Strani lekari-naši čelični prijatelji kroz istoriju

Istorija pokazuje da su nas strani lekari pomagali i pre 166. godina, a i kasnije, posebno tokom Velikog rata

Foto: Wikipedia
66

Tokom marta 2020. godine, od kada koronavirus hara svetom pomoć srpskom narodu stizala je iz Kine, Norveške, Švajcarske, Rusije, Turske, SAD, Emirata, EU. Lekare su nam poslali Kinezi i Rusi.

Naši političari, koji su pozdravili humanitarnu pomoć iz Kine i Rusije u više navrata su javno rekli da su ovi stranci naši „čelični prijatelji“. To se odnosi i na ruske i kineske lekare, koji su trenutno u Srbiji. Nije ovo prvi put da nas strani lekari leče u epidemijama. Istorija pokazuje da su nas strani lekari pomagali i pre 166. godina, a i kasnije, posebno tokom Velikog rata.

Prvi strani lekar koji je lečio srpski narod u Užicu i okolini davne 1844. godine bio je Rus. To je bio Grigorije Ribakov iz Petrograda, koji se u Srbiji suočio sa epidemijom velikih boginja i srdobolje. Zato se stalno nalazio na terenu radi pelcovanja dece i odraslih. Grigorije Ribakov bio je iznenađen veoma lošim higijenskim uslovima, ne samo u užičkim selima već i u Užicu.

Od 1846. na dužnosti okružnog lekara u Užicu nalazi se Franc Bihele rodom iz Tirola, magistar hirurgije i veterine koji je diplomirao u Beču. Zapazio nepoverljiv odnos ljudi prema medicinskom osoblju, naročito u toku pelcovanja dece. Početkom 1851. među Užičane dolazi i treći inostrani lekar – Miroslav Neter iz Lužnice u Saksoniji. Lečio je narod od tifusa i radio na zdravstvenom prosvećivanju Srba. Umro je od tifusa početkom marta 1853. godine.

Kada je u Užicu podigne prva moderna bolnica u njoj je od 1855. radio ruski doktor Zelenski, a od 1859. i doktor Simon Josif.

Godine 1876. počeo je Prvi srpsko-turski rat u kome Srbija medicinski nije bila spremna. Vojni sanitet imao je 19 lekara,a civilne bolnice 41 lekara, 5 lekarskih pomoćnika, 25 apotekara i 5 apotekarskih pomoćnika. U pomoć su pritekle brojne strane lekarske misije: ruska, engleska i rumunska, kako bi vojni sanitet mogao da odgovori medicinskom izazovu. Prema podacima ruskog Crvenog Krsta, u Srbiju je tada stiglo 123 ruska lekara, 118 milosrdnih sestara, 41 medicinar, 70 lekarskih pomoćnika i 4 apotekara.

Među ruskim lekarima nalazila se i dr Marija Fjodorovna Zibold, prva žena lekar u Srbiji. Rođena je u Rigi 1849. godine u nemačkoj protestantskoj porodici. Školovala se u Petrogradu i Cirihu. Na studijama medicine u Švajcarskoj je upoznala Nikolu Pašića i Dragu Ljotić. Ona je, kao dobrovoljac, sa prvom ekspedicijom Slavjanskog opštestva, upućena je u Beograd. Proizvedena je, kao prva žena u Srbiji, u čin srpskog sanitetskog majora.

Foto: Wikipedia

Radila je u činu potporučnika bolnici koju su, odmah po objavi rata, otvorile članice Beogradskog ženskog društva u današnjoj ulici Kraljice Natalije br. 100. U početku je šef bolnice bio jedini muškarac, hirurg dr Štajner iz Beča, da bi u septembru 1877. na njegovo mesto bila postavljena Marija Zibold. Osim nje u bolnici je radila i ruska doktorka Raisa Samuilovna Svjatlovska , prva žena koja ja završila medicinu na univerzitetu u Bernu.

