“Ovaj let može me skupo koštati”! Srpkinja je doletela iz Londona u poslednjem času!

(AP Photo/Matt Dunham)
285

“Do pre desetak dana u Londonu se pandemija korona virusom dešavala ‘tamo negde’, radilo se normalno, onda su za 24 sata ispražnjeni marketi i apoteke, u firmi su me i dalje zapanjeno gledali zbog moje molbe da se ranije vratim u Srbiju, da bi se konačno dolazak na Hitrou pretvorio u pakao tokom kojeg su moja zaštitna maska i rukavice izgubili svaki smisao”.

Na taj način počinje za “Blic” svoju ispovest Valjevka (39), koja se u utorak veče, jednim od poslednjih letova iz prestonice Velike Britanije vratila u Beograd, odakle je odmah, zbog dolaska iz visokorizičnog područja, upućena u 28-dnevnu kućnu izolaciju. Ovo je njena priča o tome kako je izgledao život i rad u jednoj od najvećih evropskih metropola u poslednja dva meseca u uslovima pandemije korona virusom i njena “borba” da se vrati u Srbiju, piše Blic.

“Početkom februara otišla sam da radim u jednu fimu u Londonu, u kojoj sam angažovana poslednjih godinu dana, sa planom da se vratim u Srbiju 9. marta. Korona virus je u dalekoj Kini – tako kažu i vesti na BBC, koje pogledam svako veče u 22 sata, pa dani teku uobičajenim tokom. Krajem februara iz firme me mole da produžim ostanak za dve nedelje i da ostanem do 23. marta. Kažem im da sam raspoložena da radim, ali da moram da se dogovorim sa porodicom. Muž i deca se slažu, a ja u sebi mislim da neće smak sveta za dve nedelje. Menjam kartu za 23. mart i život se nastavlja uobičajenim tokom. Radim, posle podne šetam i svraćam u jedan od dva trgovinska lanca u susedstvu mog stana da kupim omiljeni keks i potrepštine. Hrana je pristupačna, svega ima u izobilju. Uveče i dalje gledam vesti u 22 sata, ali sada se već više priča o virusu u Kini, a spominje se da ima slučajeva zaraženih i u Italiji, ali Britanci sve te vesti analiriziraju isključivo sa ekonomskog aspekta”.

“Mart je, a ja radim, šetam, kupujem keks…”

“Početak je marta, ja i dalje radim, šetam, čujem se sa porodicom, kupujem omiljeni keks i sve ostalo, jer u marketima ima svega. Na vestima u 22 časa kažu da je celokupni zdravstveni sistem Velike Britanije spreman, imaju nekoliko slučajeva zaraženih, ali tvrde da je sve pod kontrolom i nastavljaju analizu kako da ekonomiju zaštite od pandemije”.

“U narednim danima korona se sve više širi po Evropi, prenose mi moji aktuelne vesti, a ja odlučujem da u popodnevnoj kupovini, umesto keksa, kupim zaštitnu masku. Posle tri sata obilaska apoteka, shvatam da maski nema. Zovem ćerku u Valjevo i javljam joj da mi odmah kupi maske i pošalje ih u London. To mi je bio osmomartovki poklon”.

To je bio tek početak.

“BBC u vestima u 22 počinje da prenosi apokaliptične snimke iz ostatka sveta zbog pandemije, komentari Britanaca su “strašno, strašno”, ali oni su spremni i naravno sve dalje je o ekonomiji države i kako je sačuvati. Firme, kao što je moja, nastavljaju normalno da rade, deca normalno idu u škole, ali prilikom odlaska u market primećujem da se rafovi prazne. Slično kao i u Srbiji, prvo nestaju ogromne količine toalet papira”.

“Market je opustošen, nema više mog keksa”

“U četvrtak 12. marta menadžmenu šaljem zvaničan mejl u kojem ih obaveštavam da se nadam ću ostati na poslu do 23. marta, ali da ukoliko vidim da će Vlada Srbije krenuti da zatvara granice, da ću u tom slučaju odmah ići kući. Menadžment me poziva na sastanak, gledaju me saosećajno i proveravaju moju psihičku stabilnost, zato što sam u njihovim očima počela da paničim, a to loše utiče na rad i efektivnost. Nakon posla ne svraćam u market koji je bukvalno za 24 sata opustošen, tako da više nema ni mog omiljenog keksa. Vesti u 22 sata ne gledam jer mi je sve jasno – dok svet pokušava da zaustavi virus, Britanci pokušavaju da sačuvaju ekonomiju”.

“Tri dana kasnije predsednik Srbije u obraćanju naciji moli dijasporu da ne dolazi u Srbiju u vreme praznika. Porodica u razgovoru nakon toga histeriše, moj instinkt mi govori da ostanem i da je previše rizično da se vraćam, ali popuštam pod pritiskom porodice. Menjam kartu za utorak 17. mart, obaveštavam menadžment i pakujem se. Iz firme me obaveštavaju da je premijer Džonson u odnosu na juče značajno promenio svoj stav u vezi opasnosti od virusa i da je doneo novi set zaštitnih mera. Uz to, pitaju me kako sam znala da će tako brzo doći haotično vreme? Objašnjavam im da ratovi, bombardovanje i poplave, koje je preživela Srbija, donose iste nevolje i da je model isti. U isto vreme, u sećanje mi dolazi jedan popularni komični snimak razgovora dva Britanca, koji objašnjava njihov način razmišlajnja: “U fazi jedan kažemo da se ništa neće desiti. U drugoj fazi kažemo da će se možda nešto desiti, ali da nećemo ništa uraditi povodom toga. U trećoj da možda treba nešto uradimo povodom toga, ali nema ništa što mi možemo da uradimo. U četvrtoj da smo možda mogli nešto da uradimo povodom toga, ali sada je previše kasno”.

Na aerodoromu gužva

“Za povratak kući spakovala sam se baš kako treba u ovakvoj situaciji. Imam hirurške rukavice na rukama, masku na licu, u džepu još deset setova rukavica, u drugom sredstvo za dezinfekciju ruku. Onog momenta kada je moja noga kročila na aerodrom Hitrou shvatila sam da sam napravila grešku. Jeziva gužva, haotično stanje, zaposleni na terminalu ne nose ni rukavice ni maske. Na čekiranju traže da skinem masku i otvorim kofere. Prilikom otvaranja kofera tri puta sam pocepala rukavice. Ponovo kontrola, ponovo moram da skinem masku, ponovo mi traže da otvorim kofer i ponovo cepam rukavice. Bez obzira što sam tri sata ranije došla na aerodrom, jedva stižem da se ukrcam kolika je gužva”.

“U avionu Er Srbije gotovo da su sva mesta popunjena. Ispred mene ljudi sa kruzera, šapuću ali ih čujem kako se hvale kako su uspeli da sa svih strana sveta stignu u London kako bi se vratili u Srbiju i opušteno skidaju maske, srećni što su se dokopali direktnog leta za Beograd. Boli me želudac. Na samom aerodromu se napravio čep, tako da sat i po vremena čekamo poletanje. Stižemo u Beograd i tu u još četiri sata čekam da dobijem rešenje o karantinu. Muž me čeka i krećemo kući. Porodica je srećna što sam stigla, bez svesti da postoji ogromna mogućnost da me ovaj let može skupo koštati jer sam astmatičar. Sedim kod kuće u karantinu i molim Boga da nisam zakačila virus tokom suludog povratka”.

Važni telefoni

Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”: 011 2684 566.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More