Falkon: Francuska podržava evropsku budućnost Srbije

Foto/Tanjug/Dragan Kujundžić
196

Povodom završetka obeležavanja 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Francuske danas je priređen prijem u Ambasadi Francuske, a francuski ambasador Žan-Luj Falkon je i ovom prilikom poručio da Francuska podržava evropsku budućnost Srbije.

Prijemu su prisustvovali ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević, predstavnici diplomatskog kora, visoke zvanice i ličnosti iz srpskog i francuskog javnog i kulturnog života.

Ambasador Falkon je kazao da su odnosi dve države uspostavljeni davno pre 1839. godine, još u Srednjem veku, venčanjem Jelene Anžujske i srpskog kralja Uroša I 1245. godine.

FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Tokom prethodnih godinu dana, dokumentacioni materijal o odnosima dve države istraživali su i srpski i francuski naučnici, a Falkon je naveo da je taj zajednički istraživački rad značajan, jer osnaženi zajedničkom prošlošću, možemo spokojno gledati ka budućnosti.

Podsećajući da je francuski predsednik Emanuel Makron u svom govoru u Beogradu prošle godine u junu na srpskom kazao: “zahvalnost Francuske Srbiji i Srbije Francuskoj”, Falkon je naveo da to nije samo sposobnost da se vidi i poznaje naša zajednička prošlost.

TO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

“To je obećanje koje je okrenuto budućnosti, obećanje o tome da nikada ne treba zaboraviti herojstvo onih koji su prihvatili da žrtvuju svoju sadašnjost za našu budućnost”, naveo je Falkon.

Prema njegovim rečima, srdačna poseta predsednika Makrona Beogradu je neosporno reafirmisala želju Francuske da se vrati na Balkan, a pre svega u Srbiju i da se ojačaju bilateralni i ekonomski odnosi dve zemlje, ali i odnosi u oblasti kulture i nauke.

Kako kaže, ono što je do sada mnogo puta rekao, ali želi da ponovi i danas je da Francuska podržava evropsku budućnost Srbije.

“Ponovno izrada metodologije proširenja ima za cilj da se garantuje građanima Srbije i Evrope konkretna dobit evropske integracije prilikom svake nove etape tog približavanja. Možete da računate na Francusku i na našu Ambasadu da bude uz vas u tom evropskom izboru”, poručio je Falkon.

FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Francuski ambasador je završio svoj govor zahvaljujući se svima što su došli na srpskom jeziku uz poruku “Živela Srbija, živela Francuska, živela Evropa”.

Pre prijema u Ambasadi, u Srpkoj akademiji nauka i umetnosti, istim povodom, počasni profesor na Sorboni i i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti Žan – Pol Bled održao je predavanje iz istorije odnosa dve zemlje, posebno naglašavajući kao jedan od značajnijih perioda Veliki rat.

Bled je naveo da odnosi Francuske i Srbije datiraju iz 1838. godine, a da je 1839. godine osnovan prvi srpski konzulat u Parizu što, kako je dodao, nije ništa čudno s obzirom da je Srbija u to vreme imala status jedne vazalne kneževine.

Prvo diplomatsko predstavništvo Francuske u Beogradu se zvalo “Konzularna agencija Francuske u Srbiji” i osnovana je 6. novembra 1838. godine, ispričao je Bled i dodao da je kasnije u Kragujevcu knez Mihailo Obrenović primio akreditivna pisma prvog francuskog konzula, a prva diplomatska misija Francuske je zvanično otvorena 24. marta u Beogradu.

Bled kaže da od tada Francuska prati Srbiju na njenom dugačkom putu ka nezavisnosti koja je postignuta na Berlinskom kongresu.

“Na Berlinskom kongresu se desilo i da je prvi ambasador Francuske u Srbiji uručio 1879. godine svoja akreditivna pisma knezu Milanu Obrenoviću”, ispričao je Bled i dodao da je iste godine došlo i do otvaranja ambasade Srbije u Parizu, kada je Jovan Marinović uručio svoje akreditive.

Tokom celog tog perioda i nadalje, kako je naveo Bled, srpska elita je u francuskoj videla jedan politički model, školu liberalizma, a potom i školu demokratije.

“Taj model je na razne načine služio kao referenca srpskim političkim strankama – liberalima, naprednjacima i radikalima”, kazao je Bled i naveo da je prodiranje tih ideja podstaknuto i boravkom srpskih studenata u Francuskoj.

Bled naglašava da Francuska nije bila jedina zemlja u koju su išli srpski studenti, ali je u Francuskoj ta praksa bila najrasprostranjenija i dovela je do najviše posledica, a takva praksa zadržana je sve do Prvog svetskog rata.

“Francuska je sagledavana i smatrana zemljom koja pruža podršku programu nacionalnoj nezavisnosti, a bila je i podrška za program koji sadrži veliko srpsku težnju”, kazao je Bled.

Ispričao je da bez obzira na okolnosti koje su u periodima dovodile do hlađenja odnosa između dve zemlje, Pariz je sa simpatijom posmatrao i napredovanje Srbije u Balkanskim ratovima i ohrabrivao Rumuniju, koja je bila njihova saveznica, da stupi u savezništvo sa Srbijom.

Jedan od značajnijih događaja u zajedničkoj istoriji jeste Prvi svetski rat tokom kojeg je, kako podseća Bled, između dva naroda izgrađeno “bratstvo po oružju”.

Bled kaže da je od izbijanja Velikog rata, Francuska bila na strani Srbije, a u početku dok je srpska vojska pobeđivala u bitkama, u Francuskoj je javno mnjenje bilo oduševljeno “herojskom Srbijom”.

Nakon pobeda, kako podseća Bled, došlo je do nedaća 1915. godine kada, uprkos hrabrosti, srpska vojska nije mogla da se odupre i da bi izbegla kapitulaciju krenula preko Albanije u Grčku.

Francuska je preuzela 150.000 preživelih vojnika pre nego što su pregrupisani na Krfu, kazao je Bled i dodao da je istovremeno hiljade Srba prebeglo u Francusku gde su bili izuzetno dobrodošli.

Tokom današnjeg dana, obeležavanje 180 godina diplomatskih odnosa biće obeleženo i okruglim stolom na kojem će učestvovati

Žan- Pol Bled, zatim Stanislav Sretenović iz Instituta za savremenu istoriju, Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije i Vojislav Pavlović, direktor Balkanološkog instituta.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More