“Morala sam da gradim život iz početka”, Kristina je sa samo 22 godine otišla u Emirate a ovo su njena iskustva (FOTO, VIDEO)

Foto: PixaBay
245

Posao stjuardese nije nimalo lak. Počevši od toga da radite i birnete o putnicima u isto vreme, te i da ste zaduženi za smirivanje putnika sklonih panici, pa i onim dosta ozbiljnijim situacijama, tokom “hajdžeka”. Ipak, i pored svega toga, veliki vbroj mladeih devojaka iz Srbije odlučuje da se bavi ovim poslom jer u njemu vidi veliki potencijal kada se radi o putovanjima, pa i samoj zabavi.

O životu stjuardesa, odnosno, od toga kako se dobija ovaj posao, pa sve do najsitnijih detalja, Noizz je pričao sa Kristinom Grabež, Beograđankom koja već godinama radi za Etihad.

Posao stjuardese je postao vrlo popularan u protekloj deceniji, te je nastalo jako puno materijala i sadržaja na internetu o tome kako doći do posla stjuardese, koje kompanije zapošljavaju ljude sa drugih područja, kako sastaviti CV, kako se obući za intervju itd. Ja sam pred svoj intervju mesecima unazad iščitavala sve u detalje i pripremala se. Potrebna je samo jaka volja, pripremljenost, pozitivnost, ali pomalo i sreća igra faktor u tome jer se uvek jako puno kandidata prijavi, piše Noizz.

Kako izgleda sam konkurs i koliko krugova ima? Da li su kriterijumi rigorozni?

Na takozvane OPEN DAYS ili ASSESSMENT DAYS za stjuarde/stjuardese, dolazite obučeni u biznis odevnu kombinaciju, sa slikama, pismima preporuke i CV-jem i prolazite tri kruga. Prvi krug je predstavljanje, kratak test engleskog i pokazujete da možete da dohvatite 212 cm. Drugi krug je grupna radionica gde regruteri posmatraju vašu intrakciju sa vašim kolegama. I treći krug je finalni intervju gde regruteri ostaju nasamo sa vama i vodi se razgovor o prethodnom radnom iskustvu, očekivanjima od ovog posla, i kroz par pitanja čak testiraju vasu psihičku spremnost da se ovim poslom i bavite. Kriterijumi nisu naročito rigorozni. Ono gde ljudi greše jeste da pokušavaju da se na neki način istaknu u moru kandidata, pa to nekad deluje kao nametljivo ponašanje i onda ti kandidati ispadaju već u prvom ili drugom krugu.

Koje su dobre strane posla, a koje loše?

Loše strane se ogledaju u životnom stilu stjuardesa koje odlikuje neredovno spavanje, ishrana i konstantna fizička iscrpljenost. To sve u kombinaciji sa pojačanom radijacijom na 12,000 metara itekako utiče na zdravlje.

Najbolje strane posla jesu plata i putovanja. Kao dete roditelja prosečnih primanja za Srbiju, vrlo cenim to što sam uspela relativno rano da se finansijski osamostalim, čak i da pomognem porodici s vremena na vreme i priustim im neka egzotična putovanja. Svako ko se bavi ovim poslom reći će vam isto. Neizmerno sam zahvalna na svim iskustvima koja su mi data tim putovanjima. Upoznala sam svet za ovih šest godina. A u tome je pravo bogatstvo.

Šta sve obuhvata vaš posao?

Stjuardese nisu samo nebeske konobarice. Mi putnicima možemo da spasimo život. Mi smo ujedno i vatrogasci, bolničarke, pregovarači sa otmičarima, i neko ko ume da evakuiše ceo avion u roku od devedeset sekundi – sve to se krije iza širokog osmeha i savršene šminke dok vam služimo piletinu i sok.

Kakav je bio tvoj prvi utisak po dolasku u Emirate?

U Abu Dabi sam dosla decembra 2013-e godine. Bio je to prvi put da sam napustila porodično gnezdo i odselila se u drugu zemlju. Imala sam samo 22 godine. Možda to ne zvuči malo, ali za mene je to bio šok. Ne samo što nikada pre toga nisam imala “pravi” posao, već sam morala ispočetka da gradim svoj zivot u tuđini, daleko od porodice i prijatelja i da se navikavam na neka nova pravila koja su me dočekala u toj bliskoistočnoj zemlji. Bila sam sasvim sama. Međutim, kompanija u kojoj sam se zaposlila učinila je da mi taj proces prođe prilično bezbolno. Bili smo izolovani od bilo čega što se dešavalo u gradu prvih nekoliko meseci, bili smo fokusirani na novi posao i nismo iskusili mnogo od Emirata osim povremenih izlazaka sa društvom i šopinga. Prevoz, smeštaj, hrana – sve je to bilo unapred sređeno. Na nama je bilo samo da radimo.

Koliko se razlikuje život u Emiratima od onoga u Srbiji?

