Mladić iz Hrvatske izlečen od koronavirusa: “Nemate pojma koliko svi malo cenimo to što imamo”

187

U karantinu Klinike za infektivne bolesti “Dr. Fran Mihaljević”, u kojem borave blizanci oboleli od korona virusa, pali se crvena lampa – poziv da dođu do interfona preko kojeg komuniciraju sa lekarima i sestrama već 17 dana, prenosi Blic.

– Svi troje ste negativni – kaže doktor sa druge strane, misleći na oba brata blizanca, obolela od korona virusa, i devojku jednog od njih.

Za prvoobolelog blizanca i njegovu devojku to je bio prvi negativan nalaz, a drugom blizancu bio je drugi – onaj koji znači da je zdrav.

– Da, prva sam osoba u Hrvatskoj koja je otpuštena kući iz bolnice i preboleo sam korona virus – kaže mladić za “Jutarnji list”.

Preporuka lekara je da još deset dana bude u kućnoj izolaciji iz preventivnih razloga.

– Najnovija istraživanja su pokazala da se u nekim ekstremnim situacijama zarazan može biti i 25 dana, pa ćemo to poštovati. Ali, ja sam negativan i ovo je samo dodatna mera – kaže.

Nakon što je saznao da je zdrav, doktor ga je upitao hoće li da pričeka brata ili će otići kući.

– Rekao sam da bih, ako mogu, ja otišao. Na kraju krajeva, brat je negativan i očekujem da će i on danas, sutra izaći iz bolnice. A i predugo smo bili zajedno u par kvadrata pa da se malo odmorimo jedan od drugog – našalio se..

Osećaj je, kaže, bio neopisiv. Toliko je bio uzbuđen jedino kad je pre nešto više od pola godine diplomirao.

– Jao, taj korak kad izlazim na otvoreni prostor. Nemate pojma koliko svi malo cenimo to što imamo – kaže.

Iz bolnice je izašao u duksu, jakni, pantalonema i patikama. U ruci je nosio plavu torbu u kojoj su bile dve prazne torbe i otpusno pismo.

– Sve drugo što sam koristio i nosio ostalo je u bolnici i to će oni svojim metodama dezinfikovati i oprati, a deo sam već bacio. Dezinfikovanu odeću u kojoj sam izašao iz bolnice ostavio sam u garaži. Prazne su torbe već dobro dezinfinkovane u bolnici, a mobilni sam dobro oprao u medicinskom alkoholu – govori nam.

Naravno, još će deset dana biti kod kuće, ali to je ipak drugačije.

Nosi masku

– Neverovatno je da su svi ti dani nekako brzo prolazili, a već imam osećaj kao da nikad nisam ni bio tamo – kaže nam.

Većinu vremena kod kuće provodi u sobi, a kad, na primer, ode po čašu vode, ima masku. Na sreću, ima uslove da ispoštuje preporuku bolnice da ne deli sanitarni čvor sa ukućanima.

Mladiću je situacija došla nenadano. Kako i ne bi? Korona virus još nije bio otkriven u Hrvatskoj. U petak, 21. februara, brat mu se vratio iz Milana, gde je bio nekoliko dana sa devojkom. Tokom vikenda 22. i 23. februara situacija u Hrvatskoj bila je mirna. U ponedjeljak – šok. Njegov brat prvi je u Hrvatskoj kojem je dijagnostikovan korona virus. Dan kasnije i njemu.

Pod strogim merama sigurnosti, 25. februara odvezen je u Kliniku za infektivne bolesti “Dr Fran Mihaljević”. Od tada nije video lice bez maske ili osobu koja im se približava bez zaštitnog odela.

– Što se tiče samog toka bolesti, on je izgledao ovako: u bolnicu sam došao sa temperaturom od 37,4 stepena i to je bio jedini simptom koji sam imao tog dana – govori i nastavlja priču iz karantina, piše “Jutarnji list”.

– Sledeća dva dana temperatura se penjala do 38,5 i počeli simptomi klasični za grip, bol u mišićima i zglobovima, ‘teška glava’ i opšta slabost – priča.

Nakon toga temperatura mu je pala na 37,5 stepeni, a već sledeći dan gotovo je nije ni bilo.

– Zapravo sam šest dana imao neke simptome, a nakon toga je stalo. Ostao je samo hronični umor sledećih nekoliko dana. Ne znam da li je to bilo zbog bolesti ili su to posledice toga što smo bili dugo u zatvorenom – priča.

Poslednjih dana se osećao savršeno zdravo, a što se tiče toka bolesti, gotovo identičan je bio i kod njegovog brata. Prvi kontrolni testovi bili su 2. i 6. marta. Obojica braće opet su bila pozitivna.

No, onda je stigao prvi negativan nalaz.

– Bilo je to 9. marta. Osećaj neopisiv! Ali, bratu je tada bio pozitivan, pa nisam bio potpuno opušten – kaže nam.

A život u karantinu, pitamo. Kako je to izgledalo?

– Prvih par dana je bilo užasno dosadno, ali kasnije više nije. Ne znam kako bih to opisao. Jednostavno prihvatiš situaciju i to postane tvoj život. U ovom slučaju, brat i ja u maloj sobi 24 sata na dan i tako unedogled – govori.

Budili su se u 8 sati – probudila bi ih sestra preko interfona. Proverili bi vitalne funkcije, temperaturu i dobili doručak.

– Onda bismo opet malo legli. Nije baš da smo mogli na jutarnju kafu u kafić – smeje se i dodaje da su u 12 sati gledali Dnevnik pa bi ručali.

Naravno, u 16 sati bi slušali konferenciju za medije, a u međuvremenu bi bili na internetu. Pogledali su brojne serije, a večeri su provodili uz sport.

– Domaća liga, strana… daj što daš. Sve se pratilo – govori mladić.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More