“ Doktor Viktor Kin je bio švajcarski humanista, koji je pomagao srpskom narodu u tri rata – u dva balkanska i Prvom svetskom ratu. Doktor Kin je kao hirurg i specijalista za zarazne bolesti došao u Niš 1912. i stavio se po komandu kneza Aleksandra. Lečeći ranjenike i narod od tifusa i kolere, mnogim Srbima je tada spasao živote. Opet se vratio u Srbiju 1915. sa još deset švajcarskih lekara i mladom suprugom. Ženu Bertu kao medinsikom sestrom. Borio se za svaki srpski život. Išao je sa srpskim ranjenicima i do Albanije. Svojom novom metodom lečenja iskorenio je koleru i tifus i mnogim Srbima spasao živote”, kazuje nam Tola Milenković, inicijator podizanja spomenika ovom doktoru.

Viktor Kin je kao vojni lekar radio ukupno četiri godine u Srbiji. Bio je u Nišu, Kruševcu, Ribarskoj Banji i Valjevu sve do kraja 1918. godine. Kada se dr Kin vratio u Švacajrsku poneo je jednu staru ratnu srpsku zastavu da ga tamo sahrane u njoj. Ubio ga je srpski psihijatriski bolesnik u Lejsinu 1919. godine.

HEROJI VELIKOG RATA

Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine. U njemu je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi. Samo epidemija pegavog tifusa 1914/15 odnela je 360.000 ljudi. Na poziv Ministarstva vojske Srbije za hitnu medicinsku pomoć odazvali su se Francuska, Švajcarska, Engleska, Škotska, Rusija, SAD, Kanada i Australija. Stranci su se sretli sa užasima ratnih zločina i bolesti. Požrtvovano su se borili za živote Srba. Neki od njih su stradali.

U Srbiju je iz Holandije krenuo dr Arijan van Tienhoven sa bolničarima. Našao se na prvoj liniji da pomogne u Cerskoj bici i kasnije u valjevskoj bolnici spremno dočekao talas ranjenika. Iz Kanade je stigao dr Hauard Bari. Za vreme epidemije pegavca u skopskoj Bolnici za zarazne bolesti uveo je metode izolacije i lečenja, koje su zatim bile prihvaćene u celoj zemlji.

Doktor Karel Freja je, na primer, bio najpoznatiji lekar iz Čehoslovačke, koji je dobrovoljno lečio srpsku vojsku i ratne dobrovoljce u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Priključio se 1916. kao dobrovoljac Prvoj srpskoj dobrovoljačkoj diviziji u Odesi, sa kojom odlazi na bojište u Dobrudžu.

Veliki rat zatekao je Ludvika Hiršfelda na mestu docenta na Ciriškom univerzitetu. Kada je dr Hiršferd saznao za potresne izveštaje o razmerama epidemije tifusa u Srbiji, o „valjevskoj dolini smrti”, gde se posle Kolubarske i Bitke na Drini našlo 50 hiljada ranjenih i bolesnih, odlučio je da ponudi pomoć Srbiji. Uputio se u epicentar epidemije, u Valjevo. Ciriške kolege govorile su mu tada „ako si hteo da izvršiš samoubistvo, nisi morao otputovati tako daleko”.

Poljski doktor Ludvik Hiršfeld 1954. godine Foto: Wikipedia

Doktor Hiršfeld je radeći kao bakteriolog u Srpskoj vojsci 1917. u svojoj laboratoriji proizveo vakcinu koja je štitila od trbušnog tifusa, paratifusa „A”, „B” i „C” i kolere. Njome je vakcinisano više od 110 hiljada boraca. Među prvima je tu vakcinu primio i vojvoda Živojin Mišić i zahvaljujući njoj, srpska vojska se, bez trbušnog tifusa i kolere, vratila u otadžbinu. Za tu zaslugu, doktor Hiršfeld odlikovan je Ordenom Svetoga Save trećeg reda.

(nastaviće se)
Marko Lopušina

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More