„Malecak grad po broj slova, al u njega ima kodža ljudi”: Niški, vranjski, pirotski čuva se od zaborava (VIDEO)

Printscreen RTS.RS
65

Govor juga Srbije je specifičan, ali sve manje se koristi u gradovima u izvornom obliku. Uglavnom je to mešavina sa književnim jezikom ili žargonom. Niški, vranjski, pirotski govor od zaborava još uvek čuvaju stariji, piše RTS.RS.

„Niš je malecak grad po broj slova, al u njega ima kodža ljudi. I svi vreve kako oće. Čuva se i čuje se stari niški govor, ali u Niš kao u najgolem grad na jug Srbije dolaze i Leskovčani, Piroćanci i Vranjanci“, objašnjava dopisnica RTS-a, Danica Mirić.

„E, ubavo ga reče ti toj Danče, ali ti dođe u Vranje. A i vranjski govor je isto ubav i melodičan, razgaljuje gu dušu. A razumev ga i Piroćanci odlično“, na to će njena koleginica Danijela Manić Stojilković.

Učenica iz Pirota kaže da joj govor njenog kraja jeste naeobičan, ali pošto ga sluša od malena razume ga i zanimljiv joj je.

„On ne samo da ne odumire, već dobija novu dimenziju time što sve veći broj onih koji se late pera, u lepoj književnosti, u satiri, u humoru, u poeziji, bave se pirotskim govorom i pišu na pirotskom i iz dana u dan se otkriva bogatstvo govora u svim oblastima“, naglašava Tomislav G. Panajotović, publicista iz Pirota.

„Knjige što su se pisale nekad na vranjski govor kak gi je pisaja Bora Stanković, pišev se i s’d, ali drugačije. A ovde u biblioteku čuvav se u zavičajno odeljenje od zaborav“, najavljuje Danijela Manić Stojilković.

„Postoje zavičajni pisci koji čuvaju i neguju taj kadimlijski jezik, taj pradedovski jezik koji se izgubio pedesetih godina 20. veka. A govorili su, ljudi su govorili tim starim, pradedovskim jezicima u 19. veku i već od pedesetih godina dolazi do modifikacije i do upotrebe raznih žargona“, ističe Mirjana Tomašević iz Biblioteke „Bora Stanković“ iz Vranje.

„Mladi Vranjanci nemav s’d od koga da naučiv, jer otac i majka u današnje vreme ne pričav naš vranjanski. Pričav si onakoj, ali mi koji sednemo i takoj pričamo, mi si se sve razumemo“, zbori Srđan Trajković, iz Vranje.

„Gledaj, s’g će ti objasnim. Idemo ti, ja i ona, idemo pokraj reku. Sad, pazi, jedna operacija se dešava. Ja vikam, ja se utrkalja, ti se uačka, ovaj se uddžipka u reku. S’d pazi, i ja sam padnaja u reku, i ona je padnala u reku, i ti si padnala u reku. I gnjždc, mokri smo svi.” dodaje Toma Vlajinac, stari Vranjanac.

Na kraju, Danijela i Danica su odlučile da predahnu.

A be, Danče, mi mlogo zborimo, će jedemo li nešto?
Će jedemo, što će jedemo?
Pa ne znam, ili vranjsku samsu ili niški burek?
Pa dobro, što god da jedemo, će ga izedemo s merak.
Ako.

Devojče, može li jedan burek, ustvari dva? Hvala, će si ga izedemo u slast.
Mm, ubav je burek, al bolje da ne zborimo s puna usta.
Ako, će si jedemo.

Razgovor tri Piroćanca
„A kvo rabotite kad ste u penziju? Oratimo se, a ima i oni koji ne orate, neg samo ćutu i izlenjuju”.
“Mi nemamo zubi, pa nema da jedemo peglane kobasice, samo će gi gledamo”.

„Doma, rabota, starci kladu oganj, a mladi po kafići”.

Izvor RTS.RS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More