Muke sa našim povratnicima iz Evropske unije: Manje deviznih doznaka i povećanje nezaposlenosti

FOTO TANJUG / ZORAN ZESTIC
4,095

Može li oko 400.000 ljudi koji su se u vreme pandemije kovida 19 vratili iz inostranstva u Srbiju naći ovde posao i zaraditi i više nego što su zarađivali u inostranstvu i nadoknaditi smanjenje priliva doznaka, kao što je to najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić? Stručnjaci smatraju drugačije, da će u ovoj godini oni povećati nezaposlenost, ali i oboriti plate pre svega u privatnom sektoru.

Prema proceni Svetske banke u našu zemlju je prošle godine ušlo oko 4,16 milijardi dolara doznaka. Sa platnobilansnog stanovišta doznake uz strane direktne investicije su pokrivale ceo naš deficit tekućeg računa. Sa individualnog stanovišta doznake u značajnoj meri dižu standard građana koji ih primaju.

Procena Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije, kom i mi pripadamo je da će se u ovoj godini doznake smanjiti za čak 28 odsto. Kada bi za ovoliko pao priliv od doznaka kod nas, u Srbiju bi ušlo oko 1,2 milijarde dolara manje nego prošle godine.

Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv po osnovu doznaka u 2019. iznosio je 3,5 milijardi evra (ili oko četiri milijarde dolara). Prema podacima za prva dva meseca za 2020. zabeležen je priliv od 450,9 miliona evra, što je nešto niže u odnosu na isti period 2019. godine kada je iznosio 494,9 miliona evra (pad od oko 10 odsto).

„Imajući u vidu trenutna dešavanja u vezi sa pandemijom korona virusa realno je pretpostaviti da će ove godine priliv doznaka biti niži u odnosu na prethodnu godinu, ali je u ovom trenutku teško proceniti koliko će to smanjenje iznositi“, navodi se u pisanom odgovoru Narodne banke.

S druge strane predsednik je pozvao ljude da ostanu u svojoj zemlji „da ovde rade i doprinose, jer mogu imati bolji život nego u drugim zemljama“, kao i da ćemo dobiti „tri, četiri milijarde evra na njihovom radu, oni će zaraditi više nego što su doznake koje dobijamo iz inostranstva“.

„Od toga da oni nađu posao ovde u kratkom roku, a to znači u ovoj godini, nema ništa“, napominje Petar Đukić, profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu i član Naučnog društva ekonomista.

„Ja i dalje mislim da će efekat krize na Srbiju biti veliki i očekujem pad BDP-a pet do sedam odsto. Teško je reći koliko je ljudi koji utiču na priliv doznaka došlo u Srbiju, ali 99 odsto njih neće ove godine nastaviti svoje ekonomske aktivnosti u zemljama iz kojih su došli. Neizvesno je koliki je njihov uticaj na doznake, jer to su ljudi sa nesigurnim poslovima, ali tim su im značajniji ti prihodi, jer da su mogli da obezbede egzistenciju porodicama u zemlji ne bi ni išli u inostranstvo“, napominje Đukić.

On ističe i da je emigracija dala iskrivljenu sliku nezaposlenosti u Srbiji koja je pala na oko 10 odsto krajem prošle godine.

„Sada će se ponovo povećati nezaposlenost i naravno doći će do pada doznaka iz svih zemalja koje će zahvatiti recesija. Oni će napraviti pritisak na tržištu rada, što će dovesti do pada cene rada. To će možda i uravnotežiti ponudu i tražnju, jer mislim da mi imamo i plate i penzije veće nego što je snaga ekonomije. Izvesno je da će kriza dovesti do pada standarda i dovešće ili do pada plata ili do pada zaposlenosti. Najviše će pogoditi privatni sektor, ali i javni sektor će se morati prilagođavati, jer ne mogu da ostanu i iste plate i isti broj zaposlenih, a da se smanji obim posla i ekonomska aktivnost za pet odsto, na primer“, ocenjuje Đukić.

Iz inostranstva se vratilo prema izjavama zvaničnika oko 400.000 ljudi, a Vladimir Grečić, stručnjak za migracije, objašnjava da su to uglavnom ljudi koji su ostali bez posla, posebno u Austriji, kojima su istekli ugovori, a poslodavci nisu hteli da ih produže, ali i oni koji su se vratili u maticu iz straha da se tamo ne razbole, jer bi morali da plaćaju lečenje iz džepa ukoliko nemaju zdravstveno osiguranje.

„Teško je oceniti koliko će iznositi smanjenje doznaka, jer kriza još nije završena. Ne zna se koliko će se ljudi vratiti. Drugo, u tim zemljama će biti velika recesija, pa će ljudi morati više da zadrže za sebe, a manje će moći da pošalju u Srbiju. Sve će to dovesti do pada doznaka, mada mi se čini da neće biti tako veliki pad u Srbiji kako je procenila Svetska banka za ovaj region Evrope i Centralne Azije. Pitanje je i strukture povratnika. To su uglavnom ljudi sa niskim kvalifikacijama“, ukazuje na veliku neizvesnost Grečić.

On podseća da je doneta strategija o ekonomskim migracijama, ali da još nije donet akcioni plan, kao i da bi trebalo organizovati nešto slično „Nju dilu“, kako bi se ljudi zaposlili.

„Sigurno je da će se broj nezaposlenih povećati, jer nijedna ekonomija ne bi mogla brzo da apsorbuje toliki broj ljudi. S druge strane za Nju dil su potrebne finansije, a mi sada treba da pokrivamo gubitke koji su nastali zbog epidemije i vanrednog stanja“, kaže Grečić dodajući da će se jedan deo ljudi vratiti, ali to će biti teško zato što će sve zemlje uvesti komplikovane procedure za prelazak granice.

Prema prognozi Evropske komisije nezaposlenost će sa 10,3 odsto iz 2019. skočiti na 12,7 odsto u ovoj godini da bi se već 2021. vratila na 10 odsto. MMF je nešto pesimističniji i prognozira nezaposlenost 13,4 odsto ove godine i 13 odsto naredne, verovatno ne očekujući tako brz povratak emigranata u inostranstvo.

Izvor Danas
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More