Kragujevčani pokrenuli uzgoj lešnika i ušli u biznis sa čuvenom italijanskom fabrikom slatkiša

Foto: pixabay
80

Prvom rodu mogu da se nadaju tek za pet godina, a stablima punim plodova za deceniju. I taj podatak petoricu mladih Kragujevčana nije omeo da pokrenu uzgoj lešnika i osnuju Zemljoradničku zadrugu specijalizovanu za ovo koštunjavo voće. Kako kažu Predrag Rmuš, Srđan Novčić, Vuk Vasilić, Slaviša Milikić i Dušan Aleksić, “Šum le” je biznis za penziju i unuke.

Prvu berbu će strpljivo čekati, jer je sa čuvenom italijanskom fabrikom slatkiša “Ferero” ugovoren kompletan otkup, pišu Novosti.

Na porodičnom imanju u Desimirovcu, prvom selu do centra šumadijskog okruga, Petar Rmuš (32) zasadio je prvi hektar pod leskom, a sve je spremno za sadnju još pet. Do kraja naredne godine pod ovom voćkom petorice proizvođača imaće oko 16 hektara. A dvogodišnji Jakov, Petrov i Sanjin sin, povećao je ukupan prosek zadrugarskog podmlatka, pa sad njih petorica imaju jedanaestoro dece!

– Za njih ovo i radimo, jer će naše gazdinstvo postati unosno tek kad nam stignu i unuci – kaže Rmuš, inače grafički dizajner koji se školovao na umetničkom fakultetu u Rimu. – A ono što nas je najviše privolelo ovoj priči je da zasadi koji su jednom podignuti, žive 100 godina! Da bi se započeo ovakav biznis, osim velikih ulaganja, neophodno je i strpljenje da se uloženi novac vrati. U podizanje svog zasada uložio sam 65.000 evra. Osim nabavke sadnica i pripreme zemljišta, potrebni su i mehanizacija, traktor, freza, ograda, bunar za podzemno navodnjavanje…

Za razliku od Predraga koji je u maloj sredini odrastao, ostala četvorica uživaju što će pobeći od gradske gužve, pa su im parcela lešnika na imanjima u okolini Kragujevca i posao i melem za dušu. Srđan Novčić, koji je i predsednik Zadruge, svoje imanje navodnjava kompjuterski. Dok navodnjavanje kap po kap košta 2.000 evra po hektaru, podzemno je dvostruko skuplje!

– Na šest hektara staje 6.000 zasada, na svakom hektaru oko 444 sadnice – kaže Srđan. – Cilj je da za pet godina prinos bude pet tona po hektaru. Trenutni prosek u Srbiji je 1,3 tone po hektaru. Naše zasade redovno obilaze agrarni stručnjaci iz “Ferera” čije je predstavništvo u Subotici i savetuju nas i obučavaju kako treba uzgajati lešnik. Cilj nam je da jednog dana budemo ozbiljni izvoznici, ali i da pokrenemo sopstvenu preradu.

Petorica zadrugara deo su statistike po kojoj je u Srbiji tokom 2019. godine 5.640 gazdinstava gajilo lešnike. Kako u Ministarstvu poljoprivrede kažu, broj korisnika i površina pod novim zasadima raste iz godine u godinu zbog “Ferero” projekta kojim se podstiče podizanje novih zasada leske. Ukupna proizvodnja lešnika prethodne godine iznosila je 5.428 tona, što predstavlja povećanje od oko 29 odsto u odnosu na 2017. godinu.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je površina pod lešnikom u 2018. godini za 36 odsto veća nego prethodne. Prosečan prinos lešnika po hektaru prošle godine bio je 1,24 tone po hektaru.

– Zasadi leske u Srbiji su stari u proseku četiri do pet godina, sa prosečnom gustinom sadnje od 600 sadnica po hektaru i prinosom od sedam do 10 kilograma po stablu – kažu u Ministarstvu poljoprivrede. – U poslednjih nekoliko godina podižu se novi, intenzivni zasadi leske sa savremenom tehnologijom uzgoja uz podršku subvencija ministarstva. Zavisno od uzgojnog oblika, formiranja krune, gustine sadnje, vremena starosti i drugih agrotehničkih činilaca, lešnik donosi rod od 2,2 – 3,6 tona po hektaru.

Stručnjaci kažu da su prirodni uslovi u centralnoj Srbiji povoljniji za gajenje leske, najviše zasada ove voćne vrste se nalazi u Vojvodini.

LANE NOVIH 400 PROIZVOĐAČA

Najčešće sorte lešnika kod nas su rimski, istarski, enis, romana i halski džin, a ova voćna vrsta je u poslednjih nekoliko godina u ekspanziji – kažu u Privrednoj komori Srbije. – U protekloj godini oko 400 proizvođača zasnovalo je zasade na oko 1.600 hektara. Preduzeća “Agriser” kao deo Ferrero Hazelnut Company u proizvodnji lešnika obuhvataju ceo lanac, od sadnica do plasmana roda, držeći se Projekta razvoja lešnika u Srbiji, pokrenutog 2014. godine. Usmeren je na proizvodnju i izvoz lešnika i na pozicioniranje Srbije kao važnog proizvođača lešnika visokog kvaliteta.

KONDITORI NAJVEĆI KUPCI

Tokom 2018. godine izvezeno je svega 38 tona lešnika u vrednosti od 217.000 dolara – kažu u Ministarstvu poljoprivrede. – Lešnik se najviše izvozio u Tursku, 22 tone, vrednosti izvoza je bila 108.000 dolara. Uvoz je iste godine, po podacima RZS bio 579 tona, u vrednosti od oko 3,3 miliona dolara, od čega je čak 538 tona uvezeno iz Turske!

Najveći kupci su konditori koji otkupe oko 75 odsto svetske proizvodnje i svi imaju problem sa kvalitetom turskog lešnika. Najveći individualni kupac je kompanija “Ferero” koja otkupi od 22 do 27 odsto svetske proizvodnje ovog voća.

Izvor Novosti.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More