Da li je razmena teritorija ”kamen spoticanja” EU i SAD?

Foto/Wikipedia
46

Ministri spoljnih poslova EU bi na sastanku 23. marta trebalo da imenuju Specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i Zapadni Balkan.

U pismu koje je šef diplomatije EU Žosep Borel uputio ministrima spoljnih poslova EU, a u koje je Tanjug imao uvid, za Specijalnog predstavnika EU predlaže se ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, a zemlje članice pozivaju da što pre donesu odluku o tome.

U diplomatskim izvorima u Briselu očekuju da će Lajčak po imenovanju imati zadatak da radi pronalaženju rešenja koje neće podrazumevati razmenu teritorija.

”Osnova mandata novog Specijalnog predstavnika EU biće da u moje ime posreduje u dijalogu Beograda i Prištine i radi na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa kroz postizanje pravno obavezujućeg sporazuma koji će se odnositi na sva otvorena pitanja među stranama”, stoji u pismu koje je Žosep Borel poslao šefovima diplomatija EU krajem februara.

Povodom izgleda za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, koji je blokiran više od godinu dana uvođenjem prištinskih taksi na robu iz centralne Srbije, u Briselu naglašavaju da je ”nastavak hitno potreban”, a ”trenutno stanje neodrživo”.

”Kosovo treba da ukine takse, a prvi koraci premijera Kurtija moraju da rezultiraju spenzijom tarifa. Svi napori, posebno zemlja članica EU, važni su kako bi se nastavio dijalog pod pokroviteljstvom EU”, kaže za Tanjug portparol EU, Peter Stano.

I dok EU ne želi da zvanično komentariše očigledne razlike u pristupu Brisela i Vašingtona kada je reč o aktivnostima na ukidanju prištinskih taksi kao preduslova za nastavak dijaloga, u diplomatskim krugovima u Briselu se može čuti ocena da EU ne želi da do sporazuma Beograda i Prištine dođe ”pošto-poto” odnosno da se ”zbog brzine u pitanje dovede supstanca”.

”Dok je Vašington spreman da izvrši dodatni pritisak i prihvati svaki dogovor dve strane kojim bi se okončalo ”kosovsko pitanje”, za EU odnosno Nemačku i dalje je neprihvatljiva ideja o mogućoj promeni granica kao delu rešenja. Očekuje se da će i novi Specijalni predstavnik imati takve instrukcije kada počne sa svojim mandatom”, navode izvori Tanjuga u Briselu.

Jedna od ocena je da EU upravo zbog protivljenja ideji o razmeni teritorija, oko čega je Berlin izričit od početka, nastoji da podrži novoizabranog premijera privremenih kosovskih institucija Albina Kurtija koji je, za razliku od predsednika Hašima Tačija, ”apsolutno protiv” takvog rešenja.

”Istovremeno,Tači kritikuje ulogu EU u celom procesu i oslanja se na ulogu i interese Vašingtona kome je prihvatljiva ideja o brzom rešenju koje može podrazumevati i razmenu teritorija” ,navode poznavaoci prilika.

Iako nema zvaničnih izjava o tome, u Briselu ukazuju na mogućnost da Kurti, upravo zbog razlike u stavovima Berlina i trenutne administracije u Vašingtonu po pitanju konačnog rešanja za odnose Beograda i Prištine, može imati ”jednostranu podršku” u ”odugovlačenju” potpunog ukidanja taksi koje bi vodilo brznom nastavku pregovora.

”Opcija o eventualnoj promeni na čelu SAD i promeni stava Vašingtona je ipak na ”dalekom štapu”, a u obzir treba uzeti i činjenicu da uticaj Angele Merkel sve više opada kako se bliži kraju mandata, dok se Emanuel Makron, kao drugi važan činilac EU stavu prema dijalogu Beograd i Prištine, nikada nije izjasnio protiv ideje o razmeni teritorija”, zaključuju diplomatski izvori Tanjuga u Briselu.

U evropskim diplomatskim krugovima navode da nakon posete Vašintonu, predstojeća poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučić Berlinu može biti od velikog značaja za nastavak procesa normalizacije odnosa Beograd i Prištine.

Ukazuje se i na činjenicu da će se u Berlinu, za razliku od Vašingtona gde je boravio predsednik tzv Kosova Hašim Tači, do kraja marta naći i premijer privremenik kosovskih institucija Albin Kurti.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More