Uspeh domaćih startapova zahvaljujući vezama sa inostranstvom

FOTO TANJUG / ZORAN ZESTIC
25

Srbija je po uspešnim startap firmama među vodećim državama u jugoistočnoj Evropi, a jedna od glavnih prednosti startap ekosistema Srbije je globalna povezanost, odnosno dobra komunikacija firmi iz Srbije sa firmama iz inostranstva, dok je najveća slabost lošija komunikacija među domaćim kompanijama i nizak nivo investicija.

To je ocenjeno u prvom Startap skeneru koji je juče predstavila Inicijativa “Digitalna Srbija”.

Programska direktorka za startap ekosistem u Inicijativi “Digitalna Srbija” Zoja Kukić ukazuje na važnost saznanja koje Startap skener donosi investicionim fondovima, međunarodnim organizacijama i državnim institucijama koje će na osnovu izveštaja moći da planiraju svoje programe za podršku startapovima i tako odgovore na ključne izazove i podrže postojeće jake strane.

“Zahvaljujući podacima do kojih smo došli oblikovaćemo svoje programe, a sada znamo da ćemo se u narednom periodu fokusirati na glavne nedostatke našeg ekosistema. Učinićemo sve što je u našoj moći da obezbedimo domaćim startapovima lakši i veći pristup investicijama, ali i da unapredimo razmenu znanja u ekosistemu, ističe Kukić za Tanjug.

Inače, Startap skener je nastao u saradnji NVO Inicijativa “Digitalna Srbija” sa organizacijom Startup Genome (Startap džinom) iz San Franciska koja je u svoju globalnu analizu 54 svetska startap ekosistema uključila i Beograd i Novi Sad kao jedine tačke u ovom delu sveta.

Startap skener pored detaljnih nalaza američkih eksperata donosi i rezultate lokalnih istraživača iz Digitalne Srbije i njenih članica, kompanija EY i PwC.

Kukić ističe da su startapovi oblast zahvaljući kojoj Srbija može imati značajan ekonomski rast.

Navodi da je istraživanje pokazalo dobru povezanost domaćih osnivača sa osnivačima i investitorima iz sveta i da oni vrlo rano izlaze na svetsko tržiste.

“Ono što takođe sugerišemo kao najveću slabost je to što na lokalnom nivou u Srbji nismo povezani i to što vrlo retko preduzetnici razmenjuju znanja i iskustva i na tome moramo mnogo da radimo”, rekla je Kukić.

U poređenju sa globalnim prosekom, više domaćih startapova je okrenuto inostranim tržištima – samo njih 22 odsto je orijentisano na tržišta Srbije (11 odsto) i bivše Jugoslavije ( takođe 11 odsto).

Najveći broj je fokusiran na SAD (37 odsto) i Evropu (26 odsto), dok šest odsto startapova definiše svoje tržište kao “globalno”.

Od preostalih, pet procenata startapova je fokusirano na tržište Velike Britanije, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada i Azija u fokusu kod jedan odsto startapa.

Takođe, ističe se da startapovi u Srbiji imaju devet puta manje šanse da dobiju investicije nego neki startap bilo gde u svetu. Tu je potrebna veća podrška i domaćih i stranih investitora, a može mnogo i sama država da pomogne, navodi Kukić.

Startup Genome je kao najperspektivnije izdvojio blockćain i razvoj video igara, a pored toga, domaći startapi se u velikoj meri bave i kreiranjem rešenja za velike kompanije, proizvodima koji koriste veštačku inteligenciju i rad sa velikom količinom podataka (Big Data), kao i pametnim gradovima.

Primarni klijenti srpskih startapova su najčešće preduzeća (57 odsto), dok 41 odsto njih prodaje direktno krajnjim korisnicima.

Domaći osnivač startapa je star u proseku oko 33 godine, a samo 12 odsto njih u Beogradu i Novom Sadu su žene, što je slično globalnom proseku, pokazalo je istraživanje.

Trenutno u Srbiji ima između 200 i 400 startapova, u Beogradu i Novom Sadu.

Domaći startapovi su u poslednjih deset godina prikupili preko 143 miliona evra investicija, a više od 80 odsto sredstava otišlo je u samo dve kompanije.

“Izazov pribavljanja sredstava postaje još vidljiviji ako znamo da više od 50 odsto domaćih startapova nije privuklo nikakva ulaganja i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava”, ističe se u izveštaju.

Autori izveštaja zaključuju da je u rešavanju ovog problema ključna uloga države koja mora da kreira podsticaje i regulatorno okruženje koje će povećati broj domaćih i stranih investitora.

Najveći broj osnivača srpskih startapova su prvi put preduzetnici.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More