Savremeni e-džeparoši: Skeniraju karticu iz džepa

Rešenje u boljem novčaniku

Foto: Pixabay
96

Jedan Splićanin koji je u Italiju otišao na skijanje postao je žrtva modernih džeparoša – onih koji novac kradu s platne kartice.

Da mu je račun “tanji” za oko 1.000 evra saznao je odmah, dok je boravio na skijalištu u Južnom Tirolu.

“Na sreću sam ugovorio uslugu koja mi omogućuje da, po svakoj obavljenoj transakciji, primim SMS poruku od banke. Tako mi je prvo stigla poruka u kojom me ‘obaveštavaju’ da sam u tom momentu – dok sam bio na skijanju i Italiji – potrošio 4.500 danskih kruna, i to u Danskoj?! To je otprilike 4.500 kuna. U istom minutu stižu još dve poruke, ovaj put iz Holandije, i to jedna na 200 evra, a druga na 260, a ja sam i dalje na žičari u Italiji… Kako je reč o bankovnoj kartici koju vrlo retko koristim za nekakve transakcije, a ne dižem ni novac na bankomatu, naravno, shvatio sam odmah da sam žrtva prevare. Nisam čekao ni trenutak, kontaktirao sam Raifaizen banku u Hrvatskoj, koja mi je izdala karticu, da ih obavestim kako sam ‘pokraden'”, ispričao je ovaj Splićanin za Slobodnu Dalmaciju.

On dodaje da je banka pokrenula postupak za povraćaj novca i blokirala karticu čim je utvrđeno da se radi o prevari. Njegova brza reakcija i reakcija banke sprečili su da ostane bez još novca, pošto je dan kasnije pokušana još jedna transakcija sa iste kartice.

“Netko mi je, kako sam obavešten, skenirao karticu iz neposredne blizine, verovatno preko uređaja nalik onom POS-u, ali ko bi znao kada. Moglo je biti i pre šest meseci, na primer. Od mene je ta osoba morala biti udaljena tek nekoliko centimetara jer se samo na taj način mogu skinuti svi podaci”, objašnjava Splićanin, koji je prema pisanju Slobodne Dalmacije prva hrvatska žrtva elektronskog džeparenja.

Da se ovaj slučaj desio potvrdili su i u Hrvatskoj udruzi banaka (HUB), navodeći da Hrvat jeste bio žrtva ovakve prevare, ali da pomenute zloupotrebe kartica još nisu evidentirane unutar granica Hrvatske.

Iz više banaka je odgovoreno da za sada nisu imali slučajeve elektronskog džeparenja, a klijentima savetuju da prilikom beskontaktnog plaćanja budu sigurni da samo oni imaju pristup kartici. Drugim rečima, da ne dopuste trgovcu ili konobaru da “odšeta” s karticom.

Banke preporučuju novčanike s RFID zaštitom

S obzirom na to da je karticu potrebno skenirati iz neposredne blizine važno je gde je držite, a iz jedne banke klijentima preporučuju korišćenje posebnog novčanika s RFID zaštitom. Naime, RFID tehnologija omogućava beskontaktni prenos podataka s nosača podataka na računar.

Prenos se odvija putem posebnog uređaja zvanog čitač podataka, a jedan od najčešćih primera upotrebe RFID-a je upravo beskontaktna bankovna kartica.

Ko ne želi da troši novac na specijalne novčanike može se zaštiti i u kućnoj radinosti, a iz Hrvatske udruge banaka predlažu običnu aluminijumsku foliju koju možete staviti u novčanik. Folija, navodno, onemogućava skeniranje podataka s beskontaktne kartice.

Izvor Slobodna Dalmacija
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More