Najpoznatiji Srbin u Silicijumskoj dolini! Tihomir Bajić prešao je težak put od izbegličke kolone do vrha! (FOTO)

Foto: Unplash/jared-erondu
256

Osnivač organizacije “Serbian Entrepreneurs”, koja je dovela Google u Srbiju i uspela za samo tri godine da umreži i pomogne mnogim srpskim kompanijama u svetu, govori o tome koja je tajna uspeha i neuspeha u svetu modernog biznisa.

Tihomir Bajić je prešao težak put od tinejdžera iz izbegličke kolone do statusa najpoznatijeg i jednog od najuspešnijih Srba u Silicijumskoj dolini. Rođen u Pakracu 1982. godine bio je tinejdžer kada je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji i nije uspeo da završi Vukovarsku gimnaziju. Njegova porodica je morala da napusti svoj dom, a on je školovanje nastavio u Torontu. Pre nego što je završio koledž počeo je aktivno da se bavi startup-om. Kada je 2006, diplomirao na Computer Science University of Toronto već je imao dosta iskustva i znao čime želi da se bavi u budućnosti. Zato je 2011. iz Toronta preselio u San Francisko, meku za ljude koji se bave biznisom za koji se i sam opredelio, piše Serbiantimes.info.

Gepostet von Tihomir Bajić am Freitag, 27. Dezember 2019

Prva tri startupa su bila uspešna i pokazala da je sazreo za velike domete u poslu u kome se godišnje obrnu milijarde dolara. Trenutno radi na četvrtom projektu. Na poziciji je generalnog menadžera (CEO) kompanije LTSE Software čiji je osnivač Eric Ries, autor startup biblije – The Lean Startup. Ali prevashodni povod za ovaj intervju jeste njegov angažman u organizaciji Serbian Entrepreneurs, koju je osnovao sa još nekoliko Srba iz Silicijumske doline, a koja je za tri godine uradila velike stvari na planu povezivanja i saradnje srpskih startup kompanija i stručnih pojedinaca u dijaspori, uglavnom informatičkog profila. Takođe, mnogo je uradila na širenju startup poslovne filozofije u Srbiji, a svakako najveći uspeh bio je kada su u Srbiju doveli veliki Google, preko projekta “Google launchpad”…

Prošlo je tri godine od kako ste osnovali Serbian Entrepreneurs…Šta Vas je svojevremeno inspirisalo (ili “nateralo”) da to uradite, šta je bila misija i koje ciljeve ste tada postavili? 

“Ukratko, imao sam direktna i pozitivna radna iskustva sa preduzetničkim zajednicima koje druge nacije imaju u Silicijumskoj dolini (kao recimo kanadski C100 ili irska IDA) po mom preseljenju u San Francisco iz Toronta radi daljeg razvijanja svog tadašnjeg startupa. Uporedo sam upoznao nekolicinu naših ljudi koji su bili radi pomoći drugim našim preduzetnicima, ali nisu imali organizaciju kroz koju bi to činili. S vremenom sam lično okupio prvih 15-ak srpskih preduzetnika koji su pokazali da znaju. Počeli smo skromno, sa ciljem da imamo redovna okupljanja u SF i da ispomažemo jedni druge. Trenutak je bio jako povoljan jer se uporedo 2016. godine dosta dešava na srpskoj startup sceni i u dijaspori, pa uspjevamo da postignemo inicijalni zamajac tako što rane zvanice na naša okupljanja iz drugih inostranih gradova i Srbije prenose ideju u svoju sredinu i primjenjuju lokalno u skladu sa osnovnim pay it forward ( “pamti pa proslijedi”) vrijednostima organizacije”.

Gepostet von Tihomir Bajić am Freitag, 27. Dezember 2019

Koliko ste u međuvremenu ostvarili od onoga što ste zamislili, je li se vizija SE pokazala kao realna i izvodljiva? 

