“Pažnja, pažnja, poštovani građani ostanite kod kuće i sledite preporuke. Nije gotovo” (VIDEO)

FOTO:WIKIPEDIA/DARKO DOZET
872

“Pažnja, pažnja, poštovani građani ostanite kod kuće i sledite preporuke. Nije gotovo”.

Ko bi rekao da će isti onaj čovek koji je pre 21 godinu 78 dana upozoravao na vazdušnu opasnost u toku NATO bombardovanja, ove rečenice ponoviti!

Načelnik centra za obaveštavanje u vreme NATO bombardovanja Avram Izrael izjavio je da je danas, kada se suočavamo sa korona virusom, ključ u našim rukama, za razliku od 1999. godine kada je malo toga od nas zavisilo.


On je u uključenju za TV Prva rekao da smo sada u novom ratu sa nevidljivim neprijatelj i da sve zavisi od nas.

“Ključevi pobede protiv nevidljivog neprijatelja su u našim rukama. Zavisi od naše discipline, pridržvanja mera. Ključ je u našim rukama za razliku od 1999. godine kad je malo zavisilo od nas, danas gotovo sve zavisi od nas”, rekao je Izrael.

Ispričao je da ga i danas, kada se seti NATO bombardovanja, još u neverici.

“I tada kao i sada, bili smo u prilici da štitimo svoje živote. Uspeli smo i 1999. izašli smo iz te priča, pouku nismo izvukli, civilne zaštite setimo se kada je loše”, rekao je Izrael i naveo da će kada sve ovo prođe biti rilika da se i o tome priča.


Upitan koji događaj najviše pamti iz perioda bombardovanja, koje je poočelo na današnji dan pre 21 godinu, Izrael je rekao da je mnogo trenutaka koje pamti i naveo da je među njima sećanje na izgubljeni mladi život Milice Rakić koja bi danas imala 25 godina.

Naveo je da građani pamte njegove poruke tokom bombardovanja, a da bi njegova poruka danas bila:

“Pažnja, pažnja, poštovani građani ostanite kod kuće i sledite preporuke. Nije gotovo”.

Vazdušni napadi NATO snaga na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, počeli su na današnji dan pre 21 godinu. Napadi su trajali 78 dana, a prema procenama različitih izvora, za to vreme poginulo je, paišalne procene koje nikada nisu zvanično objavljenje, između 1.200 i 3.000 ljudi.

Agresija NATO-a izvršena je bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage vrše etničko čišćenje Albanaca sa Kosova i Metohije. Kao povodi za napad na SRJ iskorišćena su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske strane da potpiše Sporazum iz Rambujea.


Američkom generalu Vesliju Klarku, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, naredbu je izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Prve bombe su pale 24. marta 1999. godine na vojne objekte u SRJ, a kasnije su se napadi, bez ikakvog opravdanja, proširili na privredne i civilne ciljeve.

U napadima na Jugoslaviju NATO je koristio preko hiljadu letelica (lovci, lovci-bombarderi, bombarderi, špijunski avioni itd.).

Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Takođe, oštećeno je i 14 aerodroma, 69 škola, 18 dečijih vrtića, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova potpuno razoreno.

Materijalna šteta procenjuje se od nekoliko desetina do 100 milijardi američkih dolara.

23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu nacionalne televizije usmrtio 16 radnika RTS-a, što je bio prvi put da se neka medijska kuća proglasi za legitimni vojni cilj.

Izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je oko 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.

NATO agresija je okončana potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, a tri dana nakon toga počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.


Sledećeg dana generalni sekretar NATO-a izdao je naredbu o prekidu bombardovanja. Poslednje bombe pale su u selo Kokoleč 10. juna u 13.30 časova.

Savet bezbednosti UN je istog dana usvojio Rezoluciju 1244, a na KiM je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja.

Iako su NATO bombe 11 nedelja zasipale našu zemlju, Srbi su, kao što to često biva u kriznim situacijama, pokazali jedinstvo. Tokom agresije, građani su ponosno izlazili na ulice, trgove i mostove.

Raznim koncertima i sličnim događajima poslali su u svet sliku male zemlje koja je odbila da se preda pred daleko brojnijim agresorom.

Izvor Tanjug, Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More