Neobično putovanje Srpkinje sa kruzera: 50 dana van kopna, čamcima za spasavanje prebačeni sa broda na brod

Pixabay lokarina
1,534

Nekoliko građana Srbije, koji su proteklih meseci bili angažovani kao muzičari na prekookeanskim brodovima, pandemija virusa korona zadesila je na kruzeru, piše portal 021.rs.

Već sada nije teško zamisliti nekog holivudskog producenta kako prelistava scenarije za film čija će radnja biti smeštena na neki kruzer na sred okeana, u vreme pandemije novog korona virusa. Virus će zahvatiti nekog od članova posade, onda će se raširiti i među gostima, počeće panika i sve će se na kraju pretvoriti u horor iz kojeg će živi izaći zaljubljeni par, dete koje će oni usvojiti i zalutali pas.

Ali, život nije holivudski film. Iskustvo Višnje Davidović, iako ispunjeno lutanjem po svetskim vodama i neizvesnošću koja i dalje traje nije toliko dramatično ili je ona sve to podnela bolje od većine.

Kruzer koji može da primi do 2.500 putnika i više od 500 članova posade, plovio je Karipskim morem i Meksičkim zalivom, stajući na Karibima, Jamajci, Meksiku, Dominikanskoj Republici, Kajmanskim Ostrvima, te Sent Kitsu. Upravo na ovoj ruti počele su da ih dočekuju vesti o ubrzanom širenju virusa korona i sami su osetili prve posledice kada im već 3. marta nisu dozvolili da se usidre u luku u Dominikanskoj Republici.

– Od tog 3. marta u nekim lukama su nas puštali da se usidrimo, u nekim ne, a dešavalo se i da uplovimo u luku, ali onda ne dobijemo dozvolu za iskrcavanje. Tako nas nisu pustili ni na Jamajku, ali ni na Sveti Martin. Do 15. marta dešavalo se da jednostavno ne znamo ko će nam dozvoliti usidravanje i tada je odlučeno da se gosti na pola kruza pošalju kući. Situacija je bila takva da ukoliko ih u tom momentu ne pošalješ kući, pozatvaraće se aerodromi i ostaće zarobljeni na brodu – priča ova stanovnica Novog Sada, prenosi “021.rs”.

Iako je Višnjin ugovor trebalo da se završi 21. marta, kada je letom iz Dominikanske Republike sa još dvoje državljana Srbije trebalo da krene kući, ali to se nije dogodilo. Umesto toga krenuli su na dugo putovanje ka danskoj luci u Skagenu, odakle će potom čamcima za spasavanje biti prebačeni na drugi brod koji će ih odvesti do Hamburga. Iako još uvek nema tačan datum povratka u Srbiju, kaže da joj je sada lakše, jer je na početku bilo mnogo više neizvesnosti.

– Bilo je neizvesno jer su informacije bile oskudne ili su se stalno menjale. Bila sam malo skeptična kada je ukrcana nova posada, ali su bili redovno kontrolisani i bilo mi je lakše mi je kada je prošlo 14 dana i kada je bilo jasno da nema zaraženih – kaže sagovornica sajta “021.rs“.

Tokom puta postojale su situacije koje su povećavale neizvesnost i uticale na ljude u najvećoj meri na psihološkom planu. U jednom momentu bilo je problema sa internetom, imali su sastanke o tome kako da komuniciraju sa članovima porodice, uz upustva da se ne prave objave uz heštegove karantin, izolacija… Znali su da će biti zatvoreni na tri nedelje, ali ih je mučila pomisao da bi bolest ipak mogla da se dogodi i pitanje kakav bi ih nakon toga čekao scenario, bez obzira na dostupnu bolnicu i lekare, “jer šta da radiš na sred okeana”.

Zanimljivo je da je kompanija posadi dala pakete za društvene mreže, što je moglo da se koristi besplatno. A onda, kako bi dodatno informisala ljude na brodu, ponudila je sajtove na kojima mogu da pronađu potrebne informacije o širenju virusa korona, ali i vesti iz svojih zemalja.

