materijalnih dobara i vrednosti koje su bolje od ovih današnjih”, prenosi B92.

Kako stvoriti te vrednosti? Revolucijom?

“Revolucija nije problem, problem je da će opet isti ljudi izaći na površinu, jer ljude ne možeš menjati. Možeš imati prevrate svaki dan, ali ljudi su isti. Meni je Homer vrednost 3.000 godina; Mahabharata 5.000 godina; Tukidid – sve ono što sam napravio u knjigama. Ali, recimo, ti kad radiš tu, ne znam, pišeš, onda nastojiš da imaš stila, je l`? To je već mala vrednost. Onaj tamo, kad nešto čisti ili proizvodi, nastoji da to bude kao što treba. Dakle, šta god da radiš, daš sve od sebe da napraviš najbolje što možeš. Ako si na pokretnoj traci, onda će roboti da te zamene, jer oni ‘znaju’ bolje od tebe. Ali ne možeš svakog da vučeš za uši – ili je, ili nije. To su nepromenjive konstante ljudskog života, jer ljudi su ko lišće – tek sazre i padne, i drugo dođe, i tako ukrug – život je kratak da se iznađe bolji sud”, rekao je Štulić.

Govorio je i o tome kako mu je nuđen pasoš Srbije, ali da nije prihvatio, jer ga nije ni tražio, a nije želeo nešto što se nameće silom, da mu ne nedostaje Jugoslavija, a iz ove perspektive smatra da je bolje da je izabrao da se u životu bavi badmintonom, mada je, dodaje u životu voleo dve stvari, fudbal i sviranje.

“Pevam narodnjake k’o slavuj. Međutim, izgleda da sam se za**bao totalno, jer da sam znao da će sve ovako ispasti, verovatno bih igrao badminton”, rekao je Štulić.

Na konstataciju da je u pesmama kritikovao Tita, Štulić odgovara:

“Pa, ne, ne. Jeste. Drži se da je to pesma: Ko to tamo peva, ali ona zbilja nema toliko veze sa njim, koliko sa raspolaganjem tuđom mukom, što je univerzalna tema”, dodao je Štulić.

Smatra da je Tito bio čovek kao što treba da bude

“Meni se sviđao Tito i ja sam voleo tu nesvrstanost i taj stav. Sad, to je na površini, naravno. Sigurno je bilo stotinu podruma ispod toga. Što ne znači da je baš sve valjalo. U odnosu na ovo, tada je sigurno bilo bolje”, istakao je Štulić.

Na pitanje da li mu nedostaje sviranje koncerata Štulić odgovara:

“Delimično, ali vreme čini svoje tako da mi sve manje i manje nedostaje. De fakto, ja sam plaćao da bih mogao da sviram, nisu mene plaćali. Meni je to sloboda. Meni je sloboda kao vazduh”.

O mogućnosti da ponovo zasvira Štulić je izjavio:

“Da bi čovek mogao opet da svira morao bi godinu dana primiti u ruke gitaru, što nisam, jer radim masu drugih stvari, kao i u svakom poslu. Volim svirati, ali mi se ne svira, kako bih rekao, to ti je kao kad prilaziš devojci, kako se to kaže, ofirati… Dakle, nešto što ima draži. Ali kad toga nema…”, zaključio je Štulić.

Izvor Danas
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More