“Žao mi je što nisam otišla sa 20 godina”, Vladana je napustila posao u Srbiji i otišla za Nemačku

Foto: PixaBay
390

Vladana Moićević je godinama radila kao medicinska sestra u Službi hitne pomoći u pribojskom Domu zdravlja, a onda odlučila da posao potraži u Nemačkoj.

Želela je promenu, a i izvesniju budućnost za svoju porodicu.

“Odluku nisam donela naprasno, krenula sam neobavezno da učim jezik i čekala da se ukaže prilika za posao, što se ubrzo i desilo. Prijatelji me nisu ozbiljno shvatali, u šali su govorili: „Eto je za 15 dana.“ Čim sam dobila vizu, otišla sam, a prvi put došla kući tek za devet meseci”, priča sagovornica Danasa.

Odlazak u Nemačku ona nije doživela preozbiljno, nije previše očekivala, shvatila je novi početak kao neku vrstu zabave, kao malu ekskurziju. Tako je sebi promenu i odlazak učinila lakšim. Prihvatala je poslove koji joj se nude i borila se za svoje mesto.

“Sigurno da nije bilo uvek lako, ali vremenom se pred vama otvaraju razne mogućnosti i pogodnosti. Menjala sam i gradove i poslove, radila sam i u domu za stare i na klinici. Moj posao je u Nemačkoj takav da je velika mogućnost napredovanja. Poslodavci su voljni da plate svako usavršavanje, a ono što smo moje kolege i ja u Srbiji radili sami tamo je podeljeno na više radnih mesta, na kojima je angažovano više ljudi; tačno se zna ko je za šta zadužen”, tvrdi Vladana Moićević.

Vladana je trenutno angažovana u poslovima kućne nege i jako je zadovoljna tim poslom. Za sada ne planira da se vraća u Srbiju. Kaže da se brzo i lako u potpunosti navikla na nemački sistem rada i način života. Osim porodice ipak joj ponekad nedostaju i prijatelji.

“Tamo ima puno „naših“ ljudi, tako da često ni nemam osećaj da sam u Nemačkoj. Nisam nešto preterano nostalgična za prošlošću i životom u Srbiji, a lepe uspomene mi pomažu da održim trenutni osećaj vlastite vrednosti i identiteta. Možda bih se vratila ako bi se značajno popravile društvene i ekonomske prilike u Srbiji, kao i kad bi se otvorila mogućnost za dobar i siguran posao, ali koliko vidim od toga u skorijoj budućnosti nema ništa. Iz ove perspektive mi je jedino žao što nisam otišla kada sam imala 20 godina”, priča Vladana.

Vladana ima i jednu aktivnost koja je opušta. Naime ona se odavno približila cifri od 10.000 pratilaca na Tviteru i time se kandiduje za „uticajnog tviteraša“. Priča nam da ni tu „zanimaciju“ ne shvata preozbiljno.

“Tviter je godinama moja razbibriga i tu se manje-više uglavnom šalim na svoj račun. Premda je mnogo zlobe i sujete isplivalo na toj društvenoj mreži, ne odustajem od tog načina komunikacije”, priča Vladana.

Često sam u prilici da pročitam komentare i postove u kojima ljudi tvrde da mi koji smo otišli na rad u zapadne zemlje znamo samo za „pidžamu i radno odelo“. Moram da ih razočaram, imamo više slobodnog vremena nego što bi i mogli da pretpostave, a njega, i privilegiju da živimo u državi koja nije naša, koristimo na pravi način.

Izvor Danas
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More