Beograđanka u Italiji: “Posle šetnji osećam se tužno. Obično su žamor i smeh, a sada je tiho i prazno”

(AP Photo/Alessandra Tarantino)
1,398

Beograđanka Mirjana Puzović koja više od 15 godina živi u Leku, gradiću na obali jezera Komo u Italiji, kaže da, iako su ublažene mere karantina, malo ko izlazi na ulice bez preke potrebe i da je jasno da ljudi i dalje strahuju od zaraze.

“Od 4. maja dozvoljeno je da izađemo iz svojih domova, ali uz preporuku da to ne činimo bez preke potrebe. Otvoreni su i parkovi, dozovoljeno je samostalno bavljenje rekreacijom, opet rade knjižare, kafići, restorani, picerije i poslastičarnice, ali uglavnom kućnu dostavu. Ipak, moji sugrađani nisu iskoristili mogućnost da posle tri meseca izađu na ulice ili u parkove. Šetajući ulicama i pored jezera oko kojeg je uvek bilo ljudi, nisam srela skoro nikog. Grad je sablasno prazan, ljudi i dalje strahuju od zaraze,” priča Mirjana za Tanjug o tome kako je u Italiji nakon što je proglašeno ublažavanje mera kretanja.

I dalje se iz kuće može samo uz “autosertifikat”, koji morate da imate kod sebe ako vas zaustavi policija i zatraži da ga pokažete, a u kojem piše objašnjenje kad ste pošli i gde, kaže Mirjana i dodaje da je u centru grada još mnogo toga zatvoreno.

“Posle tih šetnji gradom osećam se tužno. Vreme je divno, skoro letnje, obično je mnogo ljudi, dece, žamora i smeha… A sada je tiho i prazno…Zaista sam očekivala da će odmah posle ukidanja totalnog karatnina biti više sveta, barem u parkovima i pored jezera, ali skoro da nema nikoga. Sretala sam samo maskirane ljude, jer je i dalje obavezno nošenje maski i rukavica, čak i na ulici. Mislim da ljudi još ne znaju šta se sve sme a šta ne, a plaše se virusa, ali i kazni koje se kreću od 300 evra za prvi prekršaj i rastu sa svakim sledećim i do 3.000”, kaže MIrjana Puzović.

I dalje je na snazi socijalno distanciranje.

U posetu možete da idete samo onima s kojima imate “jake emotivne veze”, a to su roditelji, deca, bake i deke, partner, ali ne i prijatelji, objašnjava naša sunarodnica.

“Prevoz radi, ali u drugačijem režimu od uobičajenog. Da nije tužno, bilo bi mi smešno što je u autobusu dozvoljeno da sedi 15, a stoji tri putnika”, kaže Mirjana.

Navodi da su ona i njena porodica rešili da ne dozvole da osećaju ni strah, ni depresiju zbog toga što su zatvoreni i što je virus zaista ozbiljna pretnja, već da iskoriste vreme za čitanje, druženje i gledanje filmova i serija koje su propustili.

“Čim je knjižara otvorena, častila sam sebe jednom knjigom, u ovim vremenima morate da pronađete nešto što vas čini srećnim, ma kako to malo bilo,” zaključuje Mirjana Puzović s željom da se što pre otvore granice i poseti mamu i ljude koje voli u Srbiji, jer joj, kako kaže, najviše nedostaje da sedi s prijateljicama u kafiću i uz priču i smeh popije beogradsku kafu.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More