NAGRADA ZA PATRIOTIZAM: Stane Ribič, predsednik Udruženja Srba u Slovačkoj

Stane i Anica Ribič kraj biste Nikole Tesle u Bratislavii Foto: Privatna arhiva
228

Nije lako nabrojati sve nacionalne zasluge Staneta Ribiča, poslovnog čoveka iz Trnave i aktiviste srpske zajednice u Slovačkoj, ali se zna da je u ovoj izborio srpskom narodu status nacionalne manjine, da je uveo srpski jezik u Evropsku povelju, da gradi Srpski muzej u Velikom Međeru i da je podigao bistu Nikoli Teslu u Bratislavi.

Ovo su samo neki od razloga zbog kojih je predsednik Aleksandar Vučić na Dan državnosti u Beogradu odlikovao gospodina Ribiča Zlatnom medaljom za zasluge.

“Ponosan sam, jer je ovo priznanje znak velike podrške moje otadžbine, meni, mojoj porodici, našem Udruženju Srba u Slovačkoj, da na pravi način štitimo i razvijamo naš nacionalni identitet i održavamo saradnu sa slovačkom državom i narodom”, rekao nam je vidno uzbuđen zbog odslkovanja Stane Ribič.
Već predveče, posle svečanosti u Beogradu prvi čovek srpske zajednice u Slovačkoj vratio se natrag u Tranavu, gde živi, jer, kako reče „još mnogo toga mora da se uradi“.

Stane Ribič drži Zlatnu medalju za zasluge Foto: privatna arhiva

Ribič je rođen 13. jula 1958. godine u Novom Sadu, gde je živeo sve do kraja 1993 godine, kada se odselio u Bratislavu. Svoja nacionalna osećanja vezao je za srpstvo, iako je po očevoj liniji slovenačkog porekla.

“Mnogima kad čuju moje slovenačko ime i prezime, bilo je čudno što se izjašnjavam za Srbina i što sam vezan za pravoslavlje. Nisam prvi u našoj familiji koji se tako odredio, to sam nasledio. Koreni su nam iz Štajerske u današnjoj Austriji. Pošto je plebiscit štajerskih Slovenaca o pripajanju Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca propao u korist Austrije, moji su se odselili u državu za koju su glasali. Otac mi je rođen u Ljutomeru, a ja u Novom Sadu, gde se upoznao s mojom mamom Ružom, sa kojom je živeo u novosadskoj Detelinari”, objašnjava Ribič.

Ribič je kao Novosađanin završio gimnaziju “Jovan Jovanović- Zmaj ” u rodnom gradu i studirao na Ekonomskom fakultetu. Radio je u Skupštini grada Novog Sada na raznim dužnostima, bavio se muzikom i organizacijom kulturnih i sportskih akcija. U Srbiji kao harmonikaš ima status estradnog umetnika i svirao je zajedno sa bratom. U Slovačkoj je bavi građevinskim poslovima, a njegova supruga Anica medicinskom i kozmetičkom terapijom. Oboje su se aktivirali u srpskoj zajednici.

Bombarodovanje, ali i embargo nad SRJ i strogi vizni režim ujedinili su Jugoslovene i Srbe u Slovačkoj u nameri da se zajedno ispomažu, ali i da protestvuju protiv nasiljs EU i NATO. U to vreme u Slovačkoj je bilo oko pet hiljada državljana SRJ. Kada je Stane Ribič, Novosađanin slovenačko-srpskog porekla početkom 2008. godine preuzeo funkciju predsednika Udruženja srpsko – slovačkog prijateljstva „ Svetozar Miletić“ insistirao je na većoj političkoj aktivnosti. Nastavljeno je organizovanje demonstracija protiv nezakonitog proglašenja Kosova, protiv kolonijalističke politike Zapada na Balkanu, ali i nastavljeni su razgovori i pregovori u Savetu za nacionalne manjine i etnička pitanja u Bratislavi. Najistrajniji na ovom zadatku bili su lideri udruženja Stane Ribič i Rastislav Popović.

