“Na ostrvu je sve zatvoreno”: Kako su Srbi koji rade na na Aljasci proslavili Vaskrs i kako tamo izgleda život zbog korone

Foto: Pixabay
382

Uskrs se obeležava gde god ima Srba, pa i na Aleutskim ostrvima, južno od Aljaske, ali sa zakašnjenjem od deset sati, koliko je vremenska razlika između Srbije i “kraja sveta” na Beringovom moru.

U Duth Harboru, samo u jednoj ribarskoj kompaniji među hiljadu radnika je više od 50 Srba. Oni, kako za Telegraf.rs kaže Ivan Dražić, veliki hrišćanski praznik obeležavaju simbolično u vreme kratkog odmora od napornog rada u fabrici.

– Duhovno smo u mislima sa našim porodicama koje smo ostavili daleko u Srbiji. Ovde nemamo gde da ofarbamo jaja, ali smo se u pauzi potucali kuvanim jajima i tako ispoštovali običaj. Zamišljali smo da drugačije obeležimo Uskrs pošto u kampu imamo prelep park sa letnjikovcem, gde smo nameravali da potpalimo roštilj. Međutim, zbog pandemije virusa i ovde su zabranjena masovna okupljanja – priča Ivan.

Pandemija virusa Covid-19 nije našim ljudima daleko od njihovih domova i porodica pokvarila samo planove za proslavu Uskrsa, već je, kao i kod nas, potpuno izmenila svakodnevicu. Uvedene su brojne mere na celom ostrvu, pa i kampu gde borave naši radnici, sa ciljem da se zaštite od infekcije.

Zbog toga oni imaju mnogo manje dostupnih sadržaja kojima bi popunili kratko vreme odmora, zabavili se, relaksirali ili uživali u prirodnim lepotama ostrva.

– Na ostrvu je zatvoreno sve – škole, bazen, košarkaški teren, teretana… Banka radi, ali sa jednim šalterom, klijenti ne ulaze unutra, nego se sve obavlja spolja. Marketi rade, ali se sve dezinfikuje, radnici nose maske i drži se rastojanje od 2 metra. U našem kampu mi ne nosimo maske, mada su dostupne svakome ko želi. Samo kuvari u kuhinji rade sa maskama i rukavicama. Svuda su postavljeni aparati za dezinfekciju pored kojih stoje kontrolori da bi svaki radnik obavezno morao da opere ruke – kaže Ivan.

Obećana zemlja za Srbe
Reklo bi se, ništa drugačije nego kod nas. Osim što je Aljaska još uvek za mnoge naše ljude zbog zarade od 220 dolara dnevno i minimalno 5000 dolara mesečno, u Srbiji gotovo nestvarne – obećana zemlja. Radi se 16 sati dnevno, bez dana odmora, ali se svaki radni čas preko “osmice” pošteno plaća kao prekovremeni. Dosta ljudi koje više agencija upućuje od januara do oktobra spremno je na ovakvu žrtvu pošto tako mogu da reše životne probleme kao što su kupovinu krova nad glavom ili školovanje dece.

Ivan navodi da na Aljasku ljudi ne odlaze zbog avanture, već da bi zaradili i sa tim motivom su spremni da izdrže 16 sati rada dnevno, u zaštitnoj opremi, na temperaturama koje nisu uobičajene bilo da je leto ili zima. Mnogima je najteže što se malo spava, u kontinuitetu svega 4 do 5 sati, pa ih umor neminovno sustiže, ali ne odustaju. Drugo ništa ne nedostaje jer su obezbeđeni dobar smeštaj i raznovrsna hrana, a kompanije vode računa o zaštiti na radu i zdravlju svih zaposlenih.

Njegova tromesečna smena se završava upravo danas, ali je zbog pandemije virusa produžio boravak na Aljasci do oktobra kada je kraj letnje sezone. Nikada, kaže, toliko dugo i daleko nije bio od svoje porodice, ali je tako odlučio zbog neizvesnosti kada će granice opet biti otvorene i kada će ponovo leteti avioni.

– Porodica mi najviše nedostaje, naročito sin koji je u mom odsustvu slavio drugi rođendan. Teško mi je što propuštam nenadoknadivo vreme njegovog odrastanja. On je sada mali da bi razumeo zašto je tata morao da ide daleko da radi, ali ću mu, kada odraste, objasniti. Voleo bih da ni moj sin i druga deca ne odlaze u beli svet da bi pristojno zaradili za život u svojoj zemlji – poručio je Ivan.

Izvor Telegraf.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More