“Nadam se da ćemo mi gastosi opet biti dobrodošli”! Ana živi sa ćerkama i suprugom u Berlinu i evo kakva je situacija tamo!

Foto: Tanjug/ AP Photo/Markus Schreiber
771

“U Nemačkoj ili bolje reći na relaciji Nemačka – Beograd živim pet godina. Pandemija nam je ograničila kretanje kao i svima, poremetila planove pa nismo mogli da doputujemo u Beograd za Vaskrs. Vrtić ne radi pa je moje vreme ispunjeno brigom o deci i beskrajnim šutiranjem lopte u obližnjem parku”, kaže nam Ana Marković Sepe iz Berlina.

Mnogo se pisalo o strategiji Nemačke u borbi sa korona virusom kao pozitivnom primeru. Nakon što je epidemija u određenoj meri stavljena pod kontrolu, mere predstrožnosti su ukinute, odnosno ublažene, da bi se nakon toga pojavile vesti o porastu broja zaraženih. Ana koja u Berlinu živi sa suprugom i dve ćerke otkriva za portal Blic Žena kako se u ovom trenutku odvija život u Nemačkoj.

“Otvorena su igrališta mada mi i dalje igramo fudbal na livadi. Mnoge radnje su otvorene, ima više ljudi na ulicama.Maske su obavezne u zatvorenom prostoru. Svi koji mogu da rade od kuće i dalje su u kućnim kancelarijama. Videćemo kako će se virus sada širiti i kako će se život odvijati. Smatram da se sada treba posebno čuvati”, kaže Ana koja je po profesiji glumica i dodaje da se njena porodica pridržava svih mera.

“Prilagodili smo se novim uslovima. Nedostaje nam druženje i familija, ali je onako kako se mora. Na sve se čovek navikne kada zna zašto treba da radi određene stvari. Brzo smo ušli u fazon. Moje ćerke su male, Vida ima tri i po, a Zoe skoro dve godine i nemoguće im je objasniti situaciju zato je napornije juriti ih stalno i prati im ruke. Ali to je izuzetno važno i mora tako”, ističe ova mama.

Ana dodaje da je u svakodnevnom kontaktu sa familijom i prijateljima u Srbiji.

“Teško nam pada što ne znamo kada ćemo moći da se vidimo i zagrlimo. Nadam se da ćemo mi gastosi, nakon što su se stekli uslovi za putovanja, biti ponovo dobrodošli. Zatvorenost u kućama koja tako dugo traje, čini mi se da ostavlja tragove i moramo da brinemo jedni o drugima. Moramo trezveno da mislimo i verujemo zdravom razumu”, poručuje.

Dugo sam u karantinu zbog dece, a najviše strepim za supruga

“Stresno je bilo gledati srpske vesti na početku. Srećom, ubrzo sam prestala da ih gledam i pridržavala sam se ovdašnjih preporuka – držanja distance, pranja ruku, smanjili smo kontakt sa drugima na minimum. Nije ovde bilo zabrana već preporuka. Ljudi su ih se najčešće pridržavali. A mere se u Nemačkoj razlikuju od države do države. U Berlinu su se svi pridžavali mera daleko više nego što sam očekivala. S obzirom na to da ovde žive ljudi iz celog sveta i da ima mnogo mladih željnih provoda i svih mogućih sadržaja, očekivala sam da će biti nonšalantni, ali grad je bio prazan. Svi su od početka poštovali distancu od dva metra. Sve je bilo zatvoreno. Bilo je, naravno, i građana koji su smatrali da treba kršiti pravila. Velika je zemlja, ima različitih mišljenja”, poručuje Ana koja ističe da njena porodica ni u jednom trenutku nije pravila zalihe hrane.

“Išli smo u nabavku jednom nedelju, kao što smo radili i pre epidemije. Ali ima raznih ljudi koji na ovakve situacije reaguju pravljenjem zaliha. Moj je utisak je, ipak, da to ovde nije bilo pravilo”.

Napominje i da je ona dugo u nekoj vrsti karantina:

“Deca su mala i nisu išle u obdanište do nedavno pa sam istrenirana za izolaciju i vreme sa njima uglavnom provodim u prirodi. Moj suprug je doktor i ne može da radi od kuće pa smo mi devojke uglavnom solo. Teško mi je palo ovoga puta najviše zbog nemogućnosti da napravim nekakav plan. Srećom, u mašini sam i ne stižem mnogo da razmišljam”
Najviše je strepela za supruga:

“Muž na sreću nije u direktnom kontaktu sa KOVID pacijentima. Ljudi koji nas leče u ovom trenutku izlazu svoje živote i živote najbližih ozbiljnom riziku, pa ipak, svakog dana, svake noći oni idu na posao i trude se da ga uprkos svemu obavljaju savesno. Ovo je pravo vreme da razmislimo da li nam je kao društvu potrebnija banka u mermeru ili dobro opremljena bolnica, da li fudbalski klubovi treba da imaju više novca od istrazivačkih centara, u kakvim uslovima želimo da zdravstveni radnici rade, da li treba da žive ili preživljavaju, da li bi voleli da vakcinu pravi neko ko je svoju diplomu kupio. Sve to je jako važno jer smo mi bitni, jer mi odlučujemo”.

Šta o strategiji Nemačke kaže žena koja živi u njoj

Pitali smo Anu i kako je iz njenog ugla izgledao pristup Nemačke borbi sa KOVID- 19.

“Bio je odgovoran, bez brzanja i ishitrenih izjava. Veliki broj stručnjaka je učestvovao u toj borbi i bila je to debata među stručnjacima, ali i ograđivanje stručnjaka od političara. Moglo se često čuti da oni ne donose odluke jer to nije njihov posao već daju savete, a da zatim političare odlučuju”, naglašava Ana i poručuje:

“Kao i svuda i ovde je ljuta borba između zdravlja i ekonomije. I najviše će biti pogođeni najsiromašniji. Videćemo kako će socijalni sistem to podneti”.

Izvor Blic Žena
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More