Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije: “Mekane mere Šveđana nisu dale rezultate”

(Fredrik Sandberg/TT News Agency via AP)
416

Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije kaže da osetniji rast broja smrtnih slučajeva u Švedskoj, gde je u nedelju zabeleženo 373 preminula, nije dao rezultate, posebno u poređenju sa susedima poput Finske, Norveške i Danske, te da će verovatno morati da ga promene.

„Mekane mere” Šveđana u borbi sa korona virusom, odnosno pristup koji se oslanjao na individualnu odgovornost građana, prosto nije dao rezultate, smatra Igrutinović.

Nakon kraha ideje o kolektivnom imunitetu, Švedska se, prema njegovim rečima, sprema za hiljade mrtvih.

Zato će i ona morati da se sa tog „fleksibilnog” puta pomeri ka oštrijim merama, ističe Igrutinović.

U Švedskoj do sada nije bilo restriktivnih mera u borbi sa korona virusom, a u svetlu najava švedskog premijera Stefana Lofvena zemlja će morati da „mrtve broji u hiljadama”.

Igrutinović podseća da je Švedska dosta stoički počela borbu sa korona virusom, oslanjajući se na logiku kolektivnog imuniteta.

“Nakon osetnijeg rasta broja smrtnih slučajeva za vikend, švedska vlada je, podseća, nagovestila da će uredbama zabraniti ne samo veća okupljanja, koja su donekle već i zabranjena, već i da će zabraniti rad kafića, restorana i krenuti sa jednim strogim, imperativnim redukcijama, koje već vidimo u najvećem delu Evrope, a svakako i kod nas u Srbiji”, naveo je Igrutinović za Sputnjik.

Prema njegovim rečima, primer Švedske je pokazao da ta prva ideja o ličnoj odgovornosti kao temelju za sprečavanje širenja virusa funkcioniše samo donekle, ali ne i suštinski “vrši” posao i to na kratak rok.

„Takođe, ni ta ideja o kolektivnom imunitetu na kratki rok ne daje rezultate. Ona jeste ključno važna za naredni period od šest meseci ili godinu dana, odnosno dok ne dobijemo vakcinu za korona virus, ali na žalost ne funkcioniše kada je reč o sprečavanju drastičnog skoka broja zaraženih i umrlih. Taj drastični skok obolevanja i smrtnih slučajeva opterećuje zdravstveni sistem u kome bi onda lekari ispadali iz stroja, a ljudi umirali po kućama od srčanog udara, jer nema ko da dođe da im pomogne. Dakle, čini mi se da su te ideje na političkom nivou temeljno poražene u zemljama poput Švedske, Sjedinjenih Američkih Država, pa i Velike Britanije”, ocenjuje Igrutinović.

Na pitanje šta je Šveđanima bio primarni motiv da se odluče za fleksibilne mere u borbi sa koronom i da li su opravdane pojedine kritike da su kontroverznim pristupom primat stavili na očuvanje ekonomije i privrednog razvoja, Igrutinović odgovara da je ekonomija sasvim sigurno imala uticaja.

„Kada ste na vlasti morate da brinete o tome ko će vam uplaćivati porez iz kojeg ćete isplaćivati plate, ali kada imate kolaps otvarate se ne samo za ekonomsku krizu, već i za jednu vrstu legitimnih napada opozicije zašto niste više uradili.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More