Borba protiv korone: Da li Nemačka sme već da razmišlja o ukidanju restriktivnih mera i o njihovom ublažavanju?

Sada je u Nemačkoj infiicirano oko 68.000 ljudi.

Foto:Tanjug/Michael Kappeler/dpa via AP)
364

Da li Nemačka sme već da razmišlja o ukidanju restriktivnih mera i raspravlja o njihovom ublažavanju?Političari kažu da je za to prerano, dok sve više uglednih stručnjaka tu raspravu podstiče i nudi predloge.

„Uprkos tome što se u Nemačkoj smanjuje broj novih infekcija koronavirusom, prerano je govoriti o poboljšanju situacije”, kaže Lotar Viler, predsednik Instituta Robert Koh, po čijim podacima je do sada bilo inficirano ukupno više od 103.000 ljudi, od kojih je izlečeno 33.300 a umro je 1861. Sada je u Nemačkoj infiicirano oko 68.000 ljudi.

Mada u Nemačkoj nije proglašeno vanredno stanje, javni život je potpuno zamro, a radi samo ono što je neophodno za svakodnevne potrebe ljudi. Ispitivanja javnog mnjenja su pokazala da su građani uglavnom zadovoljni merama vlasti, podržao ih je i akademski deo društva, dok im se privreda gunđajući povinovala.

Koliko će sve ovo trajati?

Međutim, kako vreme prolazi sve glasnija je diskusija o tome da li su restriktivne mere još rimerene a pre svega se postavlja pitanje – koliko će trajati. Mnogi ključni političari na to imaju kratak odgovor: budite strpljivi.

Vlasti u Nemačkoj su zaslužile „veliko priznanje” za aktivnosti u korona-krizi, ali greše u tome što „odbijaju raspravu o ublažavanju i kraju ograničenja”, kaže profesor teologije Peter Dabrok, predsedavajući nemačkom Savetu za etiku.

On ne prihvata kontraargument političara koji kažu da ne žele da bude lažnu nadu: „Ljudima je nada potrebna, ona ih motiviše da istraju.”

Dabrok je pozvao na otvorenu raspravu o postepenom ublažavanju ograničenja, na takmičenje najboljih ideja i predloga: „Prerano je za otvaranje, ali nikada nije prerano razmišljati o kriterijumima za otvaranje.” Nemački savet za etiku je takođe upozorio da bi s vremenom moglo da nestane poverenje stanovništva u vlasti i istakao da ova kriza nije trenutak izvršne vlasti, već „demokratski legitimisane politike”.

Maraton… ne sprint

„Do sada preduzete mere vlasti su uglavnom paušalne, nediferencirane i ne baš precizne”, kaže 14 autora studije Održiva borba protiv pandemije koronavirusa. Preporuke za fleksibilnu strategiju prilagođenu riziku. Oni polaze od toga da pre 2021. nije realno očekivati efikasnu vakcinaciju ili terapiju. A ako se uspori širenje infekcije, što je cilj dosadašnjih mera u Nemačkoj, pandemija može da potraje – i to ne samo nekoliko meseci, već i dobar deo naredne godine. To znači da borba protiv koronavirusa mora mnogo više da liči na maraton nego na sprint.

Trinaest profesora univerziteta i jedan lekar takođe smatraju da je pogrešno suprotstavljati zaštitu zdravlja na jednoj i produktivnu ekonomiju na drugoj strani. Jer, uz nekontrolisano širenje virusa nije moguć ni pozitivan razvoj ekonomije, a štetni efekti postojećih restriktivnih mera ne pogađaju samo ekonomiju, već i zdravstvo, društvo i politiku.

Njihov izlaz iz korona-krize opisuju kao optimalnu kombinaciju razumne borbe protiv pandemije i prilagođavanja restriktivnih mera – u zavisnosti od toga o kojim se ljudima, regionima i sektorima društva i privrede radi.

Oni predlažu formiranje regionalnih operativnih grupa širom Nemačke koje bi koordinisala nacionalna grupa za koronu (corona taskforce) sa zadatkom da politici nude predloge mera, da prate njihovo sprovođenje i da se bave komunikacijom sa javnošću.

Pri postepenom ukidanju restrikcija trebalo bi u obzir uzeti četiri kriterijuma: rizik od infekcije SARS-Cov-2 i od teškog oboljenja COVID-1, relevantnost nekog područja poslovnog i društvenog života i mogućnost uvođenja i poštovanja mera zaštite.

Ovi stručnjaci recimo predlažu da bi prvo trebalo otvoriti sektore sa malim rizikom od infekcije, kao što su visoko automatizovane fabrike i one u kojima su manje ranjivi ljudi, kao vrtiće i škole. Takođe bi ranije mogli da se otvore regioni u kojima ima malo inficiranih i u kojima je mali potencijal za širenje virusa, kao i regioni u kojima je postignut visok stepen imuniteta. To važi i za regione sa slobodnim kapacitetima u zdravstvu.

Zaštititi samo rizične grupe

U drugoj studiji pod naslovom Poboljšati bazu podataka, ciljno razviti prevenciju i zaštititi građanska prava grupa od šestoro vrhunskih stručnjaka u oblasti zdravstva, napominje da su sadašnji podaci kojima se raspolaže i na osnovu kojih se donose političke odluke – nepotpuni i nepouzdani.

Oni kažu da su opšte preventivne mere (npr. fizičko distanciranje) teoretski slabo zasnovane, te da je njihova efikasnost ograničena i paradoksalna (što su efikasnije, veći je rizik od „drugog talasa”) i dovode do kolateralne štete kao što su socijalni problemi i ugrožavanje demokratije i građanskih prava. Treba imati u vidu dugoročne posledice restrikcija po zdravlje ljudi, jer studije pokazuju da povećanje nezaposlenost dovodi do više slučajeva srčanih udara, povišenog krvnog pritiska i depresije.

Slično drugim epidemijama, restrikcije se moraju postepeno zamenjivati merama usmerenim na četiri uzajamno zavisne rizične grupe, a to su: starije osobe, hronični i drugi bolesnici koji pate od više bolesti, institucije kao što su starački domovi i bolnice i spontana lokalna žarišta. Oni ističu da će širenje virusa u narednom periodu biti dominantno u pomenutim institucijama, a da će se smanjiti putem indivudalnog kontakta. Takođe predlažu da se napravi jednostavan test, odnosno bodovni sistem na osnovu poznatih rizika, koji bi mogao da se primenjuje na osobe i grupe.

Neshvatljivo je da deca i mlađi ljudi ne mogu slobodno da se kreću, ako nisu u kontaktu sa starijim ljudima, kažu autori ove studije i stoga predlažu ublažavanje restriktivnih mera, ali pod uslovom da se prethodno zaštite stariji građani.

Nemačka ima 83 miliona stanovnika, od kojih su oko polovina zaposleni, a četvrtina penzioneri – privreda je najjača u Evropi, četvrta u svetu, a BDP po glavi stanovnika je na 8. mestu u EU i na 18. mestu u svetu.

Nemački savet za etiku bavi se velikim pitanjima života. Svojim izjavama i preporukama pruža orijentaciju za društvo i politiku. Članove (28) imenuje predsednik nemačkog Bundestaga.

izvor DW

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More