“Teško je biti sam u Americi u ovo vreme”, srpski student jedva čeka let za Srbiju (FOTO)

Foto: Tanjug/ P Photo/Mark Lennihan
1,205

Jedina želja Vukašina Kešelja (20), mladog studenta sportskih nauka, je da konačno vidi porodicu i prijatelje, makar to značilo da treba da putuje preko Njujorka, trenutno najvećeg žarišta koronavirusa u SAD.

Na spisku Vlade Srbije za evakuaciju učenika i studenata iz SAD, koji su nakon obustave avio saobraćaja i zatvaranja kampova usled pandemije koronavirusa ostali zaglavljeni na američkom tlu, nalazi se i Novosađanin Vukašin Kešelj (20), student Sportskih nauka Univerziteta u Nebraski, piše Serbiantimes.info.

Trenutno utočište našao je kod dalje i jedine rođake u Americi, u Čikagu, dok čeka da ga obaveste o mestu na humanitarnom, prioritetnom letu ka domovini. U međuvremenu, u svakodnevnom je kontaktu sa zaposlenima u našem konzulatu u Čikagu, koji zajedno sa kolegama iz Njujorka i ambasade u Vašingtonu rade na prikupljanju podataka srpskih državljana koji imaju opravdan razlog za povratak u Srbiju.

Odluku o tome da krene na put doneo je u roku od dva sata, u trenutku kada je većina fakulteta zatvarala svoje studentske kampuse!

“Pravila ponašanja su nam konstanto stizala od strane škole, a raspust je bio produžen za sedam dana. Prošle srede javljeno nam je online da su časovi pomereni, a jedan po jedan student je ,,bežao” iz doma. Pošto je naš fakultet kasnije u odnosu na druge doneo odluku o produžetku raspusta i prebacivanju časova na online nastavu, mislio sam da će ubrzo uslediti i obaveštenje o hitnom napuštanju domova, kao i u slučaju drugih fakulteta… Rešio sam da bi bilo najbolje da odem sa kampusa, jer sam iz razgovora sa kolegama zaključio da je sve manja verovatnoća da će nam neko pružiti prevoz do aerodroma…”, kaže Vukašin.

On dodaje da ljudi nisu svesni koliko je teško biti sam u inostranstvu (pogotovo za vreme korona krize), sve dok se i sami ne nađu u takvoj situaciji.

Foto: Tanjug/ P Photo/Mark Lennihan

“Znajući koliko su Amerikanci hladni i generalno uplašen narod, teško da bi neko bio voljan da pruži ruku u ovim teškim momentima. Moja velika sreća je što imam rođaku u Čikagu i što je bila voljna da me primi u stan. Stvarno ne znam u kom pravcu bi se priča odvijala da nema nje”, ističe Vukašin.

Mladi Novosađanin kaže da su se na početku epidemije ljudi uglavnom šalili sa korona virusom. Situacija je ubrzano postajala sve ozbiljnija, što se moglo zaključiti i po reakcijama državnih oprgana.

“Primećivala se zabrinutost među ljudima. Neke od mera predostrožnosti na fakultetu bile su izbegavanje rukovanja, hrana u menzama bila je upakovana u kese, zatvarane su prostorije i većina kampusa u državi…”, objašnjava on i dodaje da se nada da će se sve uskoro završiti i da će se što pre naći u porodičnom domu, ako treba i u izolaciji.

Priznaje da mu jedina želja da konačno vidi porodicu i prijatelje, makar to značilo da treba da putuje preko Njujorka, trenutno najvećeg žarišta koronavirusa u SAD.

“Kada dođem kući nastaviću da pratim online studije, što i trenutno radim. Radiću vežbe snage što je moguće više, a potrudiću se da maksimalno uživam u pravoj domaćoj hrani”, zaključuje Vukašin Kešelj.

Izvor SerbianTimes.info
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More