Svi koji dođu u Emirate, uključujući i mene, neminovno osete popriličan kulturni šok. Hodže iz džamija se čuju sa razglasa na svakom ćosku, a desilo mi se čak da sam krenula negde gradskim autobusom i kad je nastupilo vreme molitve, vozač je uredno parkirao autobus na stanicu, izašao napolje sa svojim ćilimom i krenuo da se moli. Putnici u autobusu su negodovali – ali on ovde ima pravo na to makar zakasnio sa svojim redom vožnje. Takođe, životni standard je na daleko višem nivou od onoga u Srbiji. Sve je preliveno zlatom (ljudi ovde čak piju i čuvenu “zlatnu kafu”), infrastruktura je neprikosnovena, a vozni park zavidan. Primetna je takođe i rasna, kulturna i nacionalna diversifikacija – ovde je lokalno stanovništvo manjina. Većina ljudi je ovde samo privremeno. Rekla bih da se po tome možda najviše i razlikuje. Stranci koji ovde dođu ne doživljavaju Emirate svojim domom. Veze, prijatelji, poslovi – sve ovde ima rok trajanja.

Koliko se toleriše sloboda ponašanja, i da li si imala nekih problema?

Sve dok pratiš red i pravila ponašanja u javnosti, nećes imati nekih većih problema. Ovde vlada disciplina. Nikada nećete sresti nekoga pijanog na javnom mestu, a tuče i nasilje su zaista retkost. Naravno da nema javnih protesta ili demonstracija – to je ovde nedopustivo. Međutim, jedino sa čime sam ja imala problema jeste oblačenje. U jednom hotelu mi nisu dali da napustim zgradu jer su smatrali da mi je suknja – iako duga do članaka – providna. Obezbeđenje u šoping centru mi je skrenulo pažnju da se jedan stariji gospodin – lokalac, naravno – žalio da mi je haljina kratka, i tražili su mi da napustim objekat. To je sve još više izraženo tokom Ramadana – tada nema zezanja što se tiče oblačenja i jelo i piće, čak i žvakanje žvake, na javnim mestima je strogo zabranjeno svima.

Da li i pored zabrana, postoje klubovi u kojima se služi alkohol?

Da, alkohol se služi uglavnom u svim hotelima, klubovima i barovima koji imaju licencu da služe pića. Piju stranci, koji bi po pravilu takođe trebalo da poseduju posebnu dozvolu za alkohol, međutim, retko sretnem nekoga ko je ima. Ali piju i lokalci, iako je to njima strogo zabranjeno – dovijaju se i traže da im se, na primer, posluži vino u šolji za čaj.

Koliko poštujete pravila zemlje u kojoj se nalazite i da li ima ipak nekih situacija u kojima se opustite i kako izgledaju ta okupljanja?

Poštujemo pravila zemlje. Nisu ovde pravila toliko oštra koliko se čini spolja. Kad se naviknete na stil oblačenja i neku umerenost u piću na javnim mestima, život ovde uopšte nije ni težak niti oivičen pravilima kako se misli. Kućne žurke su vrlo česte, naročito među posadom, jer većina nas živi u blokovima gde nekoliko zgrada pripada Etihadu, pa ste okruženi prijateljima. Izlazi se uglavnom po barovima, koji su neretko u sklopu nekog hotela, ali ima i par noćnih klubova.

Da li je je moguće slobodno izlaziti, ići na bazen i kupati se bez burke uprkos brojnim zabranama, odnosno, da li postoje mesta gde je strancima dozvoljeno da idu, a meštanima nije?

Ograničenja u oblačenju postoje, ali su plaže, i privatne i javne, izuzetak. Slobodno se možemo kupati u bikinijima i kupaćim kostimima na plažama. Ali, čim se iskorači sa plaže, mora se obući u garderobu. Nije dozvoljeno šetati se pored plaže u bikiniju. Dok ste na pesku – sve može! Lokalne žene uglavnom ne posećuju javne plaže.

Kako izgleda jedan tipičan dan na poslu, sa svim turbulencijama i letovima koji prate nevreme?

Radni dan stjuardese kreće otprilike dva sata pred poletanje. Mi kao posada ulazimo u avion ranije, kako bismo proverili da je sve u redu sa avionom i opremom i kako bismo se pripremili za servis. Na turbulencije smo navikli – nama je to normalno. Naravno, ukoliko postane neizdrživo za stajanje, hodanje i rad, pilot napravi objavu da sednemo i tada iste sekunde moramo da ostavimo sve što smo radili, da sednemo i da vežemo pojas. Jer kada pilot napravi objavu – tada nije za zezanje. Osim toga, tokom leta naravno radimo servis, pazimo da se ljudi ponašaju kako treba, stalno osmatramo kabinu kako bismo izbegli neželjene i opasne situacije. Pazimo i na pilote – njih proveravamo minimum na svakih pola sata, ponekad i češće, kako bismo se postarali da je sve u redu sa njima, jer oni su glavni i odgovorni za sve naše živote.

Da li postoji neki vid diskriminacije i sa kojim nacijama si imala najviše problema?

