“Mnogi su hvalili švedsku taktiku, sada dosta njih menja mišljenje”: Građani se pitaju da li su previše verovali ekspertima

(Henrik Montgomery / TT via AP)
331

Švedska, zemlja za koju su među prvim asocijacijama bili visoki životni standard i hladno vreme, od početka pandemije koronavirusa uglavnom se spominje u kontekstu broja žrtava i obolelih od kovida 19. Ogromnu većinu preminulih čini najstarije stanovništvo, piše RTS.RS.

Od oko 10 miliona stanovnika koliko živi u Švedskoj od posledica koronavirusa, prema poslednjim podacima, preminula je 3.871 osoba, što je skandinavsku zemlju dovelo na prvo mestu po smrtnosti na milion stanovnika. Stopa smrtnosti u Švedskoj iznosi 6,1, dok je u Italiji dvostruko manja – 3,0.

Jedna naučna studija dokazuje da je samo 7,3 odsto građana Stokholma do kraja aprila razvilo antitela na koronavirus što je izazvalo bojazan da strategija švedske vlade da ne uvodi vanredno stanje tokom pandemije nije bila dobra odluka, prenosi Rojters.

Švedski epidemiolozi nailaze na sve oštrije kritike u javnosti, pa su tako 22 stručnjaka u novinama Dagens niheter kritikovala epidemiološke mere koje su donete u Švedskoj uz reči da je strategija Uprave za javno zdravlje Švedske bila sticanje kolektivnog imuniteta. Međutim, iz Uprave odgovaraju da to nikada nije bila zvanična strategija švedskih zdravstvenih institucija.

“Radimo na tome da sprečimo širenje zaraze i da zaštitimo rizične grupe”, navela je Sara Bifoš iz Uprave za javno zdravlje na jednoj od svakodnevnih konferencija ove institucije.

Podršku čelnim ljudima švedskog zdravstva pružio je i bivši državni epidemiolog Johan Giseke uz ocenu da je Švedska uradila pravu stvar.

Podaci, ipak, govore da Šveđani nisu uspeli u zaštiti najrizičnije grupe. Od 3.871 preminule osobe, čak 3.414 ljudi je imalo više od 70 godina, a najviše preminulih (1.585) je imalo između 80 i 89 godina.

Građani su počeli da traže odgovore od nadležnih
Novinar švedskog javnog servisa SVT Jovan Radomir rekao je za RTS da su građani počeli da traže odgovore od nadležnih i da se pitaju kako je moguće da Danska i Norveška imaju toliko manje preminulih od kovida 19 u odnosu na Švedsku.

“Postavlja se pitanje da li smo previše verovali ekspertima ili su političari kasno počeli da preduzimaju strože mere. Čini se da je davanje odgovornosti pojednicima velika greška, jer se mnogi još uvek ponašaju neozbiljno”, naveo je Jovan Radomir.

Švedski novinar je dodao kako se na radnike u supermarketima, kafićima, restoranima i gradskom prevozu ne obraća dovoljno pažnje i da oni moraju da rade kako ne bi ostali bez zaposlenja.

“Svi koji osećaju simptome bolesti moraju da se izoluju, ali nisam siguran da svi to rade. Iz tog razloga su svi koji rade u uslužnim delatnostima ugroženi i veoma lako mogu da se razbole zbog neodgovornih građana”, istakao je Radomir.

Situacija u Švedskoj, naveo je Jovan Radomir, može da dovede do toga da, kad ostale zemlje polako počnu da otvaraju svoje granice, istovremeno mogu da ih zatvore za Šveđane, ukoliko broj zaraženih i preminulih nastavi sa porastom.

“Mnogi su ranije hvalili švedsku taktiku, ali sada dosta njih menja mišljenje, čak i u Švedskoj. Još uvek ne znamo ko je u pravu, to će budućnost pokazati”, kazao je Jovan Radomir.

Izvor RTS.RS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More