“U prvoj godini smo kroz rad i opseg djelovanja proširili misiju na “SE is a global pay-it-forward network of entrepreneurs fostering the Serbian startup ecosystem.” U svakoj godini, počev od 2017. smo imali nekoliko bitnih ciljeva koji se svode pod tri osnovne kategorije: Razmjena znanja (što između naših članova direktno, što kroz prenos znanja kroz kanale gdje dopiremo do većeg broja preduzetnika), jačanje i razvijanje srpske startup infrastrukture, te kao treće rast broja ljudi koji rade u startupima u Srbiji (recimo, putem dovođenja stranih startupa u Srbiju ili njihovo praktično osposobljavanje ako se prvi puta upuštaju u tako nešto). Sve ovo se dešava tako što u praksi biramo da pomognemo preduzetnicima koji su već nešto postigli (mogu da nam se obrate putem sajta ili na preporuku jednog od članova pošalju svoju prezentaciju drugima u mreži). Ispostavilo se da neki ciljevi koje smo zacrtali trebaju nekoliko godina da se izvedu ali za sada se pokazalo da je osnovna vizija izvodljiva i nešto što uspjeva da okupi ljude oko zajedničkog cilja i dobrobiti, koji u suprotnom ne bi sarađivali”.

SE okuplja uspešne, ostvarene ljude, koji imaju svoje biznise. Kako se postaje član SE, da li treba preporuka ili…?

“Članove primamo samo ako mogu da redovno prisustvuju okupljanjima (dakle geografski), ostvareni su preduzetnici (ili kroz posao pomažu preduzetnicima), imaju preporuku dva člana grupe i prođu kratak intervju. Cilj nam je uvijek kvalitet a ne kvantitet. U ovom trenutku gotovo u svim bitnim svjetskim gradovima za nas startup preduzetnike imamo članove i lokalna okupljanja. Izuzetak je Kina, pa se ovom prilikom obraćam našim startup preduzetnicima u Kini sa pozivom na saradnju”.

Sa kakvim ste se preprekama susretali pokušavajući da okupite srpske preduzetnike u Americi i dijaspori generalno? 

“Ima stvari koje su generalno gledano prepreke kada želite da okupite preduzetnike…Oni su uglavnom zauzeti sa previše obaveza, često ne mogu da obećaju aktivno i redovno sudelovanje, pažljivo biraju svoje društvo i slično. Na to onda dodate i stvari specifične našim ljudima – podozrivost povodom ikakve političke afilijacije, manjak “pay it forward” mentaliteta a višak “quid pro quo” (“usluga za uslugu”) razmene”.

Je li ta svest o potrebi okupljanja, organizovanja i saradnje među našim ljudima sazrela? Mogu li reči “patriotizam” i “posao” da stanu u jednu rečenicu?

“Ja nikada nisam koristio riječ “patriotizam” da bih privukao nekoga u našu organizaciju, jer zbog svega što se desilo našem narodu u posljednjih 30 godina te riječi nisu korisne. Prvenstveno, SE kao organizacija treba da ima poslovnog smisla. A poslovni smisao je da ako je svima u našoj zajednici generalno bolje onda je lakše svakom od nas pojedinačno u poslu, a neki problemi mogu samo kroz zajedničko djelovanje da se riješe. Takođe, kroz direktno spajanje sa drugim uspješnim preduzetnicima uvijek se izrode prilike za direktnu poslovnu saradnju ili razmjenu – većina naših preduzetnika u dijaspori je imala slično formalno iskustvo – a to je da im je više puta kad je bilo jako bitno neki drugi preduzetnik pomogao i zadužio ih na taj način. Pa, stoga, jednom kad ase ljudi prešaltaju iz isključivo “quid pro quo” razmišljanja i djelovanja, onda počnu da se stvaraju prilike gdje kroz zajedničko djelovanje i ispomoć postižemo mnogo više nego pojedinačno”.

Koliko je naša dijaspora zaista povezana i organizovana? U Americi ima dosta crkava i udruženja, ali se čini da je njihov najveći domet da zemljake okupe za neki praznik, na nekoj proslavi, uz ćevape i narodnu muziku? 

“Mislim da posmatramo stvari iz pogrešnog ugla jer ne treba da tretiramo srpsku dijasporu kao grupu ljudi sa istim afinitetima – trebamo da gledamo kao na “group of groups” koja dele zajedničku nit porekla, odnosno nacionalne pripadnosti. Svakako je neophodno da u široj dijaspori postoje brojna udruženja i aktivni pojedinci koji kroz različite događaje ili sa različitim ciljevima okupljaju ljude u dijaspori. Postojanje više opcija je dobra stvar. Kao što i u većim gradovima u Srbiji postoje sportski, kulturni, akademski, verski, politički i drugi događaji koju okupljaju ljude, tako je to bitno i u dijaspori. Postojanje SE u nekoliko gradova u dijaspori ukazuje da postoji potrebe i za udruženjem koje se fokusira na naše preduzetnike”.