– Naravno da ga nisam nijednom otvorila. Tokom te tri nedelje puta problem je bio više na psihološkom planu, jer si ti izolovan od sveta, načuješ neke vesti. Još ti na Fejsbuku uglavnom iskaču neke gluposti teoretičara zavere. Ono što sam saznavala o situaciji u Srbiji govorilo mi je da mi je, zapravo, na brodu možda i bolje. Dobro je bilo što smo svi dobili gostinske sobe kako bi se svako izolovao, jer smo inače bili u sobama po dvoje. Uvedeni su propisi da mora da postoji odstojanje između ljudi, svakodnevno nam je merena temperatura, proveravalo se da li imamo neke simptome, u tom smislu kompanija nam je zaista pružila svu potrebnu sigurnost – objašnjava Višnja Davidović.

Kada su počele najave o uvođenju vanrednog stanja i policijskog časa u Srbiji, bili smo svedoci gužvi ispred supermarketa i kupovine ogromnih količina brašna i toalet papira. Višnja Davidović kaže da joj je bilo čudno kada su ljudi odjednom počeli da masovno kupuju čipseve u baru, jer je bilo onih koji su panično reagovali na novonastalu situaciju.

Kruzer je stigao u Skagen 3. aprila i tamo je posada ostala do kraja meseca. Posle nekoliko dana od pristizanja u skagensku luku deo posade koji su činili Nemci poslat je kući. Ceo proces slanja kući radnika bio je prilično komplikovan i podrazumevao je učešće nadležnih institucija u nekoliko zemalja.

Kada je na red došla druga grupa koja je preko Danske trebalo da se vrati svojim domovima, ova severnoevropska zemlja je obustavila čitavu operaciju, zabranivši prolazak preko njene teritorije. Tada je kompanija odlučila da iskoristi brodove iz svoje flote i da njima prebaci radnike u Hamburg, odakle će im biti organizovan povratak kući.

– Nije bilo dozvoljeno da se oba broda usidre i da onda kopnom pređemo sa jednog na drugi. Umesto toga, čamcima za spasavanje smo prelazi na drugi brod. Nas 300 je tako prešlo i krenuli smo za Nemačku. Ne mogu da opišem doživljaj, neko bi pomislio kakva scena – ideš sa jednog broda na drugi čamcima za spasavanje, bakćeš se sa prtljagom, a sve to da bi stigao do Nemačke, pa onda i tamo moraš da se ‘cimaš’ da stigneš do kuće. Mislim da je to bilo manje stresno nego gledanje našeg dnevnika. Takva je jednostavno bila situacija i čini mi se da je sve na kraju dosta dobro organizovano, jer je dosta brzo sve urađeno, bez nekih tenzija, pa je i na novom brodu na kojem smo smešteni sve dobro organizovano – objašnjava Davidović.

Kako kaže, najbitnije u svemu je to što nisu imali nijednu zaraženu osobu na brodu, a nesigurnost su izazivale vesti da je na kruzerima drugih kompanija situacija lošija. Navodi i da su sve lakše prevazišli jer su se organizovali tako da pomognu jedni drugima.

– Družili smo se, ekipa je bila dobra, svirali smo zajedno, organizovali smo se kako bismo olakšali stvari jedni drugima. Najveća mi je briga bila zapravo za porodicu, kako su oni i šta rade, da li su bili u kontaktu sa nekim. Onda malo vidite vesti iz Srbije, pa vam porodica ispriča kakvo je stanje, pa shvatim da sam možda dobro prošla sa svim ovim stvarima koje su se dešavale na putovanju – zaključuje Davidović.

Poslednji put Višnja Davidović je dotakla kopno 10. marta i to je bilo u Meksiku. Sada u Hamburgu iščekuje dozvolu za povratak u Srbiju, čekajući i druge državljane Srbije koji su takođe bili angažovani na brodovima.

Izvor 021.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More