Srbija ima “Anđela čuvara” u Parizu! Ona tamo pomaže svim NAŠIMA, a evo i kako!

1,086

Niko ne sme biti gladan dok ostali spavaju siti, niti koristiti tuđu muku da se na njoj obogati.„ Tim principom se u životu rukovodi Sofija Tershani Domanović, žena krhkog zdravlja, ali ogromnog srca, koja živi i radi u Parizu, a potiče iz Srbije, gde su joj rođeni roditelji. Da korene nije zaboravila naročito pokazuje poslednja dva i po meseca u kojima je život posvetila nesebičnoj pomoći svim zemljacima koji su se zadesili nesnađeni, u tuđini. Bilo da su gladni, bolesni, bez stana, posla, dokumentacije neophodne za dobijanje privremenog prebivališta u Francuskoj…

Te muke su se, kako svedoči ova zdravstvena radnica, višestruko umnožile po izbijanju pandemije jer je sve više naših koji je mole za pomoć, zatečeni što zbog izolacije ostaju bez posla, a zatim i stana, hrane, pa čak i pelena za bebe. Sofija ne misli na virus korona, gotovo da i ne spava, već nemilice pomaže. A glas o njenoj humanosti uporno se širi i jača na društvenim mrežama, piše Politika.

Sve je počelo kada je na „fejsbuk” grupi s prefiksom „srpska” podelila vest kako su dečku iz naše zemlje kome pomaže da dobije boravišna dokumenta neki loši ljudi u Francuskoj tražili pozamašnu sumu novca za pružanje pomoći u dobijanju dokumentacije koja je, inače, besplatna. Za tili čas je dobila 300 komentara i uspela da pomogne nesnađenom čoveku. I tako je sve krenulo. Počeli su da joj pišu naši iz svih delova Francuske, a ona im je nesebično, ponekad i po celu noć, odgovarala, upućivala, pomagala i savetovala ih.

Okupila je oko sebe grupu prijatelja, što realnih što virtuelnih, koji su volonterski počeli da joj pomažu, bilo da su delili hranu gladnima koji dođu iz Srbije i ne snađu se, ili nalazili stanove i garantovali gazdama za tek pristigle sunarodnike. Glavne kontakte ostvarila je putem svog „fejsbuk” naloga, koji joj je u startu, ni sama ne zna zašto, bio ugašen, ali nije odustala. Krenula je ispočetka, prikupila novu skupinu od 1.000 prijatelja i pomoću nje formirala sopstvenu grupu za pomoć, nazvanu „Anđeo čuvar”.

Kako se svetskom mrežom širila priča o njenoj humanosti, tako se uvećavao i krug osoba kojima je uništila „biznis” u kom su, na primer, za prevode dokumentacije, koje ona radi besplatno, od naših ljudi uzimali i do nekoliko hiljada evra. Krajem marta su uspeli da joj podmetnu lažne oglase i primorali je da ugasi „Anđela čuvara”, pa je onda zvanično, prema francuskim zakonima, osnovala asocijaciju za pomoć ljudima s ovih prostora i registrovala novu „fejsbuk” stranicu „Naši smo”.

Vremenom su počele da je mole za pomoć i porodice iz Srbije, poput jedne iz Kragujevca kojoj je za dete operisano od karcinoma, s uklonjenim jednjakom. Slala je pasiranu hranu, jedinu koju može da jede. Otkako su granice zatvorene kašice više ne može da im šalje, pa sada čeka dobrovoljce iz Srbije voljne da pomognu da joj se jave.

Njena nesebičnost prethodnih nedelja išla je čak dotle da je umela da dovede kući one žitelje iz Srbije koji nisu imali gde u Parizu da prenoće. U nekoliko navrata išla je, kako kaže, bukvalno od banke do banke, moleći da otvore račune našim ljudima i garantujući za njih, vodila ih kod lekara, kupovala im lekove i zvala službe socijalnog osiguranja da im odobre stečeno pravo na besplatno lečenje. Oni o tome svedoče na njenim onlajn stranicama.

“Jutra umeju da mi počnu tako što s mužem idem po Parizu od pekare do pekare i molimo da nam daju, za naše ljude, ono što im je od prethodnog dana ostalo neprodato. Svu ušteđevinu sam potrošila za ova dva i po meseca. Nisam kupila stan, ali moja deca imaju gde da spavaju i imaju uspomene koje ne mogu ostariti i srušiti se, kao kuća. Dajem sve od sebe da se nađem čoveku na usluzi kada je najpotrebnije, a ne brinem, bog će me čuvati”, pojašnjava Sofija Tershani Domanović suštinu svog delanja.

Ta suština postala je i deo stvarnog života njene porodice koju sem supruga, koji je svesrdno podržava i sada umesto nje kuva, pegla, čisti, čine i troje dece od 12, 19 i 21 godinu. Privatni posao u zdravstvu koji je doskoro vodila je privremeno zaustavila, kako bi se posvetila ovoj novoj misiji. O njemu i brojnim poslovnim uspesima koje iza sebe ima ova četrdesetšestogodišnja žena neće da govori.

“Titula mi uopšte nije važna, mada je imam, jer mi ona kada odem na neki drugi svet neće pomoći”, skromno dodaje „Politikina” sagovornica.

Za dva i po meseca pomogla oko 500 porodica

Jedino čega kod Sofije nema to su pitanja o poreklu, nacionalnosti i veri. I sama je dete iz mešovitog braka i zato to ne dozvoljava.

“Od kraja januara pomogla sam oko 500 porodica, sada je to po pet ljudi nedeljno. Mnogo je više onih koji pomoć traže, od onih koji je nude i staju uz mene. Ali odbila sam nedavno novčanu donaciju od žene koja je imala uslov da primalac ne bude Rom. Objasnila sam joj da je prijavila dete za besplatnu školu srpskog jezika koju držim u hotelskoj sali koju mi je bez traženja nadoknade na korišćenje ustupio jedan Rom”, slikovito dočarava Tershani Domanović i dodaje da joj se ta gospođa čak i izvinila na kraju.

Izvor Politika
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More