Koliko SE trenutno broji članova…Koliko gradova i zemalja je u međuvremenu umreženo? Kako ste organizovani i kako funkcionišete, teritorijalno ili žanrovski? 

“Imamo gotovo 200 članova van Srbije u 7 gradova koje zovemo Chapters: San Francisko, Njujork, Los Anđeles, London, Berlin, Majami, Toronto. Format okupljanja i djelatnosti prati primese lokaliteta. U Njujorku je, recimo, više članova iz sfere finansija, a u Los Anđelesu nekolicina imaju dodirne tačke sa filmskom industrijom ili crypto valutama. Svaki grad ima barem jednu osobu zaduženu kao Chapter Chair, neku vrstu koordinatora. Na lokalu podržavamo lokalne preduzetnike. Vođe gradova blisko sarađuju i razmjenjuju iskustva i predloge za udružene akcije. U Srbiji imamo članove u Beogradu i Novom Sadu. Tamo je modalitet drugačiji jer nismo jedina ovakva organizacija na terenu, pa se često udružujemo”.

Počeli ste svoj angažman tako što ste doveli delegaciju Google u Srbiju? Šta se u međuvremenu desilo sa projektom Google launchpad…

“Povezali smo Google sa lokalnim partnerima u Srbiji, sa Startitom kao implementacionim partnerom. Već dva razreda startupa su prošla i Google je proširio delatnost. Postojanje Launchpad programa u Srbiji je takođe uveliko pomoglo stvaranju saradničkih veza kako bismo otvorili Google Play za Srbiju”.

Šta tebe, kao situiranog čoveka, koji ima svoju kompaniju, inspiriše da radiš i razvijaš jednu neprofitnu organizaciju? 

“Nekoliko puta u životu su mi kao izbeglici ili emigrantu naši ljudi pomogli ne traživši ništa zauzvrat, pa lično imam potrebu da se odužim. Ovo je bila inicijalna inspiracija- možda što je bitnije je to da sam u poslovnom životu primetio moć pay it forward sistema djelovanja i stvaranja mreže ljudi koji pristupaju poslu na sličan način. Dakle, SE kao organizacija ima poslovnog smisla i meni kao preduzetniku se višestruko odužila – što tera mene i brojne druge ljude da nastavimo dalje”.

Suočeni smo sa činjenicom da veliki broj mladih, talentovanih, školovanih ljudi, naročito iz IT sektora, napušta Srbiju. Da li je to, po tebi, strašan gubitak ili komparativna prednost Srbije?

“Kratkoročno gledano sam odlazak je gubitak, ali kada se posmatra dugoročno i ako se ta osoba na neki način poveže i prenese znanje, kapital, ili svoje veze nazad društvu ili kompanijama u Srbiji, onda se možda može doći do pozitivne računice za sve. U svakom slučaju, imamo relativno mladu i skorašnju dijasporu, pa ajde da vidimo kako da najbolje povežemo ljude, ohrabrimo ih da prenesu znanje, kapital ili veze drugima i omogućimo da to urade što lakše. Sajt www.tačkapovratka.rs upravo ima ovako nešto za cilj, a SE je pored Serbian City Club iz Londona i Naučno tehnoloskog parka Zvezdara pokretač”.

Da li je moguće tim ljudima naći posao koji bi u današnje, virtuelno doba, mogli da rade od kuće, bez da sele na druge kontinente? I šta je neophodno da bi se to desilo?

“Da, svakako, i to se već dešava u Srbiji. Broj stalno raste. Mislim da je preko 2.000 novih preduzeća za paušalno programersko delovanje osnovano od 2017.godine. Infrastruktura nam postaje sve bolja generalno gledano. Država kroz zakonodavnu vlast pokušava da pomogne kroz razne olakšice. Mi preduzetnici razumemo probleme u praksi, pa se trudimo da stručnim sugestijama ukažemo i poboljšamo postojeće uslove”, kaže Bajić za Serbiantimes.info.

Da li si razmišljao o tome da tvoj biznis, ili bar jedan njegov deo, iz Silicijumske doline prebaciš u Srbiju?

“Da, od samog početka imamo zaposlene u Beogradu. Pomogao sam i drugima da slično urade. U Srbiju ima smisla ulagati, postoje šanse za mnoge startup-e, samo je važno da se ljudima na to ukaže pažnja, da se organizuju i povežu, a kvalitet i pamet već imamo, oni nisu sporni”.

Izvor SerbianTimes.info
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More