“To su moji koreni”! Živko je rođen u Parizu, širi srpsku kulturu ali ima san da živi u Beogradu!

Foto: Wikimedia Commons
602

Živko Vlahović je rođen u Parizu, ali svoje korene ne želi da zaboravi. Nikad nije odustao ni od srpskog jezika, pa je upisao Slavistiku na Sorboni. Trenutno je na masteru koji se zove “izdavaštvo-prevođenje”.

“Meni su deda i baba sa majčine strane došli u Francusku 1981, moja majka 1983, a moj otac 1991. U Parizu su se i upoznali, ja sam se rodio 95, a moj brat 97. Moja majka je inače iz Krnjeva kod Velike Plane, a moj otac je rođeni Beograđanin. Prve reči koje sam izgovorio su bile na srpskom i govorio sam srpski sve do pete, šeste godine. Onda sam počeo francuski, ali nikad nisam odustao od srpskog jezika, to su moji koreni, moja kultura i vezanost koju imam za Srbiju jednostavno ne može da se objasni”, kaže Živko za Telegraf.rs.

Želja da širi srpsku kulturu po Francuskoj

Zbog toga mu je, kaže, želja da tu našu kulturu, našu književnost širi po Francuskoj.

Za Sorbonu se odlučio zbog Slavistike.

“Sorbona se mnogo poštuje u Srbiji i uopšte, ali verujte mi da u Francuskoj ne postoji neki pritisak da baš morate na Sorbonu ako mislite da pronađete posao. Mogao sam da je upišem još na nekom fakultetu u Parizu, ali sam se opredelio za Sorbonu jer sam znao da je to najbolja odluka za mene”, kaže Živko i objašnjava da je studentski život u Francuskoj znatno drugačiji nego u Srbiji.

Kao francuski student, Živko ima stipendiju.

“One se daju na osnovu zarade roditelja. Ako primate stipendiju, ne plaćate fakultet. Postoje i studentski domovi za one koji primaju stipendije, a i restorani za studente. Ima tu i drugih pomoći. Za strance je znatno teže, jer ne postoje stipendije za osnovne studije, već jedino za master”, priča Živko.

Cena za strane studente 10 puta veća

U našoj javnosti su se pojavljivale oprečne informacije kada je reč o studiranju srpskih đaka na francuskim visokim školama. Živko kaže da studiranje nikad nije bilo besplatno za srpske đake, nego su oni plaćali onoliko koliko i Francuzi.

“Plaća se negde oko 200, 300 evra. A Francuska je inače uvela zakon po kojem svi studenti koji dolaze iz država izvan Evropske unije moraju da plaćaju 10 puta više osnovne studije (prva godina 2.770 evra, a druga i treća po 200) i 10 puta više master (3.770 evra prva godina, a druga oko 300). Bilo je i protesta na fakultetu, ali, nažalost, nismo uspeli, tako da je taj zakon uveden”, objašnjava Živko.

Oduvek je,kaže, hteo da se bavi kulturom, naročito srpskom i zbog toga je i upisao Slavistiku.

Kako je došlo do saradnje sa Gatalicom?

“Nisam uopšte razmišljao o prevođenju, ali sam u drugoj godini Slavistike video da imam talenta za to, prevodio sam “Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića, “Ženske razgovore” Duška Radovića, “Grozdanin kikot” Hamza Hume sa studentima i jednostavno sam zavoleo to. Odlučio sam da ću da prevedem jednu knjigu i dok sam bio u Beogradu, uputio sam se u knjižaru i kupio tri knjige, “Zoe” Moma Kapora,” Sarajevski Marlboro” Miljenka Jergovića i “Sonatu za lošeg čoveka” Aleksandra Gatalice. Taj zadnji roman me je iznenadio, jednostavno me je Gatalicin stil iznenadio i tako sam poslao mejl da želim da prevedem Sonatu. Sutradan mi se javio Aleksandar Gatalica prihvativši moj projekat”.

Nije svaki izdavač spreman da objavi srpsku književnost

Taj poduhvat, kaže, nije bio nimalo lak, jer je u pitanju srpska književnost.

“Nije svaki izdavač spreman da objavi srpska dela. Bio sam student, imao sam 22 godine kad sam počeo i u oktobru 2019. mi se javila izdavačka kuća NON LIEU, bili su zainteresovani, upoznao sam urednika i tako smo sve dogovorili. U pitanju je izdavač koji je jako zainteresovan za našu književnost, kojem je jednostavno kultura u prvom planu i nisam nikad osetio neki pritisak dok sam radio sa njima, naprotiv, bila mi je čast i zadovoljstvo”, kaže Živko.

“Radim sa još nekim srpskim autorima, a to su među ostalima, pesnici Nađa Lazarević, Mehmed Begić i Vladana Perlić. Svaki od tih pesnika je poseban na svoj način i zbog njih toliko volim to što radim”, kaže Živko.

Posle studija Živko ima nameru da uradi doktorsku tezu, a kako kaže, kasnije sebe vidi na Sorboni, u istoj katedri, kako pomaže srpskim studentima. Nije isključeno da ode u Beograd da radi. To ga je, kaže, oduvek privlačilo.

Izvor Telegraf
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More