U manastiru nedaleko od Čikaga počivaju mošti čak tri srpska svetitelja (FOTO)

Foto: PrintScreen/YouTube/Serbiantimes.info/Manastir Svetog Save u Libertvilu
304

U ovom manastiru živeli su i sahranjeni Kralj Petar Drugi Karađorđević i pesnik Jovan Dučić, ali i dva srpska sveca, Sveti Mardarije i Sveti Nikolaj, a tu se nalaze i mošti trećeg, Svetog Sevastijana Džeksonski, prvog pravoslavnog sveštenika rođenog u Americi

Na obodu turbulentnog Čikaga, u zelenilom okupanom pejsažu mirnog gradića Libertyvila, nalazi se manastir Sveti Sava, najznačajnije, ali pored manastira Hilandar i najsvetije mesto srpske duhovne ali i svetovne istorije van Srbije, piše Serbiantimes.info.

Foto: PrintScreen/YouTube/Serbiantimes.info/Kuća u kojoj su živeli Sveti Mardarije i Sveti Nikolaj

U ovom manastiru, koji je dugo godina bio najveće uporište Slobodne (raskolničke) srpske pravoslavne crkve pod rukovodstvom vladike Dionisija Milivojevića, danas se nalaze mošti čak tri srpska sveca, Svetog Mardarija Uskokovića, Svetog Nikolaja Velimirovića i Svetog Sevastijana Dabovića (Džeksonskog), prvog pravoslavnog sveštenika rođenog u Americi, koga je upravo vladika Nikolaj prozvao “najvećim srpskim misionarom modernog vremena”.

Molitvena podrška za SPC u Crnoj Gori iz najstarijeg srpskog manastira u Americi

PUPIN POMOGAO IZGRADNJU CRKVE

Istorija ovog manastira i počinje od prvog od tri pobrojana sveca, Mardarija Uskokovića, koji je uz pomoć vernika iseljenika 1923. godine postavio temelje manastira ovakvog kakav i danas stoji, okružen sa svih strana humkama četiri generacije srpskih emigranata koji su u potrazi za boljim životom došli u Sjedinjene Američke Države. Ključnu pomoć u izgradnji u doba tadašnje velike ekonomske krize obezbedio je svojom donacijom od 30.000 dolara naš veliki naučnik i pronalazač Mihajlo Pupin.

“Zanimljivo da je Sveti Mardarije još sa svojih 11 leta zatražio da ga zamonaše u Crnoj Gori, ali je tamošnji mitropolit to odbio, smatrajući da je isuviše mlad. To ga, međutim, nije pokolebalo, pa se zaputio u Srbiju, gde je mitropolit Dimitrije pristao da mu da dozvolu. Kad ju je dobio, pešice je otišao iz Beograda do manastira Studenica, gde je primio monaški postrig”, pripoveda jeromonah Serafim, iguman manastira Svetog Save u Libertyvilu.

Kasnije je Mardarije postao i prvi episkop Srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi, pre toga jedno vreme je službovao i kao zamenik drugog sveca, vladike Nikolaja Velimirovića. Manastirska crkva, svojevremeno duhovni centar episkopije, podignuta je u prepoznatljivom, ruskom Novgorod stilu, što nije nimalo slučajno…

“Zanimljivo je reći da Mardarije u Ameriku dolazi u službi Ruske crkve, direktno iz Moskve, gde se školovao, ali neprestano radi na tome da Srbi uspostave svoju Episkopiju, u čemu su ga i Rusi podržali. Zemlju na kojoj danas stojimo, na kojoj su manastir, groblje i vladičanski konak kupio je sopstvenim novcem, koga je dugo skupljao. A prilikom izgradnje crkve je obavljao i fizičke poslove, iako već ozbiljno narušenog zdravlja kao posledica već poodmakle tuberkuloze”, ističe iguman Serafim.

Foto: PrintScreen/YouTube/Serbiantimes.info/Iguman Serafim

MIRIS TAMJANA IZ SVETAČKOG GROBA

On je bio jedan od onih koji su imali prilike i uživo da posvedoče o svetosti Mardarija Uskokovića. Naime, nakon što je Sveti Sinod SPC u Beogradu 2015. godine kanonizovao Uskokovića kao sveca, odlučeno je da se njegovi zemni ostaci, 82 godine posle upokojenja, izvade iz skromnog, takoreći monaškog groba. A onda se desilo nešto što je pokazalo da je odluka Sinoda bila na mestu…

“Bilo je velikih komplikacija prilikom otvaranja njegovog groba, jer je bio zaliven betonom. Poklopac je u jednom trenutku pao na kovčeg, razbivši ga. Iz grobnice se osetio prijatan miris, poput tamjana, koji je ubrzo nestao, ali uskoro smo ugledali njegovo telo, koje je bilo sasvim očuvano, kao i sve na njemu, koža, nokti. Njegova kosa i brada bile su čiste kao da su pre toga oprane i osušene. Pred nama nije bio kostur ni leš, pred nama su ležale svete mošti, onakve o kakvima smo slušali priče a koje su retki imali prilike da spoznaju na ovakav način. Ispostavilo se da je bio sahranjen okrenut prema zapadu umesto prema istoku, što je bila Božja promisao, jer da je bilo drugačije svod bi pao na njegovu glavu i polomio je”, priseća se iguman manastira Sv. Save.

Danas se mošti Sv. Mardarija nalaze izložene u manastirkoj crkvi, desno od oltara, gde ih vernici mogu celivati svake nedelje. Priča o svetitelju i moštima se u međuvremenu pročula, pa je sve više onih koji dolaze da im se poklone. Nažalost, među njima manje je Srba, a više pripadnika nekih drugih pravoslavnih naroda.

