Ako bi u jednu reč trebalo staviti sadašnjost onda je to – podele”

Foto: printscreen/ youtube
54

Dramski pisac i akademik Dušan Kovačavić ocenio je da se u Srbiji kao i decenijama unazad dešavaju podele.

“One su danas više nego ključne. Ako bi u jednu reč trebalo staviti sadašnjost onda je to – podele”, rekao je Kovačević za “Blic” govoreći o tome u kakvom trenutku Srbija obeležava Dan državnosti.

On je ukazao da Srbiju ove i sledeće godine čekaju vrlo važni i ozbiljni događaji u političkom smislu.

“Jer sve što se događa oko Kosova mora se privesti i privodi se kraju. I to svako ko iole brine brigu o zemlji Srbiji, a usput pomalo i misli, uviđa da ulazimo u finiš. Svi ovi predlozi koji se sad događaju – da se otvore avio-linije, železničke, završi auto-put…- jesu, kako god ko šta upakovao, suštinski priča o predlogu za priznavanje Kosova”, smatra Kovačević.

Kako navodi, “to će biti nešto što će se isporučiti u vrlo skorom vremenu, poput ultimatuma”, a to ga, dodaje, strašno podseća na 1914. godinu, kada smo dobili ultimatum, koji je glasio “Ili ćete pristati ili vas neće biti”.

“U svakom smislu, u ekonomskom su odmah bile uvedene neke carine, zabrane…Ultimatum koji Srbija nije mogla da prihvati”, navodi Kovačević.

Nastavljajući da poredi događaje, ističe da je Srbija geografski tad bila okružena sa 55 miliona stanovnika koji su pripadali Austrougarskoj monarhiji, dok je danas sa svih strana okružena sa 55, “odnosno koliko već miliona ljudi koji pripadaju Evropskoj uniji i NATO paktu”.

On smatra da je ultimatum ponovo na pragu.

“Ne znam uopšte kako to može da se reši kada jednog dana uskoro dođu i kažu nudimo to i to, konkretna ponuda. I kažu: a vi za račun naše dobrote i razumevanja ćete učiniti to i to ili ćemo krenuti potpuno drugim putem da ostvarimo ono što hoćemo. Ne mora ratom, sila je i ako vas zatvore kao što smo onomad bili blokirani i pod sankcijama. Ne znam kako iz cele te priče, ko sme da potpiše”, kaže Kovačević.

Kaže i da strepi, jer nam je nad glavom “nije mač nego giljotina”.

“Po mom osećaju stvari, to nas čeka od jeseni naredne godine… Jasno je da su EU, Amerika, Nemačka, rešile da reše stvar”, ocenjuje Kovačević.

On dodaje i da Srbima ne treba neprijatelj da bi sebe dokrajčili, ali da je paradoksalno to što se ujedine kad dođe neprijatelj.

Kovačević:Spomenik da bude oličenje A. Karađorđevića

Spomenik kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, koji će biti podignut između Starog i Novog dvora na Terazijama, treba da bude reprezenativan i klasičan, kaže dramski pisac i akademik Dušan Kovačavić, koji predsedava Odboru za podizanje tog spomenika.

“Pod klasičnim se podrazumeva da ne predstavlja neku vrstu eksperimenta. Mora da bude oličenje Aleksandra koji je, pre svega, kod nas poznat kao oslobodilac. Komandovao je u tri rata. Prvo kao regent, potom kao prestolonaslednik, a onda i kralj, posle smrti oca Petra”, objašnjava Kovačević za “Novosti”.

Odluku o podizanju spomenika Skupština grada Beograda je donela u novembru 2018. godine.

Kovačević kaže da je svoju ideju o tome kako treba da izgleda spomenik s kojom su se, kako navodi, svi saglasili, izneo na nedavno održanoj prvoj sednici. Na njoj su se članovi saglasili da se u rad uključe i predstavnici SANU, SPC, Kraljevskog doma Karađorđevića, Matice srpske i dijaspore.

Govoreći o liku i delu kralja Aleksandra Prvog Karaađorđevića, Kovačević je istakao da su tokom nacističke i ortodoksne komunističke vladavine srušena 132 njegova spomenika ili obeležja na teritoriji Jugoslavije, od kojih su, kako navodi, tri bila reprezentativna: Meštrovićev na Cetinju, Augustinčićev u Skoplju i Dolinarov u Ljubljani.

Ističe i da Jugoslavija kralja Aleksandra nije imala granice koje je Tito kasnije nacrtao i oko kojih su se vodili ratovi devedesetih godina. Na pitanje da li je Aleksandrova ideja da svi Srbi žive u istoj državi bila izvodljiva, onoliko koliko i plemenita, kaže da su svi vladari kroz našu istoriju pokušavali na svoje načine da zaštite Srbe izvan granica Srbije.

Na kontatataciju da, ipak, nikome nije pošlo za rukom da to izvede do kraja, Kovačević kaže da tu počinje priča o umešanosti velikih sila u podelu teritorija, ne samo Srbije, nego Balkana, uopšte.

“I one čuvene granice Zapadnog carstva na Drini, koja se danas zove Evropska unija. To su neke nepobitne činjenice koje su iznad nas i o kojima se mora voditi računa jer su uvek preteće”, upozorava Kovačević za “Novosti”.

Inicijativa o podizanju spomenika potekla je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao građanina. Skulptura na konju monarha ubijenog 9. oktobra 1934. godine bihe okrenuta ka devojačkom parku i monumentu cara Nikolaja koji ga je krstio.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More