Život u Srbiji ili život u Norveškoj! Srpska porodica spakovala kofere i vratila se a ovo su razlozi

Foto: Unplash/Jed Owen
421

Imam 36 godina, muža i dvoje dece. Radim kao medicinska sestra. Kao i mnogima u mojoj struci, pružila mi se prilika da odem za Norvešku i ja sam je iskoristila.

Nije to bila odluka tipa: “Zbogom Srbijo, nećeš me videti nikad više!” Jednostavno, muž me podržao u ideji da pokušamo život negde drugde, s obzirom da su nam deca još uvek vrtićkog uzrasta, a do polaska u školu imamo pune dve godine – odlučili smo da “krenemo preko”.

Mi nismo oni tipovi ljudi koji veruju da ceo život moramo provesti u gradu u kojem smo se rodili, da živimo u porodičnoj kući sa roditeljima. Stoga smo se spakovali i otišli za Norvešku.

Ja sam odmah počela da radim kao negovateljica, muž je vozio za kurirsku službu, a deca su krenula u vrtić. Dani su prolazili, a zatim i meseci. Evo šta smo shvatili:

Što se novca tiče: kad platiš račune, ostaje ti ista suma sa kojom si raspolagao u Srbiji.

Stan nemam u Norveškoj, nisam ga imala ni u Srbiji.

Slobodno vreme: radno vreme mi je bilo osam sati, od posla do vrtića mi je trebalo 15 minuta, ali od vrtića do stana – sat vremena. Znači – ništa više slobodnog vremena nisam imala.

Vreme provedeno sa porodicom bilo je napetije nego inače. Deca su zbog promene klime, ali verovatno i stresa zbog preseljenja, počela češće da se razboljevaju. Pošto smo u Srbiji maksimalno koristili “pomoć bake i dede” u tim prilikama, ovde to nismo mogli. Stoga sam ja počela da “cepkam” radne dane, a oni su meni “cepkali” platu. Ja sam sa sve više stresa gledala u decu kada kinu, a oni su srećni saopštavali da su bolesni jer su, na žalost, jedino tada imali moju punu pažnju.

Radno okruženje: Posao k’o posao! Radila sam svašta u Srbiji, radim svašta i u Norveškoj. Nema mnogo razlike.

Kada sam uvidela sve ovo, žalila sam se sestri u jednom od naših dugih razgovora preko interneta. Ona mi kaže: “Ćuti, bolje ti je tamo, uređenija zemlja, čistija… Vidi kakvo nam je ovde zagađenje? Za decu ti je bolje da žive tamo…”

To je bilo i moje mišljenje pre nego sam došla u Norvešku, a onda sam počela da čitam neke forume na temu “život u Norveškoj vs život u Srbiji”.

Shvatila sam da Srbija ima nedostatke na koje mi kao pojedinci možemo itekako da utičemo. Tako su Norvežani to uradili. Na primer, ako hoćete da nam Srbija bude čista kao Norveška:

Možemo sami da popravimo vrata u ulazu u zgrade. Možemo da ne lomimo ograde, sijalice na stepeništu, pustimo psa da piški na žardinjere u dvorištu zgrade….

Ako želite da vam zgrada izgleda lepo, ne zastakljujte balkone i ne pravite od njih ostavu, ako to nije urbanistički planirano.

Smeće bacajte uvek u kantu. Pokupite ono oko zgrade ili po vašem parkiću. Kada to vidi vaše dete, uradiće i ono isto to…

Ako imate psa – imate odgovornost. Držite ga na povocu, pokupite izmet iza njega! Sami ste hteli psa!

Kažu u Norveškoj nema prekršaja u saobraćaju. Pa to je zato što oni poštuju zakon. Ako hoćete da u Srbiji smanjite broj stradalih u saobraćaju:

  •   Nikad ne prekoračujte brzinu dok vozite!
  •   Nikad ne prelazite ulicu noću u crnoj odeći, van pešačkog prelaza.
  •   Vežite se dok vozite.
  •   Ne “secite” druga vozila na putu. Ne kočite iznenada. Koristite signalizaciju kada hoćete da skrenete tokom vožnje.
  • Ne vozite ako ste pili pivo, rakiju i td.
Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More