Bjelogrlić: Male razlike su me uvek inspirisale i zato sam ostao Jugosloven u duši

FOTO TANJUG / SAVA RADOVANOVIC
304

Nova TV serija Tajkun, sa Draganom Bjelogrlićem u glavnoj ulozi, stiže na male ekrane. Zajednički projekat produkcijske kuće „Fajerflaj“ i „Telekoma Srbije“, potpisuje reditelj Miroslav Miša Terzić.

Kroz deset epizoda, prati se dramatičan i turbulentan život moćnog čoveka na vrhuncu karijere u trenutku kada i država i neprijatelji prete da unište njegovo poslovno carstvo.

Tajkun je triler sa kriminalističkim zapletom u kojem dominiraju elementi porodične drame, a glavna linija priče prati Vladana (Dragan Bjelogrlić) koji je u javnosti omražen zbog bogatstva stečenog na sumnjiv način. Postaje progonjen čovek, prisiljen na drastične mere zbog očuvanja sebe, svoje kompanije i porodice.

FOTO TANJUG / SAVA RADOVANOVIC

Serija počinje sa emitovanjem 15. marta na Supernovoj, a 16. marta, na RTS-u, od 20 časova.

„Mislim da se ovde radi o jednoj drami sa elementima trilera, o zanimljivoj seriji koju je napisao Đorđe Milosavljević, koji je pisao mnogo toga ali mislim da je ovo najbolje što je napisao“, rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, Dragan Bjelogrlić i dodao da je reč o netipičnoj seriji.

„Nadam se da će ovaj tajkun biti jedini tajkun koji će gledaoci u Srbiji voleti“, dodao je Bjelogrlić.

Serija, čija je prva epizoda promovisana na Festu, okupila je vrhunsku ekipu kreativaca iz Srbije i regiona.

Direktor fotografije je Radan Popović, koji je specijalno zbog ovog projekta došao iz Los Anđelesa.

Regionalna ekipa
Uz Dragana Bjelogrlića, u glumačkoj postavi nalaze se Bane Trifunović, Marko Baćović, Hana Selimović, kao i mlade glumačke nade Vuk Jovanović, Neven Bujić, Vanja Nenadić i Miloš Petrović Trojpec. Uz Tihanu Lazović, tu su još dve gostujuće regionalne zvezde: Janko Volarić Popović i Toni Mihajlovski.

„Hedlajn ove serije je – Moć je nedeljiva! To i jeste istina. Neko kad dođe do moći, teško da bi je podelio sa drugima. Mislim da bi mogao da bude i – Moć ima svoju cenu. Ta čovekova želja da bude bogat a onda i moćan, je očigledno jedna od najvećih zamki u koje čovek može da upadne“, objasnio je Bjelogrlić.

„Sama činjenica da je dovoljno da seriju nazovete – Tajkun, i da ona probudi toliko interesovanja i polemika, a možda ljudi očekuju i da vide još nešto o čemu ova serija ne govori, već govori da je to dugo godina naša svakodnevica i da mi prosto živimo u vreme tajkuna“, dodao je glumac.

Komentarišući regionalni karakter serije, u smislu kadrova, Bjelogrlić kaže da se nije nadao da će ga „u 2020. godini novinari pitati o tome kako se regionalno sarađuje, već da će to biti potpuno normalno“.

„Međutim, tako je kako je. Još uvek se mi umetnici trudimo da pravimo i da sarađujemo zajedno, nema tu nikakvog političkog razloga ni tržišnog. Prosto, meni bar, je uvek zanimljivo da radim sa ljudima iz drugih sredina. Više puta sam to rekao – Jugoslaviju su razorile male razlike, a male rezlike su nešto što je meni bila inspiracija i zato sam ja ostao Jugosloven u duši“, rekao je iskreno Dragan Bjelogrlić.

Toma Zdravković
Bjelogrlić je angažovan na još jednom projektu, a reč je o filmu i seriji o pevaču Tomi Zdravkoviću. Ideja za to ostvarenje je potekla od pevača i kompozitora Željka Joksimovića.

„Mi nemamo biografske filmove, ili ih imamo jako malo. Posebno ne o sjajnim, velikim umetnicima, malim-velikim ljudima. Ja sam znao za rad Tome Zdravkovića i njegove pesme volim, i danas ih naručujem u kafani, ali kada se upoznao sa njegovim životom, shvatio sam da to nije samo priča o Tomi Zdravkoviću, već priča o jednom vremenu kojeg više nema“, kaže Bjelogrlić i dodaje da je imao priliku da Tomu i upozna.

Vinča
Glumac, reditelj i scenarista je najavio još jedan film u čijem središtu je, kao tema – Vinča.

„To se dešava 1958. godine, kada je grupa naših naučnika u Vinči, tada jednom od pet vrhunskih nuklearnih instituta u svetu, radeći na tajnom projektu Atomska bomba, se ozračilo. Bili su faktički osuđeni na smrt. Prebačeni su u bolnicu Kiri u Parizu – eksperimentalnu bolnicu za eksperimentalne bolesti, jer to je bolest koju tada niko nije znao. Čuveni profesor Mate je napravio prvu transplantaciju koštane srži, od njih petoro je spasao njih četvoro. Cela priča je o tome da je petoro Francuza tada doniralo koštanu srž, ne znajući da li će da preživi“, objasnio je ukratko Bjelogrlić ukratko priču koja prati film o istraživačima iz Vinče.

Izvor RTS.RS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More