U Emiratima, kao i u Etihadu, propagira se tolerancija i nediskriminacija. Možda bih osetila neku vrstu diskriminacije da izgledam drugačije, ali ovako je, što se mene tiče, sve u redu. Ne mogu da izdvojim ni jednu naciju kao celu koja pravi probleme. Svaka zemlja ima svoje i dobre i loše primerke. Međutim, čućete da se posada često žali na putnike iz Indije da su naročito “teški” kada lete. To jeste tačno, ali ja smatram da ne postoji situacija koja se sa osmehom i lepom rečju ne može ispeglati.

Da li su Arapi nasrtljivi i da li si imala neke ponude koje su bile neumesne?

Muškarci sa ovih područja umeju da zvuče pomalo napadno kada krenu da se “nabacuju” devojkama na svom oskudnom engleskom. Mislim da ih zato bije neki loš glas da su nasrtljivi, valjda zbog grubog naglaska, a mozda i te prevelike želje da se sa nekim upoznaju. Ali, cak i ovde, mlađe generacije se sve više oslanjaju na društvene mreze, pa taj kontakt uživo više nije toliko ni prisutan.

Postoje neke priče da je u avio industriji prisutno seksualno uznemiravanje. Koliko ima istine u tome i kako to izgleda u praksi?

Avio kompanija u kojoj ja radim seksualno uznemiravanje kažnjava ili, ukoliko se u retkom slučaju desi da je neka stjuardesa žrtva istog, pružena joj je zaštita i podrška. Bliskoistočne zemlje ne dozvoljavaju takvo ponašanje i žene su vrlo zastićene. Najviše što može da se desi jeste da vam neko ostavi vizit kartu i to je to.

Koliko se emotivno vezujete za kolege tokom rada, budući da dosta vremena provodite zajedno i kako izgledaju te veze?

Broj posade ovde se meri u hiljadama i, iako se desi ponekad da letite sa nekim koga poznajete, uglavnom svaki let donosi i novi sastav posade. Osim ukoliko se sa nekim baš ne skontam tokom leta tj. lejovera, retko produbljujem odnos i produžavam poznanstvo. Tesko je družiti se sa posadom jer su nam svima rasporedi vrlo različiti. Prijatelji koje ovde imam ne rade ovaj posao. Tako mi je mnogo lakše.

Da li je moguće raditi ovaj posao i održavati vezu sa nekime ko se bavi drugim poslom, odnosno, na daljinu?

To je sve vrlo individualno i zavisi od para do para. Kada sam upoznala mog dugogodišnjeg partnera, on je živeo u Srbiji, pa potom i u Francuskoj i Španiji, a ja sam za to vreme koristila svaku priliku da doletim i posetim ga. Bili smo posvećeni toj vezi i sada konačno oboje živimo u Abu Dabiju. Tako da, sve se može ukoliko postoji želja i volja.

Koliko se poremeti normalan tok života u tim putovanjima?

Normalan život se poremeti u svojoj potpunosti. Mi više i ne definišemo normalan život po standardima normalnog čoveka. Ukoliko je normalan život rad i obavljanje svakodnevnih funkcija u toku dana a spavanje u toku noći; biti kući za praznike i ne propustati venčanja, rođendane i važne događaje u životima porodice i prijatelja; ukoliko je normalno otputovati negde jednom ili dvaput godišnje; jesti tri puta dnevno – posao stjuardese vam ne dozvoljava da ispunite ni jedan od uslova za normalan život.

U kakvim hotelima odsedate i da li imate vremena da obilazite gradove tokom pauza?

Jedna od najdivnijih stvari vezanih za ovaj posao jesu upravo putovanja! Lajoveri su nam uglavnom oko 27, 28 sati, ponekad i dva-tri dana, i to je više nego dovoljno da obiđete grad u koji ste doleteli! Čak i ako ne uspemo da obiđemo sve što smo zamislili – nista zato! Uvek postoji drugi put

Da li od plate stjuardesa može da se živi?

Posao stjuardese se smatra poslom visokog rizika – sšto zbog radijacije, što zbog samog “radnog mesta”, sto zbog učestalih putovanja – i zato smo vrlo dobro kompenzovani za to. U Emiratima stjuardese jako lepo žive, a kada se uzmu u obzir i sve ostale beneficije koje nam avio kompanije daje – besplatan smeštaj, troškovi, transport, jeftine avio karte – rangira se u visoka primanja u većini evropskih zemalja. Takođe, ne smemo da zaboravimo, da su plate u Emiratima neoporezivane.

Da li vidiš sebe i u daljoj budućnosti na ovom poslu?

Definitivno smatram da ovaj posao nije nešto čime bih se bavila celog života. Međutim, neoporezovana plata i sve beneficije koje pruža zaposlenje u avio kompaniji, učinili su da ostanem ovde već više od šest godina. Monetarni aspekat života u Emiratima je nešto što mnoge ljude vuče da ovde ostanu, ali samo na određeno vreme.

Izvor Noizz
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More