Prirodno dobro velikog značaja! Risovačka pećina otkriva tajne iz prošlosti (FOTO)

Foto: pixabay
89

Risovačka pećina je značajan paleontološki, arheološki i speleološki lokalitet. Nalazi se jugoistočno od Bukovičke banje, na ulazu u Aranđelovac.

Pećina Risovača je spomenik prirode prve kategorije i prirodno dobro od izuzetnog i kulturno dobro od velikog značaja.

View this post on Instagram

ПЕЋИНА РИСОВАЧА 🍃🍂🍃 Станиште човека из леденог доба, палеолитски спелеолошки објекат, пећина Рисовача налази се у непосредној близини Аранђеловца, у централној Србији. Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек. Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије. Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача (273 m). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке). Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног силекса, обрађене кости и фосилни остаци праисторијских животиња. Велику пажњу привлаче они артефакти који својим одликама имају елементе култура средњег и позног палеолита. Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода старијег каменог доба. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од полиестерске смоле. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов. #risovača #pećine #volimsrbiju #geografija #priroda

A post shared by Sa Srbijom na Ti ! (@sasrbijomnatii) on

Nastala je dejstvom toplih mineralnih voda kalcijsko-magnezijskog tipa, koje su poput onih na izvorima u Bukovičkoj banji. Starost pećine procenjuje se na više od 100 hiljada godina. Bila je najpre stanište životinja, a u periodu od pre 35-50 hiljada godina i risovačkog (neandertalskog) čoveka.

Oko 1950.godine, tokom rada kamenoloma,otkrivena je pećina. Međutim,baš zbog rada tog kamenoloma uništen je ulazni deo pećine u dužini od 20 m, koji je u stvari bio stanište risovačkog čoveka.

Od 1953.do 1977.godine vršena su arheološka istraživanja i speleološka istraživanja zahvaljujući kojima su, u mulju koji je ispunjavao pećinu Risovaču od poda do tavanice, pronađeni koštani ostaci preko dvadeset životinjskih vrsta.

View this post on Instagram

#risovača #pecina #mermeronix #stalaktiti

A post shared by Đorđe Lalić (@djordjelalic) on

Najbrojnije su bile kosti pećinskog medveda koje čine 2/3 svih koštanih ostataka. Na drugom mestu po brojnosti su ostaci divljeg konja, zatim džinovskog jelena, vuka, pećinskog lava, hijene…

U ulaznom delu pećine, u naslagama nanosa i gline i među koštanim ostacima životinja, otkriveni su i ostaci materijalne kulture paleolitskog čoveka. To su predmeti nastali od kremen kamena i kosti – listoliki nož, koštana šila i bodeži… Na osnovu ovih nalaza ustanovljeno je da je risovački čovek bio savremenik krapinskog čoveka iz okoline Zagreba.

Кoštani ostaci životinja i artefakti pronađeni u pećini Risovači čuvaju se u Narodnom muzeju u Aranđelovcu, gde se nalazi i skelet pećinskog medveda izrađen od originalnih koštanih ostataka pronađenih u pećini Risovači.

 

Izvor B92
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More