Kako će izgledati svet posle pandemije? Čeka li nas drugi talas korone, ekonomski kolaps i politička anarhija?

A te spoljnopolitičke, ekonomske i vojne posledice jednak su razlog za zabrinutost zapadnih vlada

foto:pixabay.com
244

Većina evropskih zemalja veruje da je najgora faza pandemije iza njih, uz dozu zabrinutosti zbog mogućeg drugog talasa, koji bi mogao uslediti nakon što se život vrati u normalu – ili barem nešto što nalikuje na normalu.

A te spoljnopolitičke, ekonomske i vojne posledice jednak su razlog za zabrinutost zapadnih vlada.

Migranti se ponovno gomilaju na jugu, odnosno jugoistoku Evrope. Neka od država pogođenih pandemijom proglašava stečaj zbog javnog duga, uglavnom prema zapadnim bankama, koji ne može platiti. U sve većem haosu neki diktator vidi priliku za zauzimanje teritorija druge zemlje. A SAD, koje se pod Donaldom Trampom sve više okreću sebi i izoluju od sveta, puštaju Kini da zauzme njihovo mesto “svetskog policajca”.

Istorija nas uči da velike promene i poremećaji mogu izazvati nepredvidive i dalekosežne reakcije. Rušenje Vol strita 1929. dovelo je ne samo do ere Nju dila u Americi nego i do Velike depresije širom zapadnog sveta, što je posredno doprinelo rastu fašizma i izbijanju Drugog svetskog rata. Još jedan finansijski kolaps u Americi, onaj iz 2008. godine, izazvao je evrokrizu, a nekoliko godina kasnije usledili su Bregzit u Velikoj Britaniji, kao i pobeda Trampa u SAD.

Tenzije između SAD i Kine, ali i u Evropskoj uniji

Korona virus je naneo još jedan nagli šok globalnoj ekonomiji i zaoštrio tenzije između SAD-a i Kine, baš kada su bili na pragu dogovora. Tramp i Majk Pompeo već su nekoliko puta izneli optužbu da je SARS-Cov-2 izašao iz biolaboratorija u Vuhanu, a ne sa takozvane mokre pijace, kao što se uglavnom pretpostavljalo. Američki mediji javljaju kako se u Vašingtonu sve više razgovara o mogućoj odmazdi prema Kini zbog njene odgovornosti za širenje pandemije, bez obzira na to odakle je korona virus potekao.

U isto vreme, globalna trgovina generalno je usporila, a podele u Evropskoj uniji, odnosno razlike između njenog bogatijeg severa i zaduženijeg juga, produbile su se. Stoga se nameće logično pitanje – kakve posledice možemo očekivati nakon ove krize?

“Istoričari vole krajeve poglavlja”, smatra spoljnopolitički ekspert i bivši član američkog Odbora za odbrambenu politiku Robert Kaplan, koji je ovog meseca savetovao britansku vladu o potencijalnim indirektnim posledicama pandemije. “Kovid 19 će mnogi videti kao još jedan kraj poglavlja”, dodaje u razgovoru za Atlantik.

“Putinov agresivni oportunizam verovatno će postati još gori”

Ono što posebno zabrinjava ovog Amerikanca, ali i mnoge britanske spoljnoopolitičke stručnjake, pitanje je kako će se postaviti Rusija s Vladimirom Putinom na čelu. Majkl Klark, profesor odbrambenih studija na Kings koledžu u Londonu i bivši specijalni savetnik Britanskog nacionalnog odbora za bezbednosnu strategiju, komentariše za ovaj časopis da Rusija, ekonomski oslabljena i pogođena istorijskim rušenjem cena nafte, predstavlja veliku opasnost za sigurnosne interese Zapada.

– Putinov agresivni oportunizam verovatno će postati još gori. Priroda Putinovog vođstva je da on ne može mirovati; mora gurati napred. To ga čini još nestabilnijim – kaže Klark, prenosi portal Indeks.

Ni “Pax Americana” ni “Pax Sinica” nego – međunarodna anarhija?

Bivši australijski premijer Kevin Rud, međutim, u svojoj kolumni za američki časopis “Forin afers” predviđa da će i Kina i SAD verovatno izaći iz ove krize znatno oslabljene.

Umesto obnovljenog “Pax Americana” ili novog “Pax Sinica” kao temelja za međunarodni poredak, Rud smatra kako je “neprijatna istina” da će moć obe svetske sile biti umanjena, i u kući i u inostranstvu, a posledica će biti sporo ali postojano skretanje prema međunarodnoj anarhiji, u svim domenima, od međunarodne sigurnosti preko trgovine do borbe protiv pandemija.

Umesto međunarodne saradnje, dobićemo bujanje raznih nacionalizama, a haos povezan uz odgovor na pandemiju samo je najava opšteg haosa koji nas čeka, upozorava Rud. Po njegovom mišljenju, tri faktora će i u ovoj istorijskoj prekretnici biti odlučujuća za budućnost svetskog poretka: promene u odnosu ekonomske i vojne snage svetskih sila, percepcija te promene u ostatku sveta i strategije koje svetske sile primenjuju u toj nestabilnoj situaciji.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More