“Dolaze Ukrajinci, Grci, Rusi, najtužnije je što ima našeg sveta koji dođe u crkvu a da uopšte ne zna ko se u njoj nalazi. Prođu, zapale sveću, poneki upitaju pa doznaju. A ovde leže mošti čak tri srpska svetitelja, što bi naš verni narod morao da zna. Mošti četvrtog, Sv.Petra Cetinjskog su, na žalost, ukradene i odnešene pre izvesnog vremena. Do dana današnjeg pokušavam sebi da objasnim motive onoga ko je tako nešto učinio, ali ne uspevam”, konstatuje iguman Serafim.

O vladici Nikolaju Velimiroviću je mnogo toga napisano, ali malo se zna da je on ovaj manastir doživljavao kao svoju drugu kuću, pa je shodno tome i sahranjen ovde. Njegovi ostaci su pre nekoliko godina ipak ekshumirani i prebačeni u manastir ub njegovom rodnom Leliću kraj Valjeva.

UTOČIŠTE KRALJEVA, PESNIKA, ČETNIČKIH VOJVODA…

“Na žalost, u poslednje vreme se o vladici Nikolaju, kao i o ovom manastiru generalno, govori uglavnom u kontekstu naše dnevne politike, manje se priča o duhovnicima koji su u njemu proveli svoj vek u molitvi i sabrazju sa Bogom. Možda je i to razlog što ovde u manastiru, sem mene, nema nijednog monaha ni iskušenika”, dodaje iguman.

Pored vladika i episkopa, te mnogih visokih dostojnika Jugoslovenske vlade u egzilu, poput premijera Božidara Purića, u dvorištu crkve sahranjen je i veliki pesnik i diplomata Jovan Dučić, koji je tu proveo poslednje dane svog života. Godine 2000-te njegovi zemni ostaci prebačeni su iz Libertyvilla u rodno Trebinje.

U manastiru je svojevremeno, po dolasku iz Londona, živeo i kralj Petar Drugi Karađorđević, koji je se ovde molio i vodio razgovore sa tadašnjim episkopom Dionisijem, u turobna i teška vremena crkvenog raskola i komunističkog progona. Kralj Petar je po njegovoj želji tu i sahranjen, dugo godina ležao je ispod kamene ploče u crkvi sve dok ga naslednici 2013. godine nisu prebacili u porodičnu grobnicu na Oplencu. Nedaleko odatle, van groblja, sahranjen je i njegov

U komunističkim očima manastir Sv. Save u Libertyvillu poslaratnih je godina dugo bio simbol i najjače uporište četničke emigracije, što i nije daleko od istine. O tome svedoče i plato ispred crkve na kome su biste tri naistaknutija oficira Kraljeve vojske u otadžbini. S desna i leva su major Pavla Đurišić i vojvoda Momčilo Đujić, a u sredini đeneral Draža Mihailović.

Za razliku od Đurišića i Mihailovića, koje su komunisti ubili, Đujić je uspeo da se dokopa Amerike, a upravo je manastir bio zborno mesto njega i njegovih saboraca u egzilu. Kasnije je preselio u Kaliforniju (San Diego), gde je i umro 1999.godine.

Foto: PrintScreen/YouTube/Serbiantimes.info/Manastir Svetog Save u Libertvilu

Na groblju, koje zauzima najveći deo imanja, sahranjen je i novinar i aktivista Dragiša Kašiković, koga su agenti Udbe masakrirali 1977.godine. Odmah do njegovog, nalazi se i spomenik maloj Ivanki, njegovoj poćerki, koja je stradala zajedno sa njim, a koju iguman Serafim smatra četvrtom svetiteljkom manastira…

U sklopu manastirskog kompleksa je i zgrada koja je podignuta za potrebe Dečjeg pravoslavnog kampa, gde su se tokom letnjih meseci okupljali mališani iz svih krajeva Amerike, ali i iz Evrope i Srbije. Kamp već duže vreme ne služi svrsi, kao ni Bogoslovija, koja je ovde bila smeštena godinama, da bi pre izvesnog vremena premeštena u obližnji manastir Nova Gračanica.

NADA UMIRE POSLEDNJA

Tu, odmah preko ulice, nalazi se konak vladike novogračaničkog i srednjezapadnoameričkog Longina, sagrađen skorijeg datuma, ali i nekoliko sada već oronulih kuća čiji trošni zidovi pamte značajne događaje i pravi su istorijski spomenici.

U jednoj, koja danas više sliči radničkoj baraci, osnovan je prvi srpski fakultet u Americi. U drugoj, na sprat, koja se trenutno renovira, boravila su dva svetitelja, Mardarije i Nikolaj. Po planu, kada obnova bude završena, u prizemlju bi trebala da nikne kapela posvećena upravo vladici Nikolaju Velimiroviću.

Dok nas ispraća na manastirskoj kapiji, iguman Serafim nam priznaje da mu je najveća želja da naš narod iz Čikaga, Milvokija i okoline počne češće da dolazi u manastir, ne samo za zadušnice, kada obilaze grobove svojih predaka i najmilijih, piše Serbiantimes.info.

Opraštamo se od njega uz nadu da će i ovaj tekst koji čitate doprineti da se njegove želje ispune i da Srbi, pored svakodnevne borbe za egzistenciju, nađu malo vremena da, makar vikendom, obiđu ovu veliku svetinju.

Izvor SerbianTimes.info
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More