“Pune tri godine smo vodili razgovore o tome kako da Srbi ne budu tretirani kao narod drugog reda, jer već pet vekova žive u Slovačkoj i kako da uđu na listu nacionalnih manjina, o kojima država Slovačka vodi posebno računa. Naš glavni argument je bio autohtonost Srba na današnjim prostorima Slovačke. Prvi pisani dokumenat o Srbima u Slovačkoj potiče od 17. maja 1511. godine. Tada je napravljen pečat Srpske pravoslavne crkvene opštine u Komarnu. U ovom gradu je živelo nekoliko hiljada Srba. Srbi su deo istorije države Slovačke. Bili smo uverljivi u svojim dokazima i Srbi su kao nacionalna manjina ušli u Savet vlade za nacionalne manjine i etničke grupe Slovačke. To se desilo 3. februara 2010. godine”, pamtiće ovaj istorijski datum čitavog života Rastislav Popović.

U međuvremenu stara organizacija je dobila svoje novo ime – Udruženje Srba u Slovačkoj sa sedištem u Bratislavi. Odmah je pokrenuo pitanje statusa Srba u ovoj zemlji. Uz pomoć zemljaka i slovačkih prijatelja 2010. godine izborio srpskom narodu status nacionalne manjine. A to je značilo da Srbi dobijaju zvaničnu državnu zaštitu Slovačke, status priznatog naroda i svoje mesto u parlamentu.

” Zvanično tada smo imali na popisu 2011. godine samo 698 Srba u Slovačkoj. Neregistovanih je bilo joh 3.500 naših ljudi. Počeli smo da radimo na njihovom okupljanju i aktiviranju na patriotskim poslovima. Danas u Slovačkoj, zahvaljujući prilivu radnika i stručnjaka ima više od 12.000 Srba. Taj broj nam daje snagu i otvara mogućnosti za mnogo bolji rad našeg udruženja i cele zajednice”, kaže Stane Ribič.

Udruženje je uz pomoć slovačkih prijatelja renoviralo staro srpsko vojničko groblje u Velikom Međeru i pretvara ga u Srpski muzej. Otkrilo je i renoviralo staru srpsku crkvu u Trnavi. Organizovalo je Dane srpske kulture u Slovalkoj, Festival srpskog filma, Konferenciju podunavskih zemalja i srpskih udruženja, Tesline dane, izložbu i bistu srpskog genija, koja je postavljena u zgradi državne Radio-televiziji Slovačke.
– Slovačka prihvata Nikolu Teslu kao predstavnika naroda koji je branio Slovake od mađarizacije, koji je podržavao nezavisnost Slovečke i ideju o jedinstvu slovenskih naroda. Slovačka priznaje nezavisnost Srbije, odbija da prizna takozvanou državu Kosovo i smatra nas delo Evrope i sveta– naglašava Ribič, koji nam je citirao napis na bisti svetskog naučnika.

“Nikola Tesla, čovek koji je stvorio budućnost čovečanstva. Svetski naučnik, srpskog porekla, pronalazač čija je velika zamisao obrtnog magnetnog polja, jedan od najvećih izuma ljudske mašte u istoriji. Genije, koji nam je podario svetlost, električnu i kosmičku energiju. Vizionar planete Zemlje.”
Sve su to bili razlozi da slovački Srbi i Srbi iz podunavskih zemalja predlože državi Srbiji ovoj patriotu i aktivistu za odlikovanje.

Stane Ribič je inicijator i da se u Novom Sadu podigine novi spomenik Nikoli Tesli. Udruženje Srba iz Slovačke namerava i da u Slovačkoj podigne spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju i drugim srpskim velikanima, koji su živeli i radili u ovoj prijateljskoj zemlji. Veruje da će tokom godine svečano sa slovenačkim prijateljima otvoriti i Srpski muzej u Slovačkoj.

Marko Lopušina

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More